Uzurpacija nevladinog sektora

Piše: Lazar Marićević. Izvor: Novi magazin

Poslednje istraživanje Insajdera pokazalo je da vlast nastavlja da izvlači sredstva iz budžeta odobravanjem sredstava upitnim nevladinim organizacijama. Naime, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju odobrilo je 630.000 evra za projekte nepoznatim udruženjima koja su osnovana „neposredno pre raspisivanja konkursa, i to preregistracijom postojećih udruženja koja godinama pre toga nisu ni bila aktivna“. Preregistracijom su u svoje ciljeve uključili socijalnu sigurnost žena i prevenciju nasilja, a do tada su se bavili drugim pitanjima, koja nisu bila predmet ovog konkursa.

Nijedna od organizacija nema ni svoju internet prezentaciju niti informacije o istoriji bavljenja temom koja je u fokusu konkursa. Najzanimljivije, ali i poražavajuće je što su čak četiri organizacije koje su dobile sredstva registrovane na istoj adresi, u zgradi u kojoj se nalazi i Privredna komora Srbije, a druga udruženja koja se bave ovim pitanjima godinama unazad na konkursu su obezbedila četiri puta manje novca, navodi Insajder.

Ovo je samo poslednji u nizu sličnih marifetluka predstavnika vlasti. Setimo se neregularnosti konkursa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iz 2014. kada je, nakon što je javnost izvršila pritisak, resorni ministar Aleksandar Vulin najavio da će dva miliona evra namenjenih nevladinim organizacijama biti uplaćena fondu za lečenje dece, što je inače kršenje Zakona o budžetskom sistemu. Bez ikakvih posledica po nekoga u ovom slučaju, ista praksa se nastavlja.

ZNAČAJ CIVILNOG SEKTORA: Kod nas se nevladine organizacije percipiraju dvojako iako imaju važnu ulogu u demokratskim društvima i omogućavaju ljudima da promovišu i zastupaju svoje politike za dobrobit građana. Na primer, u većini gradova i opština u Srbiji postoje, danas u manjem broju, nevladine organizacije koje se bave lokalnim temama na koje građani pozitivno reaguju – od zaštite životne sredine, neformalnog obrazovanja, povezivanja preduzetnika ili poljoprivrednika do organizacije zabavnih i kulturno-umetničkih dešavanja.

Za to vreme organizacije koje se uglavnom bave zaštitom ljudskih prava na republičkom nivou su dezavuisane, proglašavane za neprijateljske, da rade protiv aktuelne vlasti iako je kritika potkrepljena činjenicama. Štaviše, zlonamerni političari postavljaju pitanje legitimiteta NVO kao da su to političke partije. A u pitanju su ideje i korisni programi za društvo, bez osnovnog cilja preuzimanja vlasti.

BUDŽETSKA LINIJA 481: Nevladine organizacije se bave, nažalost bezuspešno, temom budžetskog finansiranja svog rada, postavljajući, argumentovano pitanje neophodnosti razdvajanja budžetske stavke 481 jer se tu zbirno nalaze sportska udruženja, verske zajednice, političke partije i ostale „nevladine organizacije“, odakle se ne može videti koliko je novca kome namenjeno. Debata bi se mogla voditi nakon izvršenja budžeta, ali to se dosad nikada nije desilo. Suština je da ovakvim zamagljivanjem u okviru budžeta ne znamo tačne sume, što posledično vodi u manipulacije državnim sredstvima, i to u korist vlasti.

VLADINE NEVLADINE ORGANIZACIJE: Da bi se izborili sa opravdanom kritikom i finansijski devastirali NVO sektor, vlast SNS-a je izabrala neregularne načine kako da budžetska sredstva prebaci „svojim organizacijama“ koje bi uglavnom propagirale, recimo, zakonske predloge vlasti i napadale kritičare tih predloga. To nije izum SNS-a već praksa svih kvazidemokratskih i autoritarnih sistema, kada se stvaraju sopstvene nevladine organizacije koje, kao i one prave, deluju u oblastima ljudskih prava, pravosuđa, preduzetništva, ekologije i u svemu ostalom sa samo jednim ciljem, da se podrže vlast i njeni postupci.

Takve organizacije se nazivaju vladine nevladine organizacije i imaju skraćenicu GONGO (governmental nongovernmental organizations), čije se postojanje i „maligni“ uticaj na društvo naglašava u izveštajima Evropske komisije u vezi sa poglavljima 23 i 24, odnosno u okviru sadašnjeg prvog klastera u procesu pristupanja Evropskoj uniji kao jedna od prepreka za demokratizaciju našeg društva.

SIMULACIJA: U poslednje vreme usvojena su dva relevantna dokumenta kojima se pokušava urediti pitanje funkcionisanja nevladinog sektora i njegovog finansiranja, prvo putem Urеdbe о sredstvima za pоdsticаnjе prоgrаmа ili nеdоstајućеg dеlа srеdstаvа zа finаnsirаnjе prоgrаmа оd јаvnоg intеrеsа kоје rеаlizuјu udruženja i Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022. do 2023.

Uredba propisuje postupak dodele sredstava, raspisivanje konkursa, uslove, kako da bude transparentan, i gradovi i opštine u Srbiji barem formalno ispunjavaju zakonsku normu. Ono gde proces gubi na svom značaju jeste praćenje i procena učinka aktivnosti za koje su dodeljena sredstva, odnosno, da li je u zadovoljavajućoj meri ispunjen cilj konkursa.

Navedene dileme i nejasnoće lepo su konstatovane u strategiji, sa pozitivnim usmerenjem ka njihovom rešavanju. Ali goruća pitanja i dalje opstajavaju, kao i većina stvari koje obično ostaju mrtvo slovo na papiru, bez praktične primene.

NEODUSTAJANJE OD AKTIVIZMA: S jedne strane, nema dileme da predstavnici vlasti zloupotrebljavaju budžetska sredstva za finansiranje ljudi, organizacija i politika koje idu njima u korist.

Sa druge pak strane, iako dolazi do zloupotrebe prostora, ovim se dokazuje da nevladine organizacije imaju nesumnjiv uticaj na javno mnjenje i mogu ga oblikovati u korist neke politike, što je dobro za društvo i znači da od aktivizma nikako ne treba odustajati.

Pored medija bliskih vlastima, koji isto dobijaju novac na sumnjivim konkursima, vladinih nevladinih organizacija, plaćenih botova na društvenim mrežama i, naravno, partijske vojske zaposlene u državnom sektoru, ceo sistem vlasti SNS-a zasniva se na propagandi, čime se formira lažno javno mnjenje koje se dodatno potkrepljuje lažnim istraživanjima javnog mnjenja i plaćenim analitičarima, što je još jedna odlika autoritarnih i totalitarnih sistema.

Čim se malo otvore mediji i kada se građanima omogući da čuju i drugačije mišljenje, odmah se vidi pad podrške vladajućoj stranci, što smo videli na poslednjim izborima.

Najveća šteta koju SNS pravi našem društvu jeste obesmišljavanje svake institucije i svega što čini demokratsko društvo isključivo zarad opstanka na vlasti. Vladine nevladine organizacije u ovakvom sistemu služe da se dodatno poljulja vera u građansko udruživanje koje, na sreću, većinom zastupa korisne društvene ideje i projekte, ali zahteva dodatni aktivizam i projekte koje učvršćuju tu pozitivnu sliku u javnosti.

Autor je doktor političkih nauka i psiholog, predsednik Pokreta 2035

Izvor: Novi magazin.