Vladimir Gligorov: Neutralnost
Piše: Vladimir Gligorov, Novi magazin
U načelu, neutralnost je ostvariva ukoliko postoji i dok postoji relativno stabilan odnos snaga. Može, kao nekim posebnim slučajevima, da bude korisna obema ili svim sukobljenim ili konkurentskim silama. Ali najčešće je, kao u slučaju jugoslovenske nesvrstanosti – postoji bilateralna ili multilateralna ravnoteža snaga koja je stabilna neutralnost ili nesvrstanost ne predstavlja problem nijednoj od većih ili velikih sila, a ponekad je tako da bi eventualno naknadno svrstavanje čak poremetilo taj odnos snaga.
Ukoliko pak ne postoji stabilan odnos snaga među sukobljenim silama već se on menja, bilo iz nezavisnih političkih, ili ekonomskih promena, ili zato što je to politički cilj jedne od sukobljenih strana, onda održanje neutralnosti postaje zahtevno, a veoma lako može da postane nemoguće. Najnoviji primer je Finska, koja se suočava s povećanim rizicima i mora dobro da oceni koliko je njen neutralan položaj održiv ili će morati da traži spoljašnju zaštitu. Ali ovde neće o tome biti reč.
Problem o kojem je ovde reč jasno se vidi na primeru Ukrajine. Pre 2014. moglo se smisleno razmatrati ukrajinska neutralnost. Zapravo, većina evropskih članica NATO saveza nije bila spremna da podrži učlanjenje Ukrajine. Postojala je podrška liberalizaciji trgovine između EU i Ukrajine iako nije postojao nikakav plan o pridruživanju. Prema Rimskom sporazumu, Ukrajina kao evropska zemlja ima pravo da se kandiduje za članstvo u EU, ali bi eventualni pregovori i usaglašavanja sa zemljama članicama ostvarenje tog prava odložili daleko u budućnost. Ugovor o spoljnoj trgovini je nešto drugo. Kao što uostalom vidimo na primeru zemalja Zapadnog Balkana. Ovo je podsećanje za one koji veruju u jednu ili drugu teoriju zavere.
Posle 2014, da sada ne ulazim zašto i kako je došlo do ruske aneksije ukrajinske teritorije ili do otvaranja zamrznutih sukoba na njenoj teritoriji, neutralnost više nije bila moguća. Zašto? Zato što bi bilo potrebno da se te teritorije vrate Ukrajini kako bi se potvrdila njena suverenost kao države koja bi onda mogla da proglasi neutralnost. Ovo naravno nije bilo ostvarljivo. Kao što je postalo neostvarljivo i učlanjenje u NATO savez i, uostalom, i u Evropsku uniju. Mogao je, dakle, postojati eventualni sporazum između Rusije i Ukrajine da se vrate teritorije u zamenu za neutralnost. Jasno je da to nije bilo ostvarivo.
Posle najnovije ruske agresije to će pogotovo biti neostvarivo. I ukoliko ruska vojska ne pokori Ukrajinu, kao što izgleda da neće moći, polemike oko članstva u Atlantskom savezu ili neutralnosti prilično su bespredmetne.
Slično je i sa svim drugim neutralnostima dokle god postoje teritorijalni sporovi. Jer oni održavaju neprijateljstva i, uz to, traženje saveznika, usled čega je neutralnost praktično nedostižna kako za politiku te zemlje tako i za susede i, konačno, za velike regionalne ili svetske sile.
Ovde je posebno zanimljiv slučaj Srbije. U meri u kojoj je ona neutralna to je zato što se u svakodnevnoj politici ne služi silom da povrati ili osvoji izgubljene, odnosno da prisajedini tuđe teritorije. Ali prava neutralnost podrazumeva ne samo da se ne koristi sila, pa se zato ne traže ni saveznici već i da se priznaje suverenost drugih zemalja. U ne malom broju slučajeva zemlje imaju granice koje su iscrtane ratom u kojem je nešto izgubljeno. Suverenost je onda pravno rešenje da se ne teži promeni granica silom. Pogotovo ukoliko se želi neutralni status u međunarodnim odnosima.
Ukoliko tog razumevanja nema jer ili rat nije završen ili se traže saveznici kako bi se ponovo ratom povratile ili osvojile teritorije, imamo ovo što vidimo u Ukrajini i što na drugi način vidimo u Srbiji. Rusija nije zadovoljna i Srbija nije zadovoljna, a odnos snaga se menja. Doduše, ne čini se u njihovu korist, uprkos izvornim nadama i političkim naporima.
Posle 2014. izgledalo je kao da se stari poredak može sačuvati diplomatskim putem kojim bi se izbegli veći sukobi. Sada više nije tako i sve neutralnosti su pred iskušenjem.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
