MUP nikad nije bio ovoliko kriminalizovan

Autor: Filip Švarm

Penzionirani policajac Predrag Simonović ne govori prvi put za “Vreme”. Prije dvije godine iznio je podatke vezane za kršenje zakona u MUP-u, odnosno za sudbinu koju je doživio kao uzbunjivač javnosti. Prošle godine o tome i još mnogo čemu drugom iz svog rada u policiji objavio je knjigu. Ona je danas još aktualnija.

“Knjiga ‘Operativac’ je posle mnogo muka ugledala svetlost dana”, kaže Simonović za “Vreme”. “U pitanju je autobigrafska i dokumentovana priča koja se odnosi na moj period rada u Radnoj grupi za rasvetljavanje ubistava novinara Slavka Ćuruvije i novinara Milana Pantića. U knjizi su isprepletane dve priče, dve borbe, ona lična, za potomstvo, i službena. Taj takozvani deo knjige prati mnoštvo originalnih službenih dokumenata, potpuno nepoznatih čak i onima koji rade u službi, a kamoli običnom čitaocu. Moje mišljenje je da knjiga ‘Operativac’ predstavlja jedan specifičan vid uzbunjivanja javnosti jer čitaoca upoznaje sa realnim stanjem u policiji i u nekim od najelitnijih službi – mislim prvenstveno na Službu za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Onaj ko pomisli da nešto od toga nije istina, brzo će promeniti mišljenje dok bude čitao dokumenta. Želeo sam da knjiga bude zapis jednog nesrećnog vremena u službi, podsetnik kolegama koji u naučenoj i stečenoj bespomoćnosti savijaju glave i dopuštaju poniženja, ponavljajući kao mantru da se sve to dešava nekom drugom. Motiv mi je bio da istina pronađe svoj put i da izađe na videlo; motiv mi je bio da me se moje dete ne stidi i da ponosno može da kaže čija je ćerka; motiv mi je bio i da trgnem kolege sa kojima sam radio, ali mi se, nažalost, čini da sam ih samo obeshrabrio.”

,,,

Bili ste uključeni u rasvjetljavanje likvidacije kolege Slavka Ćuruvije. Kada je riječ o ovom zločinu, kakav vam je osjećaj bio onda, a kakav je danas?

Jedan tužilac je rekao – svaki predmet ima svoje vreme. Meni se činilo da je to vreme došlo i da je grupa koja je radila na slučaju Ćuruvija, zajedno sa tužiocem i kolegama iz BIA, mogla to da iznese. I dalje tvrdim da slučaj ne bi bio rešen da nije formirana Vladina komisija koja je mogla u određenim situacija da upozna javnost sa rezultatima a da to nije moglo da se spreči od strane pojedinaca iz MUP-a. Danas sam potpuno deprimiran po pitanju predmeta na kojima sam radio. Nemam drugu reč. Lični osećaj mi je da smo svi koji smo radili na ovom predmetu pušteni niz vodu. Od svih.

Ukoliko optuženi za ovo nedjelo budu oslobođeni? Kakva je poruka građanima?

Izjavljujem u svoje ime da sam uplašen, i uzimajući u obzir odnos države prema nama koji smo radili na predmetu, nekako sam siguran da će Apelacioni sud bez obzira na osuđujuću presudu Višeg suda u Beogradu, u prvom i u ponovljenom postupku, doneti oslobađajuću presudu. Ako sam i imao neku dilemu, nakon poslednjeg intervjua Verana Matića, predsednika Vladine komisije za rasvetljavanje ubistava novinara, gde kaže da je od nekog državnog sekretara dobio informaciju kako je pouzdano da je presuda oslobađajuća i posle saznanja da je Apelacioni sud doneo odluku, nemam dilemu da će presuda biti oslobađajuća. Šta je poruka građanima? Poruka je: “Treba da ste uplašeni. Jer sve se menja, Služba ostaje.” A činjenično stanje je sledeće. Kad sam otišao u penziju, MUP je odbio da mi pokloni pištolj koji sam dužio. To se pre toga nikad nije desilo. U to vreme ministar je bio Nebojša Stefanović. Kad je na čelo MUP-a došao Aleksandar Vulin, obratio sam mu se, i zvali su me da izaberem neki polovan pištolj, ja sam izabrao, a onda su oni rekli da ipak ne može. Nisu hteli da mi daju ni poništenu službenu legitimaciju.

Dragan Kecman, koji je vodio rasvetljavanje slučaja Ćuruvija, dobio je pištolj prilikom odlaska u penziju oktobra 2022. i uputio je zahtev da mu se odobri dozvola za nošenje oružja. Prošlo je skoro godinu dana, a on nije dobio nikakav odgovor. Od strane države pušteni smo kao glineni golubovi. Meni je u skorije vreme rađena provera bezbednosti koja je označena oznakom poverljivo. Provere je vršio komandir odeljenja za koga sam od Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost dobio podatak da nema sertifikat za stepen tajnosti poverljivo, a završio je Višu poslovnu školu, odsek unutrašnja i spoljna trgovina. Kada mi je načelnik policijske uprave na teritoriji gde živim, u razgovoru koji sam ja inicirao, rekao da smo svi mi policijski službenici, pitao sam ga da li bi voleo da procenu bezbednosti njegove porodice vrši stručnjak za unutrašnju i spoljnu trgovinu. Nisam dobio nikakav odgovor, ali mi se učinilo da ne bi voleo.

Bili ste u Radnoj grupi koja se bavila i slučajem kolege Milana Pantića. To ubojstvo nikad nije rasvijetljeno. Zašto?

Mnogo ubistava – ne samo to – nije rešeno jer niko nikada nije bio kriv zbog loše odrađenog uviđaja, kontaminiranja i uništavanja tragova, tragova koji su čuvani u neadekvatnim uslovima i nisu pogodni za veštačenje, zbog mera i radnji koje je trebalo da se odrade odmah nakon izvršenog dela, a nisu, i tako dalje. Navedeni predmet, po mom mišljenju, može da rasvetli samo Tužilaštvo za organizovani kriminal. Po predlogu mojih starešina, sklonjen sam iz navedene radne grupe, nadam se da će vreme pokazati zbog čega. Zamislite naše iznenađenje kad smo, na primer, posle više od 15 godina saznali da nije veštačen telefon koji je u vreme ubistva koristio novinar Pantić i da u vezi s tim naravno niko nije kriv. Takođe, čitao sam da je Veran Matić ove godine, na godišnjicu ubistva, izjavio da su ubice i motivi za ubistvo Milana Pantića poznati, ali da je moć naručioca jača od sistema. To je zastrašujuće.

Članak je prenet sa portala Vreme.