Van Zapada, Rusija nedovoljno važna da bi je mrzeli

Piše: Ivan Krastev* Izvor: Novi magazin

Nakon terorističkih napada 11. septembra u SAD, američki stručnjaci bi žalosno pitali: „Zašto nas mrze?“ Godinu dana nakon rata Vladimira Putina u Ukrajini, varijacija na to pitanje je počela da se oblikuje: „Zašto ih ne mrze?“

„Oni“, naravno, odnose se na Putinovu Rusiju. Nespremnost nezapadnih vlada da uvedu sankcije Moskvi može se lako objasniti ekonomskim interesima. Ali kako objasniti zašto nezapadne javnosti ne osećaju više moralnog zgražanja zbog otvorene agresije Kremlja?

KINA, INDIJA, TURSKA: „Nova studija, Ujedinjeni Zapad, odvojen od ostalih“, otkriva da rat i ruski vojni neuspeh nisu primorali ljude u mnogim nezapadnim zemljama da umanje svoje visoko mišljenje o Rusiji ili da dovedu u pitanje njenu relativnu snagu. U Kini, 79 odsto ljudi vidi Rusiju ili kao „saveznika“ ili „partnera“ (što nije iznenađujuće). Ali isto važi i za 80 odsto Indijaca i 69 odsto Turaka. Štaviše, oko tri četvrtine ispitanika u svakoj od ovih zemalja smatra da je Rusija ili jača, ili barem toliko jaka, kao što su je smatrali pre rata.

I dok veliki broj Amerikanaca i Evropljana želi da Ukrajina pobedi čak i ako to za njih znači duži rat i ekonomske poteškoće, većina Kineza, Indijaca i Turaka koji su izrazili stav kaže da bi više voleli da se rat zaustavi što je pre moguće — čak i ako to znači da se Ukrajina odrekne dela svoje teritorije. Oni vide podršku Zapada Kijevu motivisanu i drugim razlozima osim zaštite teritorijalnog integriteta Ukrajine ili njene demokratije.

Podrška Zapada Ukrajini, posebno isporuka naprednog oružja, olakšala je nezapadnim nacijama da prihvate narativ Kremlja o sukobu kao zamenu za konfrontaciju između Rusije i Zapada. Taj stav objašnjava i zašto se vojni preokret ukrajinskih snaga na štetu Moskve teško registruje kod mnogih na takozvanom globalnom jugu. Ako se Rusija suočava sa Zapadom u celini, nije iznenađujuće što je bila neuspešna.

POVRATAK POLARIZACIJI: Suočeni sa takvim stavovima javnosti, zapadni analitičari obično žale zbog korozivnog efekta ruske propagande i nasleđa kolonijalizma. Ali mnogo je važnije to što Evropljani vide rat kao povratak polarizaciji u stilu hladnog rata između dva antagonistička bloka, dok drugi imaju tendenciju da veruju da se svet deli na više centara moći. Po rečima jednog bivšeg visokog indijskog diplomate, za mnoge izvan zapada „rat u Ukrajini je oko budućnosti Evrope, a ne budućnosti svetskog poretka“.

U nedavnom razgovoru sa novinarima, piscima i političarima u Kolumbiji, takođe sam primetio izvesnu ogorčenost zbog geografske privilegije Evrope. Ono što iznervira nezapadnu „ulicu“ je da kada se nešto desi u Evropi, to se odmah tretira kao globalna briga; dok ako se dešava u Africi ili Latinskoj Americi, to gotovo nikada nije slučaj. Ignorišući rat u Ukrajini, mnogi izvan Zapada, svesno ili nesvesno, dovode u pitanje centralnu ulogu Evrope u globalnoj politici.

Iako je Putinu i njegovim propagandistima možda laknulo zbog načina na koji nezapadna društva gledaju na ono što se dešava u Ukrajini, pitanje „zašto ih ne mrze“ takođe ima odgovor koji je manje laskav za Moskvu. Zemlje u razvoju nisu ogorčene Putinovom agresijom jer je Rusija prestala da se smatra globalnom supersilom. Za zemlje kao što su Indija i Turska, Rusija je postala kao oni, pa ne treba da je se plaše. Uobičajena privilegija regionalnih sila je da se ne mrze van svog regiona; Moskva sada uživa ovu privilegiju.

Sovjetski Savez je bio ideološka supersila. Sovjetski savetnici u onome što se nekada nazivalo trećim svetom 1970-ih i 1980-ih bili su tamo da podstaknu revolucije. Putin, s druge strane, nema transformativnu agendu van svog imperijalnog projekta na postsovjetskom prostoru. Vagner grupa u Africi su plaćenici koji se bore za novac, a ne za ideje. Paradoksalno, upravo zbog nedostatka meke moći u Rusiji nezapadni svet je ostao relativno nedirnut onim što Moskva radi u Ukrajini.

Sada kada je to samo jedna „velika srednja sila“ među mnogima, ruski ratovi se stapaju sa svim drugim sukobima širom sveta – oni zauzimaju svoje mesto pored nasilja u Siriji, Libiji, Etiopiji i Mjanmaru. Rat u Ukrajini nije prekretnica u nezapadnoj mašti. Dakle, odgovor na pitanje „zašto ih ne mrze?“ je jednostavan. To je zato što Rusija više nije dovoljno važna da bi je mrzila.

*Autor je urednik-saradnik u FT, predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji i saradnik u IVM u Beču

Izvor: Novi magazin.