Žensko preduzetništvo: Ovo je njihova godina
Piše: Gordana Bekčić, Izvor: Novi magazin
Žensko je preduzetništvo je jedan od strateških ciljeva javnih politika Srbije, ali i drugih država u regionu, predstavlja značajnu platformu za saradnju i umrežavanje nacionalnih privreda, ostavljajući u pozadini teme i pitanja koji na dnevno-političkom planu izazivaju tenzije, istovremeno otvarajući prostor za unapređenje poslovnog okruženja čitavog Zapadnog Balkana.
Rodno senzibilne politike neophodne su regionu u kojem po tradiciji još uvek preovladava maskulini kulturološki obrazac.
Povećanje broja žena koje su vlasnice svog biznisa dalekosežno donosi ekonomske ali i, još važnije, političke promene koje će tek osetiti generacije žena koje dolaze. Komorski sistem jedan je od kanala koji strateški radi na unapređenju i jačanju ženskog preduzetništva.
U Privrednoj komori Srbije početkom oktobra prošle godine organizovana regionalna konferencija u okviru Evropske mreže preduzetništva, posvećena upravo povezivanju i umrežavanju žena preduzetnica u regionu. To je bila prilika da se porazgovara sa nekoliko učesnica događaja. Takođe, PKS je ovu 2023. proglasila Godinom ženskog preduzetništva.
STRATEŠKI CILJ: Žensko preduzetništvo predstavlja snagu srpske ekonomije, kaže za Novi magazin Branislava Simamić iz PKS.
„Privredna komora Srbije prepoznala je žensko preduzetništvo kao snažan resurs novog zapošljavanja formirana je Sekcija za žensko preduzetništvo PKS koja okuplja veliki broj preduzetnica iz čitave Srbije. One posluju u različitim delatnostima, kako u sektoru proizvodnje tako i u sektoru usluga. PKS pruža čitav niz besplatnih usluga koje predstavljaju snažnu podršku njihovom poslovanju i neki od njih su organizovanje B2B sastanaka, pomoć pri izlasku na strana tržišta, pomoć pri izlasku na sajmove, uključivanje u lance dobavljača i mnoge druge“, objašnjava naša sagovornica: „Cilj nam je da stvorimo jednake uslove za žene i za muškarce u biznisu i da u budućnosti više ne govorimo o ženskom i muškom preduzetništvu, već samo o preduzetništvu.“
Regionalnim umrežavanjem preduzetnice razmenjuju znanja i iskustva, proširuju poslovne kontakte. „Naše preduzetnice uvek savetujemo da pre svega posluju u regionu, kako zbog troškova tako i zbog minimalnih jezičkih i kulturoloških razlika. Svakako, podstičemo ih i na međunarodnu saradnju i u tom smislu pomenula bih Memorandume o saradnji koje smo potpisali sa Emirates Business Woman Council kao i Ajman Business Women Council. Ovi Memorandumi značajno olakšavaju poslovanje naših preduzetnica sa poslovnim ženama UAE“, kaže Simamić.
Prema podacima PKS u Srbiji posluje oko 31 odsto preduzeća u vlasništvu žena.
„Skoro svaka treća žena smatra da nema jednake uslove za poslovanje, u odnosu na njihove muške kolege. Mnogo toga je urađeno ali je još mnogo posla pred nama. Jedna od aktivnosti Saveta za rodnu ravnopravnost grada Beograda čija sam članica, usmerena je upravo na ekonomsko osnaživanje žena. Žene u Srbiji u većem procentu i uspešnije završavaju fakultete, ali kada izađu na tržište rada, suočavaju se sa diskriminacijom. Što je više žena zaposleno i što njihova preduzeća bolje posluju, to je bolje za celo društvo. Kriza je pokazala da su ženska preduzeća otporna jer žene biraju pametne strategije, ubrzano se digitalizuju i inoviraju“, objašnjava naša sagovornica.
Za dalji razvoj ženskog preduzetništva od velikog značaja je regionalna saradnja: „Saradnja i volja postoje. Uspeli smo da u Srbiji stvorimo osnove i uslove da se žene više bave preduzetništvom. PKS je tu da podrži njihovo poslovanje kako bi njihovi biznisi bili konkurentni i održivi na dugi rok. Pokrenuli smo dve značajne inicijative. Prva se odnosi na program finansijske podrške ženama preduzetnicama kroz koji mogu da ostvare pravo na bespovratna sredstva. Druga se tiče uvođenja rodno senzitivne statistike za žene preduzetnice. Srbija zvanično od 1.juna 2022.godine vodi rodno senzitivnu statistiku. Sve su to izuzetno značajne aktivnosti koje stvaraju povoljno poslovno okruženje za dalji razvoj ženskog preduzetništva u Srbiji.“
ISKUSTVA SRPSKE: U Republici Srpskoj nemamo preciznu statistiku, a ni na nivou cele BiH u kom su procentu žene vlasnice biznisa ili na rukovodećim pozicijama, odnosno direktorice ili, kako se to pravno kaže, lica ovlašćena za zastupanje, kaže Dragana Kokot iz PKRS: „Pratimo stanje i u okruženju i u EU i tu smo negdje isti sa procentima. Situacija poslije pandemije generalno je izmjenila ovu sliku. U narednom ćemo periodu pokušati da u saradnji sa Agencijom za posredničke, informatičke i finansijske usluge RS a koja je posrednik u registraciji poslovnih subjekata, da obezbjedimo tačnu statistiku žena vlasnica i žena koje su osnivači i direktorice u privrednim društvima.“
U BiH na snazi je Zakon o ravnopravnosti polova koji garantuje određeni procenat žena na pozicijama i u privatnom i u javnom sektoru: „Zakon ima eksplicitnu odredbu koja kaže da organi uprave koji donose odluke imaju mogućnost, pravo i obavezu da definišu posebne mjere podrške za žene da bi se postigao procenat od 40 odsto žena na svim pozicijama. Problem je kako znati da smo dostigli 40 odsto kada nema precizne statistike.“
Najviše preduzetnica je angažovano u zanatima, tu su ručni radovi, izrada kozmetike na prirodnoj bazi, prerada hrane: „Kada je riječ o pravnim licima, odnosno, privrednim društvima, u bazi Savjeta ima firmi u svom sektorima. Imamo, na primer, vlasnice preduzeća u metaloprerađivačkoj i drvnoj industriji, što su inače najpotentniji sektori kod nas, tradicionalno. Tu je prerada hrane, ali na višem, fabričkom nivou. Imamo vlasnice u kompanijama koje su već druga generacija, koje sada već izlaze i na druga tržišta.“
Dosta je žena u oblasti špedicije i logistike, i to takvih da pariraju bilo kojoj kompaniji u ovoj oblasti, sa znanjem ozbiljnih predavača u ovim sektorima, a sve ih je više u finansijskom sektoru, ugostiteljstvu, turizmu i IT sektoru.
„Svakako i ono što primjećujemo jeste povećano učešće mladih žena, koje se obrazuju u oblasti informacionih tehnologija a onda i orijentišu svoju profesiju u tom sektoru. One svoje poslovanje baziraju na informacionim tehnologijama“, kaže Dragana Kokot.
SPREMNE DA UČE: Preduzetnice su u svakom slučaju spremnije da se dodatno edukuju i naše iskustvo je u tom smislu veoma pozitivno, kaže Sanja Popović Pantić iz Udruženja poslovnih žene: „Digitalna transformacija nije zakonska obaveza pa smo mi ipak imali dosta zainteresovanih članica, možda i zbog činjenice da je pandemija nametnula ubrzanu digitalizaciju a i oslobodila vreme za ova unapređenja poslovanja. Znamo da smo tada bili online i to nam je takođe štedelo vreme, pa bih rekla da su u vreme pandemije preduzetnice bile posvećene profesionalnom usavršavanju, koristile su pametne strategije za dalji razvoj biznisa i izazov pretvorile u šansu.“
Postoji, objašnjava ona, značajna razlika kada radite za sebe i za poslodavca: „Njihove potrebe nisu iste ali je njihovo povezivanje, umrežavanje – neophodno. I komplementarno a mi u UPS kroz 24 rada uočavamo da se na tom polju grade dugotrajna, uspešna partnerstva. Žene na menadžerskim pozicijama u korporativnom sektoru često su rodno senzibilisane i one su naše saveznice u uključivanju žena u lanac dobavljača.“
Udruženje ima kategoriju nagrade za rodno najsenzitivniju kompaniju: „Koliko vidim, obično su menadžerke u ovim kompanijama zadužene za realizaciju principa rodne ravnopravnosti tako da sa njima uspešno sarađujemo i po potrebi, pomažemo u približavanju osnovih principa ekonomskog osnaživanja žena koje je propisao UNWOMEN.“
PODRŠKA UN: Podrška ženskom biznisu predstavlja jednu od ključnih aktivnosti Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women). Strateškim planom UN Women, kaže Nevena Marčeta iz ove organizacije: „Ekonomsko osnaživanje žena je definisano kao jedan od četiri ključna prioriteta do 2025. godine – zajedno sa učešćem žena u javnom životu, sprečavanje nasilja nad ženama i devojčicama i žene, mir i bezbednost, humanitarne akcije i smanjenje rizika od katastrofa.“
Istraživanje rađeno u sklopu pripreme Studije o ženskom preduzetništvu pokazalo je da biti žena u biznisu nije lako. Gotovo svaka treća preduzetnica smatra da je ženama u biznisu teže nego muškarcima, a kao najčešći razlog za to navode preopterećenost zbog istovremene brige o porodici i poslu, zatim nepoverenje i potcenjivanje njihove stručnosti, znanja, sposobnosti i iskustava, bolje pozicije, protekcije i veza koje imaju muškarci u biznisu, zbog predrasuda, stereotipa, potcenjivanje žena. Naši koraci i akcije zahtevaju holistički pristup, odnosno delovanje u više različitih oblasti.
„Kao neke od ključnih koraka tj. akcija u narednom periodu izdvojila bih sledeća tri:
Samit ženskog preduzetništva održan u Privrednoj komori Srbije 6-7. oktobra predstavlja pravi primer ‘spuštanja’ regionalne inicijative lokalno. Ovaj događaj predstavlja deo šire regionalne inicijative za podršku ženskom preduzetništvu u Evropi i Centralnoj Aziji – Expo 2022 ‘Poveži se i stvaraj’, koja je pokrenuta prošle godine. U aprilu 2021. godine održan je prvi sajam ženskog preduzetništva koji je okupio preko 200 preduzetnica, zabeleženo je gotovo 2500 poseta i preko 40 novih partnerstava je uspostavljeno. Polazeći od sjajnih rezultata, ove godine nastavljena je inicijativa za podršku ženskom preduzetništvu i za učešće u ovoj inicijativi prijavilo se ukupno 1050 preduzetnica iz Evrope i Centralne Azije“, kaže naša sagovornica.
Samit održan u oktobru okupio je preko 150 preduzetnica iz Srbije, Severne Makedonije i BiH koje su imale priliku da na konferenciju čuju značajne informacije i iskustva drugih preduzetnica u uvođenju inovacija u biznis, transformaciji biznisa u cilju daljeg rasta, mogućim izvorima finansiranja za preduzetnice.
POMOĆ EBRD: Evropska banka za obnovu i razvoj se već više od decenije bavi rodnom inkluzijom u privredi kroz dva mehanizma: sprovođenjem programa „Žene u biznisu“ koji je namenjen preduzetnicama i malim i srednjim preduzećima kojima rukovode žene; a kada su u pitanju velika preduzeća i državni partneri, takođe se vodi računa da takvi projekti sadrže i komponentu koja će uticati na smanjenje rodnog jaza i poboljšati prilike za žene zaposlene u tim sistemima. Imajući u vidu činjenicu da je rodni jaz još naglašeniji u mlađoj populaciji radno sposobnih žena, EBRD jednaku pažnju posvećuje i programima za uključivanje mladih u privredne aktivnosti, objašnjava Ivana Petrović iz ove banke.
„Evropska banka za obnovu i razvoj sprovodi veliki broj aktivnosti na nivou regiona. Sva lokalna tržišta u poslovnom smislu veoma mala, većina naših donatorskih programa podrške malim biznisima jesu regionalni. Trenutno aktuelni program ‘Žene u biznisu’ koji se sprovodi zahvaljujući donatorskoj podršci švedske Agencije za međunarodnu saradnju SIDA, takođe je regionalnog karaktera što podrazumeva da osim određenih aktivnosti koje se sprovode na lokalu, odnosno na nacionalnom nivou, uvek ima i zajedničke inicijative koje su namenjene privrednicima iz čitavog regiona“, kaže Petrović.
Evropska banka plasira donatorska sredstva kroz programe podrške malim biznisima, koncipiranim da pružaju merljive rezultate i potvrdu da je donacija na pravi način upotrebljena: „Naša statistika pokazuje da u konkretnom slučaju regionalnog programa ‘Žene u biznisu’, čak 83 odsto preduzeća poveća prihode godinu dana nakon savetodavne podrške, šest odsto ima porast u broju zaposlenih, što je u apsolutnom iznosu doprinos od gotovo 2.300 novih radnih mesta, a 38 odsto podržanih preduzeća je uspešno obezbedilo investiciona sredstva u ukupnom iznosu od gotovo 68 miliona evra.“
Kako kaže iz ugla metodološkog pristupa posebno značajan podatak da bi 96 odsto klijentkinja ponovo koristilo savetodavne usluge za unapređenje poslovanja, a 45 odsto njih zaista i angažuje konsultante nakon učešća u programu.
Motivacija
Prema najnovijem istraživanju došlo je nakon 10 godina do preokreta u motivaciji i žene postaju preduzetnice zbog novih šansi, ne zato što ih je nužda naterala, kaže Sanja Pantić.
„I dalje na tržištu rada postoje marginalizovane, ranjive kategorije žena. U ruralnim sredinama, kao i pripadnice nekih etničkih grupa. Mi u UPŽ realizujemo već treću godinu program podrške ovim kategorijama pomažući im da osnuju biznise u onim oblastima gde postoji tražnja na lokalnom tržištu poput keteringa, kozmetičkih tretmana i usluga, ali i web dizajna na primer. Uočavamo da postoji ogromno interesovanje za ove oblasti. Tokom dve godine pandemije radili smo online edukacije. Preko 200 žena pratilo je naše obuke preko mobilnog telefona ili računara a čim su mere dozvolile, odlazili smo na teren. Nekoliko Romkinja je već otvorilo svoje salone, druge su se zaposlile kod poslodavaca zahvaljujući veštinama i znanju koje su stekle na našim obukama“, kaže ona.
Udruženje radi i na senzibilizaciji nezaposlenih žena za prekvalifikaciju u tipično muškim delatnostima poput građevinarstva zbog toga što je u ovoj oblasti zahvaljujući novim tehnologijama fizički rad značajno olakšan: „Zaista je važno o tome širiti svest među ženama jer zašto bi se lišavale mogućnosti da budu dobro plaćene samo zato što još uvek postoje duboko uvreženi stereotipi o ‘muškim’ i ‘ženskim’ poslovima?“
Razmišljaj globalno, deluj lokano
Pristup rada UN Women baziran je na principu „Razmišljaj globalno, a deluj lokalno“ (Think globally, act locally). Globalni strateški plan definiše okvir rada – globalne ciljeve, a UN Women Srbija u svom dvogodišnjem planu rada prevodi te ciljeve u lokalni kontekst tj. uzimamo u obzir stanje i potrebe u Srbiji. Mi naš plan rada pripremamo u partnerstvu sa vladinim institucijama i nevladinim organizacijama kako bismo dobili informacije iz prve ruke i kreirali što realniji plan i aktivnosti. Do sada smo zaista sa velikim uspehom uspeli da ocenimo stanje i potrebe i da kreiramo akcije koje su blagovremene i uvremenjene. Primera radi, podržali smo izradu krovnog Zakona o rodnoj ravnopravnosti i Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost do 2030. godine koji definišu prioritete i mere u svim oblastima politika od značaja za rodnu ravnopravnost. Takođe, upravo smo kroz ovaj proces u domaće propise integrisali značajne međunarodne standarde i principe“, kaže Marčeta.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
