Vladimir Gligorov: Autokrate i demokrate

9. April 2021.
Autokratije su srećne na isti način, demokratije su nesrećne na različite načine. Što ne znači da ne liče na sebe.
vladimir gligorov
Vladimir Gligorov. Foto: Medija centar Beograd

Piše: Vladimir Gligorov, Novi magazin

Uzmimo dve izjave. Jedna da dok “ja podižem bolnice, šta ste vi radili?” Naravno da autokrata ne podiže bolnice. Zašto ipak može da očekuje da će mu se verovati? Zato što nije u njegovoj nadležnosti da odlučuje o gradnji bolnica, a ipak odlučuje. Iz čega sledi da bi zaista mogao da odluči i da se ne grade bolnice. Pa ako se grade, onda ih zaista on i gradi. Kao uostalom i sve drugo.

To ne mora baš tako da se izrazi, ali je sasvim u skladu s prirodom vlasti da se autokrata ne libi da sebi pripiše sve zasluge. I da onima pre njega ne prizna ništa jer se tako ne samo ističu sopstvene zasluge već se propagiraju prednosti autokratske vladavine. Jer, ako se legitimnost ne može obezbediti proceduralno, može po uspesima. Gradi se više nego u Titovo vreme, jedan je način da se to istakne. Otuda i to da su sve autokratije srećne na isti način.

Druga izjava je da “oni u Crnoj Gori drže više do toga šta misli Stejt department nego šta misli Beograd”. Ovo povodom moguće smene crnogorskog ministra pravde i manjinskih i ljudskih prava. Jer je u Skupštini izjavio da je Međunarodni sud pravde izgubio legitimnost i da njegova presuda o genocidu u Srebrenici nije zasnovana na dokazima ili bar nedovoljno da bi je prihvatio crnogorski ministar pravde. Ministar u Skupštini govori u ime vlade i neminovno vodi zahtevu za razjašnjenje od stranih predstavnika.

Kako da to primi crnogorska vlada? Ministar ne namerava da preuzme odgovornost, a vlada ne namerava da prihvati njegov stav o međunarodnom sudu i njegovoj presudi. Koja zaista tereti Srbiju za kršenje konvencije o genocidu. I zapravo i Crnu Goru, koja je bila članica zajedničke države. Tako da nije nerazumljivo da postoji međunarodni interes da se razjasni menja li crnogorska vlada odnos prema sopstvenim međunarodnim obavezama.

Da li je crnogorskim vlastima važniji Stejt department ili Beograd? Šta je stav Beograda? Koliko je poznato, srpske vlasti prihvatile su odluku Međunarodnog suda. Smatralo se da je sud bio pravičan jer nije osudio Srbiju za genocid već samo što nije sprečila da do njega dođe. Ne ulazeći u tumačenje presude, čini se logičnim da iz osude da nije učinjeno sve što je bilo moguće da do genocida ne dođe sledi da je izvršen genocid.

Svako o tome može da ima mišljenje kakvo god, mišljenje ministra pravde i manjinskih i ljudskih prava je nešto drugo. Jer mora biti i mišljenje vlade. I eto demokratske nesreće. Koja se razrešava ostavkom ministra. Ili njegovom smenom, ako je uporan. I sada je tu problem podrške vladi. Što nesreću s kojom se suočava crnogorska vlada čini specifičnom.

Problem je u tome što nije na vlasti najveća stranka, pa ni najveća stranka u vladajućoj koaliciji. Vlada se predstavlja kao ekspertska, i to može i ne mora da bude tačno. Ali njene odluke su političke, posebno u međunarodnim odnosima. Ali očigledno i u domaćoj politici. Jer stranke koje čine vladu i one koje čine Skupštinu svakako nisu ekspertske. Pa se politički ponašaju i kada je reč o smeni ministra pravde i manjinskih i ljudskih prava. Tako da poželjne većine nema, a nepoželjne ima.

To je takoreći specifična nesreća crnogorske demokratije. Mada nije neočekivana. Jer, najveća stranka, koja uz stranke manjina ima samo jedan glas manje u Skupštini, ne učestvuje u vlasti, dok je vladajuća koalicija sastavljena od popularnog predsednika vlade, umerenih stranaka i od koalicije koja ima revolucionarni cilj bar kada je reč o promeni ustavnog statusa zemlje. Koliko se može razumeti, koalicija je na vlasti da ne bi bila na vlasti najveća stranka. Ali ne i zato da bi bio sproveden program koalicije koja je na vlasti. Otuda ekspertska vlada. I to, kao što se vidi, ne obezbeđuje stabilnost, pa ni elementarnu funkcionalnost.

Koliko god da su krize specifične, u demokratijama je postupak izlaska iz njih isti. Ili je potrebno oformiti stabilnu koaliciju ili su potrebni prevremeni izbori. Kojim će putem krenuti crnogorske vlasti, to ćemo videti.

Autokratije su jednostavnije. Vođa uzme sve u svoje ruke i hvali se da je najbolji u istoriji zemlje. Dok su sve demokratije, naravno, u krizi. Put ka sreći u autokratiji je jednostavan – sva vlast vođi. Dok su u demokratiji danas nezadovoljni jedni, sutra drugi. Pa su tu i strane države i njihove ambasada. O Stejt departmentu da i ne govorimo.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Slične objave

Share