Vladimir Gligorov – Uticaj vakcine

17. November 2020.
Evropska unija je izašla s predviđanjima privrednih kretanja u ovoj i sledeće dve godine. Ovo je bilo pre nego što je objavljeno da se očekuje da će bar jedna vakcina, s velikim procentom zaštićenosti vakcinisanih, biti spremna za korišćenje, sva je prilika, pre kraja godine. To bi trebalo značajno da promeni predviđanja. Zašto i kako?
vladimir-gligorov-mcb
Foto: Medija centar Beograd

Piše: Vladimir Gligorov

Najpre, šta je predviđala EU? Na Slici 1 je odnos između predviđenih stopa rasta ove i sledeće godine. Pored zemalja članica EU, tu su i Amerika i Kanada, ali sam izostavio Kinu jer štrči, pa je to posebna tema. Kao što se vidi, očekuje se da se zemlje koje imaju veći pad ove godine brže oporave sledeće. Ali gotovo nigde u potpunosti.

EU predviđanje, 2020. i 2021.

Pitanje je onda očekuje li se da se oporavak nastavi i sledeće godine? Na Slici 2 su predviđanja stopa rasta 2021. i 2022. Očekuje se da se oporavak nastavi i da se dodatno nadoknadi izgubljeno u 2020. Mada su razlike u brzini oporavka između pojedinih zemalja veće, pa se veza između dubine recesije i brzine oporavka donekle gubi.

EU predviđanje, 2021. i 2022.

Šta bi se moglo reći za previđeni ukupan oporavak posle dve godine? Na Slici 3 surazlike u zbiru stopa rasta u 2021. i 2022. i one u 2020.

Rast 2021, plus 2022, minus 2020.

Očekuje se da se većina privreda u potpunosti oporavi u dve godine, ali ne i da nadoknade izgubljeno. To je otprilike ono što se podrazumeva pod oporavkom u obliku slova U. Pretpostavlja se, najverovatnije, da će postojati ograničenja na ubrzani oporavak bilo zbog produženog trajanja epidemije ili zbog teškoća s kojima će se suočiti privredna politika, pre svega kad je reč o javnim finansijama.

Ova se predviđanja, sada je jasno, neće ostvariti ili bar ne moraju da se ostvare. Naime, ako bi se računalo sa efikasnim vakcinisanjem do, recimo, sredine sledeće godine, rast u drugoj polovini te godine i pogotovo sledeće mogao bi da bude značajno brži. Razlog za to je što je moguće ubrzati povratak na pređašnji nivo privređivanja i trend rasta jer se otklanjaju trajniji troškovi zaštite od epidemije i značajno se poboljšavaju finansijska i fiskalna slika. Uz to, nema potrebe da kamatne stope rastu jer bi povratak tražnje bio praćen oporavkom ponude, pa ne bi trebalo da se ubrza inflacija.

To bi trebalo da je razlika između života s virusom i života s vakcinom.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Share