Posle Putina: Vladimir Vladimirovič

Piše: Boško Jakšić

Manevar je obavljen munjevito, bez znanja mnogih koji su pomišljali da bi mogli da budu naslednici, očekujući da se Putin elegantno povuče posle isteka mandata 2024. Ukinute su sve spekulacije.

Pravi tajming. Savršena politička koreografija. Klasični Putin.

Vladajuća partija Jedinstvena Rusija predložila je ustavni amandman kojim se vreme resetuje na nulu kada 67-godišnjem predsedniku istekne sadašnji mandat – čime stiče pravo na još dva šestogodišnja terma. Dan kasnije Državna Duma i Senat glasali su „za”. Putin je hitno došao na sednicu, potpisao zahtev i saopštio da će prihvatiti promenu „pod uslovom” da Ustavni sud utvrdi da se ne krši Ustav.

Sud je odmah posle vikenda, bez prava na žalbu, potvrdio ustavnost promene koju su neki pravnici smatrali „nezamislivom”. Isti predsednik suda je Putinu odobrio ono što je 1998. odbio Borisu Jeljcinu kad je tražio treći mandat.

Putin, koji upravlja Rusijom od 1999. i trenutno je četvrti put predsednik, razrešio je tako sve dileme vezane za narednu deceniju i po. Zarad „unutrašnje stabilnosti” i izbegavanja mogućih protuberanci oko nasledstva, prihvatio se nova dva mandata. Prethodno je za premijera imenovao čoveka za koga je i u Rusiji retko ko čuo.

Kada je predsedničko mesto posle prva dva mandata zamenio sa premijerskim Dmitrija Medvedeva, Putin je sebe želeo da predstavi kao poštovaoca demokratske i ustavne forme. O suštini demokratije, o istinskom političkom pluralizmu i građanskom društvu, u Kremlju se nikada i nije razgovaralo. Rokada je bila propraćena najvećim demonstracijama od nastanka Ruske Federacije.

Sada je pantomimu odigrao u društvu Ustavnog suda na način koji potvrđuje da posle dve decenije na vlasti – kao predsednik ili premijer – više ne mora da prikriva svoje apsolutističke ambicije.

Svi koji su se potajno nadali ograničavanju mandata i pribižavanju evropskim standardima – izuzimajući Angelu Merkel koja je kancelarka 15 godina – ostali su zatečeni i poraženi. Rusija je iscrtala novu trajektoriju jačanja autoritarnosti, nacionalizma i konzervativizma.

Pošto je Ustavni sud otklonio pretposlednju „prepreku”, ostala je još jedna: birači bi promene trebalo da potvrde na referendumu 22. arpila. Uz svu kontrolu medija, izbornog sistema, virus korona i zabranu javnih protesta, biće to puka aranžirana formalnost.

Multietnička i multiverska Rusija će se na referendumu izjašnjavati ne samo o predsedničkim mandatima, već i o izmenama koje u Ustav ubacuju posebnu ulogu ruskog naroda u stvaranju zemlje. Pod uticajem crkve unosi se „vera u Boga”, a brak se definiše kao isključivo heteroseksualna zajednica.

Predsednik je, kao i sve autokrate, uveren da samo on može da donese prave strateške odluke i da je zato potreban i nezamenljiv: „Vidim da narod, ili barem većina našeg društva, čeka moje procene i odluke o ključnim pitanjima razvoja ruske države, kako sada, tako i posle 2024”.

Putin svoju harizmu gradi na poruci da je povratio dostojanstvo zemlje zagubljeno u haotičnim vremenima posle rušenja komunističke vlasti, predaje teritorija bivšeg Sovjetskog Saveza novim nezavisnim državama, ponižavajućeg odnosa Zapada i pljačkaških privatizacija. Trauma je upotrebljena za stvaranje nove nacionalističke doktrine.

Dostojanstvo je vraćeno, ali ne i građanske slobode. Korupcija i dalje zavlači ruke u džepove običnih Rusa čije se nezadovoljstvo povećalo, posebno posle penzione reforme. Izbijaju povremeni protesti.

Putinov rejting je na silaznoj putanji. Po istraživanju ruskog nezavisnog centra Levada, tek 27 odsto želi da Putin ostane predsednik, ali on je uveren da će promene koje je zamislio proći u novoj simulaciji demokratije.

Promene brinu rusku liberalnu javnost, koja u otvorenom pismu govori o „antiustavnom udaru”. Za razliku od njih, Konstantin Molofejev, konzervativni finansijer sa vezama u Kremlju i vlasnik TV kanala, ne krije da nikada nije bio tako blizu ostvarenja svog cilja obnove carstva: „Kvazimonarhija koju sada u osnovi imamo je veoma dobra stvar”, izjavio je „Njujork tajmsu”.

Šef Kremlja svakako neće temeljno menjati spoljnu politiku. Od normalizacije sa Zapadom ništa. Na unutrašnjem planu pokušaće sa formulom „kretanja u mestu”, što znači nastavak stagnacije, ako ne i recesiju zbog dramatičnog pada cene nafte.

Dok je većina građana nezainteresovana, jedina neizvesnost ne tiče se rezultata, već razvoja situacije s pandemijom korone. Putin uverava da je sve „pod kontrolom” zahvaljajući blagovremenim merama. Državni mediji stavljaju akcenat na neorganizovanost EU i ističu „krah evropske solidarnosti”.

Izbori i majska parada povodom 75. godina pobede u Drugom svetskom ratu i dalje su na agendi, mada Putin nagoveštava da bi moglo da dođe do odlaganja ukoliko se situacija sa virusom korona pogorša.

Kad je Jeljcin imenovao Putina za svog naslednika, iznenađeni Rusi i svet imali su dva pitanja. Ko je bivši agent KGB-a čija je politička karijera bila ograničena na Sankt Peterburg? Koliko dugo će opstati u vreme kada je bio peti premijer koga je Jeljcin odabrao za godinu dana?

Imamo odgovor barem na drugo pitanje. Tranzicija Vladimira Vladimiroviča znači da je Putin sebi obezbedio najvažnije: na dobrom je putu da vlada narednih 16 godina, duže od tri decenije, koliko je na vlasti bio Josif Visarionovič Staljin.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Tekst je prenet sa portala lista Politika.