Vladimir Gligorov: Ukrajinski izbor

Piše: Vladimir Gligorov, Novi magazin

Kako se uglavnom govori o navodnom sukobu istoka i zapada za Ukrajinu, možda nije lišeno smisla da se pogleda privredni razvoj ukrajinskih suseda, onih s kojima se ukrajinska javnost verovatno najviše poredi. A to su pre svega Poljska i Rusija. Na Slici 1 su date stope rasta Poljske i Ukrajine u periodu od 1991. do 2019. Prosečna stopa rasta u celom periodu bila je -1,3 u Ukrajini, a 3,6 u Poljskoj. U Rusiji je bila 0,9. Izvor svih podataka je Svetska banka.

Ako se gleda po periodima vidi se iz Tabele 1 da je posebno rđava bila prva decenija, od 1991. do 1999. kada se ukrajinska proizvodnja, BDP, smanjivala po godišnjoj stopi od gotovo 10 posto. Ruska privreda se smanjivala prosečno po oko pet posto godišnje, dok je poljska privreda rasla po prosečnoj stopi od blizu četiri posto. Najbolji je bio period od 2000. do 2008, a potom ukrajinska privreda ponovo ima negativnu stopu rasta, a ruska veoma nisku, pogotovo u poređenju sa poljskom privredom koja beleži rast od preko četiri posto.

Naravno, kao što se vidi na Slici 1 ukrajinska privreda ne bi imala toliko rđav rezultat u periodu posle 2014. da nije došlo do ruske intervencije uz aneksiju Krima i uspostavljanja kontrole nad značajnim delom Donbasa. No i nezavisno od toga, ukrajinska javnost bi poredeći privredne rezultate Poljske sa onima u Rusiji, a onda i sa sopstvenim svakako došla do dva zaključka

Stope rasta, BDP, prosek

Jedan jeste da nema nikakvog posebnog razloga zašto ukrajinska privreda ne bi mogla da imam poljski privredni rast. Zemlje su sa sličnim brojem stanovnika, sa komparativnim prednostima u poljoprivredi i industriji, a i sa obrazovanom radnom snagom, u čemu Ukrajina verovatno ima i određenu prednost.

Drugi je da je privredna vezanost za Rusiju gora strategija razvoja od poljske vezanosti za Evropsku uniju. Jer dok Poljska ima privredni rast koji je brži evropskog rasta, Ukrajina ima privredi rast koji je sporiji od ruskog. Nezavisno od svega drugoga, veće oslanjanje na Evropsku uniji je svakako poželjno sa privredne tačke gledišta.

Otuda i dugogodišnji pregovori sa Evropskom unijom da se dođe do ugovora o slobodnoj trgovini, čemu se Rusija usprotivila 2014, a onda sve ostalo sledi. Uz sve geopolitičke spekulacije koje su izgleda potrebne da bi se objasnilo zašto je opravdano stajati na putu zemlji koja hoće da bude bolje mesto za život svojih građana.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.