Doktori iz senke

Autor: Dr Lazar Davidović, vaskularni hirurg

Ovih dana stalno slušamo i čitamo da posle pandemije kovida 19, koja je izmenila život čitave planete u meri koja se nije mogla ni zamisliti, više ništa neće biti isto. U neke od promena već se uveravamo. Neke od njih su me podstakle da neka svoja gledišta pokušam da podelim sa čitaocima, ne izlazeći, naravno, iz okvira svojih stručnih kompetencija.

Celokupna medicinska, a posebno nemedicinska javnost ovih nedelja ima priliku da se uveri u mogućnosti i značaj medicinskih disciplina koje su decenijama neopravdano bile u senci. Te discipline, odnosno oni koji se njima bave, omogućavaju da se, neki manje uspešno, neki uspešnije (naša zemlja na sasvim zadovoljavajući način) nosimo s ovom pandemijom. Odjednom smo spoznali koliko veliki značaj imaju oni koji se bave preventivnom medicinom – epidemiolozi, bazičnim istraživanjima infektivnih bolesti – mikrobiolozi i imunolozi, lečenjem infektivnih bolesti – infektolozi i pulmolozi, odnosno lečenjem nekih od najtežih komplikacija – anesteziolozi.

Prethodnih decenija, doduše ne bez razloga, mnogo veći značaj davali smo kardiovaskularnim i onkološkim bolestima, odnosno traumi, jer su oni najčešći uzročnici smrtnosti savremenog čoveka. Ne jednom, predavajući studentima i odgovarajući na novinarska pitanja, rekao sam da ono što je tuberkuloza bila za zdravlje čoveka u 19. i prvoj polovini 20. veka, za zdravlje čoveka u drugoj polovini 20. i u 21. veku predstavljaju oboljenja krvnih sudova i srca. To se za tuberkulozu i nadalje može reći, ali svakako ne za neke druge infektivne bolesti koje su se u međuvremenu pojavile, uključujući i ovu pandemiju kovida 19. O tome je nedavno na ovim istim stranicama mnogo kompetentnije pisao moj kolega i prijatelj profesor dr Dragan Delić, objašnjavajući da nije dobro što infektivne bolesti pokušavamo da vežemo za 19. vek.

Tokom skoro četrdesetogodišnjeg bavljenja hirurgijom mnogo puta sam se uverio u njene mogućnosti. U prethodnim vekovima, posebno u 20. i 21, hirurgija je spasla milione ljudskih života, produžila životni vek čoveka i poboljšala mu kvalitet života. Bez obzira na to, hirurgija se ne može meriti s nekim drugim medicinskim disciplinama, na čiji se značaj podsećamo ovih dana. Kao student medicine na predavanjima iz higijene, epidemiologije i infektivnih bolesti, naučio sam da je najveći broj ljudi na našoj planeti spasla higijenski ispravna voda za piće. Ako sam dobro zapamtio, na drugom mestu su vakcine, a verovatno na trećem antibiotici. Hirurgija, koja bi ponovo bila moj profesionalni izbor, kotira se mnogo niže na ovoj listi.

Završiću ovo svoje razmišljanje sa nekoliko rečenica o anesteziolozima, s kojima duže od tri i po decenije najtešnje sarađujem. Mnogo puta sam rekao, ali ću ponoviti da je hirurgija svoj enormni razvoj u velikoj meri zaslužila zahvaljujući paralelnom razvoju anesteziologije. Anesteziologija je medicinska disciplina koja je najkonkretnije, posebno od druge polovine 20. veka, omogućila ubrzan razvoj najrazličitijih hirurških grana. Bez adekvatne anestezije ne bi bilo moguće izvoditi nijednu standardnu hiruršku operaciju. Istovremeno, ona omogućava izvođenje sve složenijih neurohirurških, kardiovaskularnih, transplantacionih, ortopedskih i ostalih hirurških zahvata. Kad je reč o najkompleksnijim operativnim zahvatima, anesteziolozi su jednako važni, kako tokom same operacije, tako i u najkritičnijim danima postoperativnog toka. Ali tu se njihova uloga ne završava. Kao što je poznato, najopasniju i najsmrtonosniju posledicu infekcije kovidom 19 predstavljaju teške, često životno ugrožavajuće, plućne komplikacije. Za takve pacijente jedinu šansu predstavlja takozvana mehanička ventilacija, primenom aparata koji mi koji nismo anesteziolozi u žargonu nepravilno nazivamo „respirator”. Zahvaljujući mehaničkoj ventilaciji, koju sprovode anesteziolozi i anestetičari, danas se širom sveta, kao i u našoj zemlji, u životu održavaju i leče najkritičniji bolesnici iz ove pandemije. Nije potrebno posebno naglašavati da se anesteziolozi, baš kao i infektolozi, pritom svakodnevno izlažu opasnosti po sopstveno zdravlje, bez obzira na sve zaštitne mere.

Dakle, ovom pandemijom bave se istraživači, lekari, medicinske sestre i tehničari medicinskih disciplina koje su sasvim neopravdano prethodnih decenija bile u senci drugih (hirurgija, kardiologija…). Želim da im i na ovaj način zahvalim za sve što su uradili i što rade za sve nas.

Redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Tekst je prenet sa portala lista Politika.