Vazduh, voda i zemlja pod opsadom čoveka
Pripremila: Ekipa Novog magazina
Šume se suše zbog eksploatacije uglja, u rekama zatrovanim industrijskim i “građanskim” otpadom zamire život, vazduh je zbog isparenja koja ispuštaju industrijska postrojenja, kućna i komunalna ložišta među najzagađenijim u svetu, Zrenjaninci koji su lane postali punoletni nikada nisu okusili vodu sa česme, jalovišta prekrivaju plodnu zemlju, a uskoro će i mnogo više, planinske vode su u cevima, divlje deponije nadomak kuća, samozapaljive spalionice otpada, spalionice životinjskih ostataka bez filtera… Ne sme se, na koncu, preskočiti i već druga godina koronavirusa, koja je umnogostručila medicinski otpad, a niko ni posle stotina miliona maski i hiljada skafandera nema pojma kako se i gde odlažu. I, naravno, duvanski dim.
Spisak nepodopština koje čovek ovde u Srbiji čini prirodi i životnoj sredini može poduže da se nabraja, kao i spisak obaveza koje je Srbija kao država na evropskom putu preuzela na sebe, ali ne prvenstveno zbog članstva u EU već zbog građana. Ili bi bar tako trebalo da bude.
Zahtevi Ekološkog ustanka
- Poštovanje Ustava i postojećih zakona
- Usklađivanje propisa s najvišim standardima životne sredine
- Učešće građanki i građana u pitanjima zdrave životne sredine
- Informisanje i obrazovanje o zaštiti životne sredine na svim nivoima
- Zaštita prirode,
- Zaštita svih šuma, zaustavljanje seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje
- Obustava gradnji i revizija štetnih projekata MHE
- Očuvanje vodnih dobara
- Zdrave urbane sredine
- Odgovorno upravljanje otpadom
- Da dišemo čist vazduh
- Dobru energiju za sve
- Sveobuhvatni održivi razvoj
EKOLOGIJA I POLITIKA: Zbog svega nabrojanog – onoga što radimo, a ne bismo smeli, te onoga što se ne radi, a moralo bi da bude obavezno i, naravno, zbog najveće smrtnosti u Evropi zbog zagađenja vazduha – organizacije za zaštitu životne sredine na čelu sa već znamenitim pokretom “Sačuvajmo reke Stare planine” i njihovim liderom Aleksandrom Jovanovićem Ćutom u subotu 10. aprila upriličile su u Beogradu protest nazvan Ekološki ustanak. Hiljade ljudi, ne baš svi sa maskama i ne baš svi na propisnom rastojanju, zaposeli su na nekoliko sati plato ispred Doma Narodne skupštine i Pionirski park; s mnoštvom transparenata, aplauza podrške i zvižduka, podržali su 13 ustaničkih zahteva. Protest je, kako je objavilo iznenađujuće malo medija, otvorio dečiji pesnik Ljubivoje Ršumović stihovima i porukom: “Ja sam drvo i drvo je ja… ja sam vazduh i vazduh sam ja… treba nam ekološki patriotizam.”
“Ovo je naša zemlja, zapamtite svi koji dolazite ovde”, rekao je Aleksandar Jovanović Ćuta, a frontmen Partibrejkersa Zoran Kostić Cane je rekao da protest nema veze s politikom već sa “opstankom čoveka na ovim prostorima”.
Trosatni skup okončan je šetnjom do javnog servisa RTS, od kojeg su organizatori zatražili dvosatnu živu emisiju u kojoj bi razgovarali licem u lice s nadležnima iz institucija odgovornih za zaštitu životne sredine.
Odgovor je brzo stigao kao zloupotreba čuvene knjige “Ekologija i politika” Andrea Groza (kod nas objavljene pre gotovo četiri decenije 1982!) – ekološki ustanak nije nikakva borba za životnu sredinu nego za vlast. Razume se, opozicije koja, uzgred, ni nos nije promolila, ako se izuzme nešto političara pod maskama koji su kao građani podržali protest.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, uz ocenu da je pitanje životne sredine pitanje svakog čoveka u Srbiji i generacijsko pitanje, te da nikom ne donosi dobro ako se to pitanje koristi u političke svrhe. Kako je saopšteno iz njenog kabineta, ministarka upozorava da se pitanje životne sredine koristi da bi se dobili “određeni politički poeni”, kao i da se kod svake odluke i svakog posla u oblasti energetike i rudarstva, vodi računa “da se ne radi ništa što ne bi bilo u skladu sa svim zakonima u oblasti životne sredine”.
Za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović tzv. Ekološki ustanak je paravan za politički protest u organizaciji pojedinaca koji na pitanjima ekologije pokušavaju da uberu političke poene, obmanjujući na taj način građane koje zaista interesuje stanje i kvalitet životne sredine: “Iza lažne brige za životnu sredinu kriju se protagonisti propale politike i lažni zaštitnici životne sredine, koji su često potpomognuti spolja. Šta god da uradim kao ministarka zaštite životne sredine i koju god meru da donese Vlada Srbije, oni će se držati svoje političke agende.”
Uoči protesta Vujović je poručila – što je nesumnjivo tačno – da ekološki problemi u Srbiji nisu nastali preko noći i da ne postoji instant rešenje. Prema njenim rečima, ministarstvo je za pet meseci postiglo značajne rezultate, a još bolji rezultati će se videti ove godine kroz realizaciju započetih projekata kroz koje se u ekologiju ulaže najviše novca dosad: “Ove godine krećemo u velike investicije jer smo snažno opredeljeni da rešavamo decenijske probleme koje imamo u ovoj oblasti. Realizovaćemo projekte za poboljšanje kvaliteta vazduha, a takođe sistemski rešavamo problem divljih deponija. Gradićemo i osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom, kojima će biti obuhvaćeno više od 50 gradova i opština. Velike investicije će biti i u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže.”
Na dnevnom redu Vlade Srbije i Ministarstva su izmene zakona i pojačana inspekcijska kontrola.
No, najžešća u kritici okupljenih prvog dana bila je premijerka Ana Brnabić, s tim što je bez daljnjeg u pravu kad kritikuje učesnike što se na tako masovnom skupu – na kojem je bilo i lekara iz Ujedinjenih protiv covida – nisu pridržavali antiepidemioloških mera. Da je reč o političkom skupu, njoj su prvi dokaz parole protiv “predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića”: I ovaj je bio politički protiv Aleksandra Vučića i mogli ste da čujete da će Aleksandar Vučić da plati, da zapamti, da smo lopovi i onda je to valjda u redu.”
Čudno i za same učesnike i za premijerku je to što je samo dan kasnije promenila ploču i najavila da se pripremaju detaljni odgovori na svih 13 zahteva, bez pominjanja politike i političara.
PROTAGONISTI I REŠENJA: Bilo bi netačno reći da je ekološki protest otpočeo na Staroj planini, u Rakiti i Toplom Dolu, gde su seljani 2019. bukvalno svojim telima, uz ponešto oruđa, odbranili svoje reke na kojima su već bile postavljene cevi za minihidroelektrane. No, nije ni daleko od istine; premda je istorija ovdašnjih ekoloških protesta poduga, ali malo ih je koji se mogu pohvaliti uspehom i upornošću staroplaninskih seljana, koji su uspeli da uvežu sopstvenu energiju i struku. I nije im ovo prvi put da su u Beogradu; imali su svojevremeno i prijem kod predsednika Srbije lično, kao i pregovore – ne baš uspešne! – s premijerkom.
Čini se ipak da su ovog puta uspeli da animiraju i ekološke aktiviste sa svih strana, a veliku pomoć im je pružila država, koja je omogućila kompaniji Rio Tinto da skorom eksploatacijom litijuma u Podrinju uništiti ne samo Jadar i loznički kraj već i dobar deo sliva Drine, a time Savu u koju se uliva, a potom i Dunav. Uz uništeno zemljište, raseljena domaćinstva… Takođe, još se ne zna da li u režiji istog investitora preti i Draginju kod Požege, gde su ispitivanja jadranita u toku, a ako dobiju dozvolu za iskopavanje stradaće i Zlatibor, s jedne strane, i Divčibare sa druge.
Pri čemu su Divčibare već ugrožene kamenolomima koji se ređaju na putu Valjevo – Kosjerić, baš kao i nadomak Paraćina. Tajna nije golema, pošto je kamen tog tipa potreban za proizvodnju cementa u Kosjeriću i Popovcu, ali i za druge razuđene građevinske poslove. I, opet, pri čemu će kopanjem brda biti poništen napor koji su cementare uložile u ekološku zaštitu ugradnjom filtera na koje su u privatizaciji obavezane. Prašina koja će stizati sa raskopanih brda zagadiće vazduh, zemlju i vodu jer za vađenje kamena nema filtera!
Sa druge strane, ne treba zaboraviti da je, kao što su ministarke i premijerka potcrtale, nedavno usvojen Zakon o klimatskim promenama, kao značajan dokument u uređivanju životne sredine, u Kostolcu je ugrađen filter za odsumporavanje vazduha. Na pomenutom evropskom putu posle nekoliko neuspešnih utvrđivanja pregovaračkih pozicija Srbiji predstoji dugo i skupo putovanje koje će trajati i posle eventualnog ulaska u EU. No, dok se taj i administrativno i ekonomski i fizički posao bude radio – u decenijama pred nama – postoji mnoštvo stvari na koje se može i sada uticati.
Ohrabrujuće je, nema sumnje, što je u danima posle Ekološkog ustanka povučeno nekoliko dobrih poteza; zabranjen je rad jame Ruda rudnika pokraj Majdanpeka kojim gazduje kineski Ziđin, vlasnika RTB Bor, koji je bukvalno zatvorio i zatrovao zlatonosnu reku Pek; Inspekcija za zaštitu životne sredine u Zrenjaninu u utorak ujutru je privremeno zabranila rad kineske fabrike za reciklažu u Perlezu zbog pritužbi građana na zagađenje, rekao je zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac. U utorak je ministarka Zorana Mihajlović najavila zabranu gradnje minihidroelektrana u zaštićenom zonama, što nije dovoljno, prema mišljenju ekologa i ekoloških aktivista, ali je početak – pod uslovom da se odavno dato obećanje zaista i ispuni.
Posle Loznice i Jadra otvoren je i već pomenuti dosije Dobrinja kod Požege, a i problem “Hrastovača” kod Kličevca nadomak Požarevca, gde se nakon eksproprijacije 200 ha koje su Srbijašume predale na upravljanje EPS-u nekontrolisano seče šuma.
Gradski oci u Beogradu nedavno su ponovili obećanje da će prigradsko naselje Borča dobiti kanalizaciju, a planira se i sadnja novog drveća, doduše ne baš na mestima gde su megalomanskim projektima poput gondole na Beogradskoj tvrđavi posečena.
VAZDUH I ZDRAVLJE: Pitanje nad pitanjima je aerozagađenje. Vazduh koji dišu građani/ke Srbije zapravo je već nekoliko godina top tema zahvaljujući umnogome platformi AirVisual, čija su merenja skrenula pažnju javnosti i na notornu činjenicu da zagađen vazduh dovodi do prevremenih smrti. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, koje je nedavno prezentovao i direktor Kancelarije SZO u Beogradu Marjan Ivanuša, 2016. je bilo oko 6.600 preuranjenih smrti usled zagađenja vazduha u Srbiji. Mnoge svakodnevne aktivnosti u poljoprivredi, industriji, saobraćaju, rudarstvu, ali i grejanju tokom zimske sezone, uzrokuju onečišćenje vazduha, koje može dovesti do različitih oboljenja, neretko i sa fatalnim posledicama. Posebno su osetljiva deca i stariji.
Za profesorku Medicinskog fakulteta u penziji i pulmološkinju Draganu Jovanović nema dileme da je Srbija na neslavnom prvom mestu u Evropi po smrtnosti usled zagađenja vazduha. Kako podseća, analiza je objavljena decembra 2019 (Izvor: Global Alliance on Health and Pollution. POLLUTION AND HEALTH METRICS – Globalni savez za zdravlje i zagađenja. METRIKE ZAGAĐENJA I ZDRAVLJA, decembar 2019.). Smrtnost od 175/100.000 stanovnika Srbiju smešta i među prvih deset u svetu.
Ključni elementi tih smrti su termoelektrane na ugalj, Kostolac (A i B) i Nikola Tesla (A i B). Posledice su bolesti respiratornih organa, posebno među decom, trudnicama, starijima i ljudima koji već imaju zdravstvenih problema iz ovog spektra, ali i kardiovaskularne smetnje. Kako kaže profesorka, otrovne čestice dolaze do najsitnijih delova pluća, koja oštećuju, ali i prolaze u krv, pa kroz krvotok idu u srčani mišić, mozak i druge organe, izazivajući poremećenu srčanu funkciju, infarkt miokarda, anginu pektoris, povećan krvni pritisak, arteriosklerozu, značajno povećanu sklonost ka cerebrovaskularnoj ishemiji, šlogu, uz bolesti disajnih organa.
Ugroženo zdravlje bi, nesumnjivo, moralo da bude dvostruki alarm, pošto značajno utiče na smanjenje populacije u inače izraženim depopulativnim trendovima, a sa druge enormno uvećava troškove lečenja jer su sve pobrojane bolesti “skup zdravstveni sport”.
Tekst je prenet iz Novog magazina.
