Zagađenje vazduha – Srbija u top 10 u svetu

11. Mart 2020.
Hoće li zagađenje vazduha ući u bukvare kroz zagonetku “ne vidiš ga, ne jedeš ga, ne piješ ga a truje te iako je bezbedan”? Ili kao oksimoron, mađioničarski trik, kao velika iluzija koja ne postoji, a ima potencijal masovnog uništenja?
Termoelektrana_Obiliq_(6)
Foto: Arbenllapashtica

Piše: Jelena Aleksić, Novi magazin

Stanovnici devet gradova Balkana će u petak, 28. februara, istovremenim skupom poslati poruku da su ujedinjeni u borbi za čist vazduh i zdravu životnu sredinu. Skup će biti održan u 18 časova u Beogradu, Sarajevu, Prištini, Banja Luci, Skoplju, Prizrenu, Zenici, Podujevu i Podgorici. To je prva ovakva inicijativa građana Balkana, koji žive u najzagađenijim zemljama Evrope. Za to vreme, zvaničnici Srbije kao da žive u nekom drugom svetu.

“Širom Srbije 60 odsto građana nije priključeno na centralni sistem grejanja, pa se greju na mazut, ugalj, drva, ali generalno ljudi lože sve i svašta”.

Ana Brnabić, premijerka

“Ne mogu da se složim sa ocenama koje smo imali prilike da čujemo, da Republika Srbija ne ulaže u zaštitu životne sredine i da država ne čini ništa”.

Maja Gojković, predsednica Skupštine

“Ministarstvo je radilo sve vreme ono što jeste u opisu onoga što Ministarstvo i treba da radi”.

Goran Trivan, ministar životne sredine.

“Vi ste svi dobili naš petogodišnji plan, odnosno kratak izvod iz našeg petogodišnjeg plana”.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Da li je “ljudi lože sve i svašta” odgovor koji Energetska zajednica (EZ) može da očekuje od Srbije, zemlje protiv koje je u januaru pokrenula postupak zbog prekomerne emisije štetnih gasova iz velikih ložišta?

Ili će ekspresno usvajanje Nacionalnog plana smanjivanja emisija štetnih gasova (NERP) biti dovoljno da EZ “proguta” prekomerne količine štetnih gasova koje ove zime, kako zaključuju, emituje devet od 16 velikih ložišta u zemlji? A sve to ne poštujući Direktivu o velikim ložištima, koja je trebalo da se primenjuje od 1. januara 2018, pa se postavlja pitanje da li je tokom ove zime

“Što se tiče životne sredine, ove zime je veliki problem bio smog, i o tome se mnogo pričalo u Srbiji. Kao rezultat početka našeg prekršajnog postupka Vlada Srbije je usvojila Nacionalni plan smanjivanja emisija i sada očekujemo da vidimo kako će se ostvarivati taj plan i mogu samo da izrazim nadu da će biti primenjen”, reći će ovih dana direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač, najavljujući da će postupak protiv Srbije najverovatnije biti obustavljen.

Ipak, prekršajni postupak nije obustavljen jer se čeka da eksperti EZ pročitaju dokument u kojem neće saznati ama baš ništa novo o konkretnim akcijama koje će Srbija preduzeti kako bi smanjila emisije štetnih gasova. Dostupan, dokument nudi saglasnost Srbije da će se uskladiti sa evropskim direktivama, pomerajući prethodno dogovorene rokove, kao onaj o velikim ložištima iz 2018.

Postavlja se pitanje da li su maksimalne vrednosti emisija poštovane i u 2019, kada je već otvoreno rečeno da u 2018. godini, nisu? Pitanje je i zašto se država nadgornjava sa građanima koji se guše u smogu ubeđujući nas da vazduh nije zagađen ili bar nije alarmantno, dok Evropa pravi izveštaje računajući koliko je košta zagađen vazduh u Srbiji?

Hoće li zagađenje vazduha ući u bukvare kroz zagonetku “ne vidiš ga, ne jedeš ga, ne piješ ga, a truje te iako je bezbedan”? Ili kao oksimoron, mađioničarski trik, kao velika iluzija koja ne postoji, a ima potencijal masovnog uništenja?

CINS I ZIĐIN: Zašto tek početkom ove nedelje saznajemo, i to od CINS-a (Centar za istraživačko novinarstvo), da je Ministarstvo životne sredine pokrenulo postupak protiv kompanije Ziđin Bor Koper zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh u novembru 2019. i januaru 2020.

“Zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh i toga što kompanija ništa nije uradila kako bi smanjila zagađenje, u toku je postupak pred Privrednim sudom u Zaječaru protiv Ziđina i zamenika rukovodioca ogranka TIR Bobana Todorovića”, naveo je CINS (cins.rs).

Oni se terete za privredni prestup za koji je zaprećena novčana kazna između 1,5 i tri miliona dinara, a sud može izreći i kaznu srazmernu učinjenoj šteti.

Ministarstvo je kompaniju kontrolisalo više puta, a najmanje pet puta utvrdilo propuste otkako je rudarski basen privatizovan krajem 2018.

“Koncentracije sumpor-dioksida išle su i do 8,3 puta iznad dozvoljenih”, navedeno je u izveštaju inspektorke zaštite životne sredine Emile Tošić, koja je obišla Ziđin u novembru 2019.

Dakle, velika ložišta iliti termoelektrane i industrija. Gde su tu onda mala ložišta kao najveći zagađivači, ljudi koji lože sve i svašta, bogati toliko da svi imaju automobile koji zagađuju vazduh apropo one Vučićeve da nam je “vazduh za onoliko lošiji koliko nam je standard viši”.

Gde je tu istina i šta nam donosi dokument koji Vlada usvaja kao odgovor na packe Energetske zajednice?

Iz objašnjenja koje nudi Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), analizirajući ponašanje Vlade možemo zaključiti da ćemo i po istinu i po svež vazduh morati na pijacu, pa kako se ko iscenka.

Naime, komentarišući usvajanje plana, RERI će nas najpre podsetiti da su “tokom 2018. maksimalne godišnje emisije sumpor-dioksida prekoračene u sedam velikih postrojenja, ali da za to niko nije pozvan na odgovornost. Kao što ne treba očekivati ničiju krivicu ni za prekoračenja u prošloj godini. Možda najtragičnije je to kako je novi NERP sačinjen i s kojim ciljem. Naime, njega Vlada usvaja 15 dana nakon što Sekretarijat Energetske zajednice otvara postupak protiv Srbije a u izmenjenoj verziji, prema rečima Mirka Popovića, programskog direktora RERI-ja, “Vlada uopšte ne garantuje njegovu primenu u periodu između 2020. i 2027”.

“U izmenjenoj verziji NERP-a izbrisana je 2018. kao ona otkad se plan primenjuje, dok su očekivane mere koje bi operateri (EPS i NIS) trebalo da primene kako bi dostigli NERP-om predviđene emisije sada izmenjene u “okvirne očekivane mere”, objasniće sredinom meseca Popović.

Dok ne stigne vreme za “okvirne očekivane mere”, pogledajmo sa čim smo suočeni i šta je ono što možemo očekivati, uzimajući u obzir da se iz godine u godinu stanje rapidno pogoršava.

“Nedovoljno investiranje u smanjenje zagađenja vazduha, voda i zemljišta u prethodnom periodu dovelo je do toga da trenutno nijedno EPS-ovo postrojenje ne zadovoljava sve nacionalne i EU ekološke propise, zbog čega je EPS pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbiji”, piše u izveštaju iz novembra prošle godine Fiskalni savet.

Kao primer negativnog uticaja EPS-a na životnu okolinu u Srbiji navodi i to da EPS godišnje emituje više sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno iako je njegova proizvodnja električne energije više nego desetostruko manja.

“EPS-ove termoelektrane su po ispuštanju sumpor-dioksida u vazduh među negativnim rekorderima u Evropi, a 2018. nijedna EPS-ova termoelektrana još uvek nije imala potpuno funkcionalno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova”, piše u dokumentu.

Do sličnih zaključaka stiže i organizacija Benkvoč, objavljujući sredinom decembra izveštaj o tragičnim rezultatima odsumporavanja u Kostolcu.

Naime, u izveštaju piše da je termoelektrana Kostolac B sama emitovala više sumpor-dioksida nego što je dozvoljeno za ceo region, uprkos tome što je to jedina termoelektrana u regionu koja ima novo postrojenje za odsumporavanje.

Postrojenje koje je trebalo da smanji emisiju sumpor-dioksida radila je kineska kompanija CMEC, koja treba da gradi i novi blok Kostolac B3, a taj posao koštao je 130,5 miliona dolara. Iako je još 2017. najavljeno da će postrojenje početi s radom, u izveštaju Benkvoča navodi se da to nije slučaj jer objekat još nije dobio upotrebnu dozvolu.

“Ne postoje informacije o tome šta se događa, da li je došlo do greške u izgradnji, proizvodnom procesu ili se radi o kombinaciji oba faktora”, navodi se u izveštaju Benkvoča, u kojem se podseća i da su samo u 2016. otrovi iz Kostolca doveli do smrti 657 osoba i 460 miliona zdravstvenih troškova.

Na pitanja nekoliko redakcija zašto postrojenje za odsumporavanje ne radi, odnosno da li radi, ne stižu odgovori iako ministar energetike žustro brani termoelektrane izjavljujući sredinom januara da “u poslednjem talasu zagađenja vazduha nisu učestvovale termoelektrane (TE), budući da ne emituju praškaste materije zbog ugrađenih elektrofiltera”.

Nažalost (našu, ne ministra Antića), pomenuti izveštaj Fiskalnog saveta, kao i izveštaj samog EPS-a za 2018. demantuju resornog ministra. Uz izveštaj organizacije Benkvoč, pogledajmo i podatke Agencija za zaštitu životne sredine, koji jasno ukazuju na velike probleme s kvalitetom vazduha, navodeći jasno da je najveći zagađivač vazduha bio sektor proizvodnje i distribucije energije, kao i da je ovaj sektor najviše odgovoran za emisije azotnih oksida u vazduhu.

Fiskalni savet će u svojoj analizi zaključiti da je početkom ovog veka “Srbija bila na nivou proseka zemalja Centralne Evrope po ukupnim emisijama zagađujućih supstanci u vazduhu, uzimajući u obzir broj stanovnika, ali smo sada negativni rekorderi jer je u međuvremenu na polju zaštite vazduha urađeno malo ili nimalo”,

 

LIDER, ALI OTPOZADI: A nečinjenje nadležnih dovelo je Srbiju na prvo mesto u Evropi po smrtnosti usled zagađenja vazduha. Srbija je i deveta u svetu prema istim kriterijumima, pokazuju istraživanja Globalnog saveza za zdravlje i zagađenja (GAHP).

Prevremeno u Srbiji godišnje umre 175 ljudi na 100.000 stanovnika usled nekog zagađenja kojem je izloženo u svom okruženju, navodi se u tom istraživanju. Prema GAHP-ovoj studiji, u toku 2017. u Srbiji je pod uticajem zagađenja umrlo 12.317 ljudi, od kojih je za 9.902 smrtonosan bio zagađen vazduh, za 1.366 olovo, a za 37 voda.

Po štetnosti posledica zagađenja u svetu, pre Srbije, koja je deveta, su Čad, Centralnoafrička Republika, Severna Koreja, Niger, Madagaskar, Papua Nova Gvineja, Južni Sudan i Somalija, a odmah iza Srbije, na desetom mestu, je Indija. Dakle, Srbija je jedina evropska zemlja u top deset zagađenih država sveta.

U poslednjem godišnjem izveštaju ovdašnje Agencije za zaštitu životne sredine, svi veliki gradovi imali su zagađen vazduh, a kao uzroci navode se saobraćaj, ložišta, industrija, termoelektrane…

“Pronašli smo da je Beograd pod povećanim kancerogenim rizikom zbog prisustva arsena iz tog lignita koji nam vazduhom stiže iz Termoelektrane u Obrenovcu. U urbanim zonama imamo veći uticaj saobraćaja, dok u suburbanoj zoni imamo veći uticaj, naročito u jesen, spaljivanja biljnih ostataka s njiva”, reći će onomad dr Dragana Đorđević, rukovodilac Centra izvrsnosti za hemiju i inženjering životne sredine IHTM Univerziteta u Beogradu.

Konačno, od ministra energetike čujemo sledeće:

“Ja jesam među onima koji smatraju da je saobraćaj jedan od najvećih zagađivača, bez ikakve dileme, na našim prostorima i ta vozila koja koristimo često su i ona najlošija koja najviše zagađuju vazduh i životnu sredinu”. Isti ovaj čovek će reći i ovo:

“Najveći zagađivači su termoelektrane i elektroenergetski kapaciteti, ali je tako svuda, ne samo kod nas. Srbija nije izuzetak u regionu što se tiče velikih zagađivača. Naših 16 termoelektrana u regionu zagađuje više nego 250 elektrana u Evropskoj uniji”.

Šta je ministar hteo da kaže, zaista nije jasno. Da li bi trebalo da nas uteši činjenica što region deli sličnu sudbinu iako je Srbija, a nijedna druga zemlja regiona, među deset zemalja u kojima se najviše u svetu umire od posledica zagađenja?

Ministar će u jednom trenutku odgovornost svaliti i na lokalne samouprave, među kojima bi znakovit primer bilo Smederevo. Ovde je zagađenje vidljivo golim okom, a samo 17. decembra prošle godine količina suspendovanih čestica u vazduhu bila je nekoliko desetina puta veća od dozvoljene, pokazali su podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Prema godišnjem izveštaju iste Agencije, u Smederevu je tokom 2018. vazduh bio treće kategorije, odnosno prekomerno zagađen, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10 i tolerantne vrednosti suspendovanih čestica PM2,5.

Prema istom izveštaju, kvalitet vazduha u Smederevu u 2018. bio je loš čak 146 dana, a u Beogradu 132.

Jedan od najvećih zagađivača u gradu na Dunavu je i Železara, čiji rad, kako se navodi u Nacrtu plana kvaliteta vazduha za grad Smederevo, “uslovljava negativne uticaje na kvalitet vazduha, prvenstveno u vidu emisije praškastih materija, kako na prostoru lokacije samog kompleksa tako i u njenom neposrednom okruženju”.

Sela u okolini Železare Ralja, Radinac i Vranovo decenijama su prvi na udaru zagađenja ovog industrijskog giganta. Meštani se ovde bore sa zagađenim vazduhom, ali i vodom, a Izveštaji o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće u Srbiji Instituta za javno zdravlje Batut beleži selo Radinac kao jednu od crnih tačaka u Srbiji po kvalitetu pijaće vode.

Pa ipak, o zagađenju vazduha se, i pored insistiranja opozicije, nikada nije diskutovalo ni u Skupštini grada. Dakle, pregovara li zaista s kineskim investitorom, vlasnikom Železare, lokalna samouprava ili “veći igrači”, recimo ministar?

“Bilo je nekoliko ozbiljnih obećanja od HBIS grupe, između ostalih famozno izolovanje pogona aglomeracije, od kojeg kažu da dolazi mehaničko zagađenje. Teško je obratiti se takvom magnatu, neophodno je da neko s vrha komunicira s njima. Grad i nema neku komunikaciju sa Železarom”, reći će nedavno Nataša Rašković iz organizacije “Crveni bedževi”, otkrivši ovom prilikom neverovatna podatak da su sredstva za zaštitu životne sredine u Smederevu ove godine smanjena za 100 miliona dinara.

Samo u 2016. otrovi iz Kostolca doveli su do smrti 657 osoba i 460 miliona zdravstvenih troškova

Kvalitet vazduha u Smederevu u 2018. bio je loš čak 146, a u Beogradu 132 dana

“Teško je obratiti se takvom gigantu, neophodno je da neko s vrha komunicira s njima. Grad i nema neku komunikaciju sa Železarom” (Nataša Rašković, “Crveni bedževi”)

Po štetnosti posledica zagađenja u svetu pre Srbije, koja je deveta, su Čad, Centralnoafrička Republika, Severna Koreja, Niger, Madagaskar, Papua Nova Gvineja, Južni Sudan i Somalija, a odmah iza Srbije, na desetom mestu, je Indija. Dakle, Srbija je jedina evropska zemlja u top deset zagađenih država sveta

Početkom ovog veka Srbija je bila na nivou proseka zemalja Centralne Evrope po ukupnim emisijama zagađujućih supstanci u vazduhu, uzimajući u obzir broj stanovnika, ali smo sada negativni rekorderi jer je u međuvremenu na polju zaštite vazduha urađeno malo ili nimalo

Balkan – šampion

“16 zastarelih termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana predstavlja zdravstveno i ekonomsko opterećenje za celu Evropu, pri čemu većinu zdravstvenih posledica i troškova podnose građani Evropske unije”, zaključak je poslednjeg izveštaja koji potpisuju organizacije Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), Sandbag, Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe), Mreža za nadzor javnih finansijskih institucija u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE Bankwatch) i Evropa bez uglja (Europe Beyond Coal).

Ova analiza, objavljena još pre godinu dana, pokazuje da svake godine zagađenje vazduha iz elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu dovodi do 3.900 preuranjenih smrti, 8.500 slučajeva bronhitisa kod dece, kao i do drugih hroničnih oboljenja, čime se u Evropi prouzrokuje do 11,53 milijardi evra ukupnih zdravstvenih troškova.

“Stare, neefikasne i tehnološki nezadovoljavajuće termoelektrane Zapadnog Balkana svake godine emituju neverovatne količine zagađujućih materija u vazduh”, navode organizacije u zajedničkom saopštenju.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.