Ulaganje u Rome je ulaganje u budućnost

Piše: Željko Jovanović i Neda Korunovska

Stereotipi i predrasude o romskom narodu ne štete samo odraslima, a posebno deci ove manjine, nego umanjuju i mogućnosti čitavih zajednica – društava i država – u kojima su Romi značajna populacija.

U narednim redovima to će biti i pokazano.

Ekskluzija Roma šteti ekonomijama. Fiskalna i ekonomska cena isključivanja Roma dobro je dokumentovana. Na primer, ako Romi uspeju da nađu posao u formalnoj ekonomiji u Srbiji – najvećoj ekonomiji u regionu – dobit od povećane produktivnosti bi se, prema proceni Svetske banke za 2017, kretala od 314 miliona evra do 1,28 milijardi evra godišnje. Takođe, fiskalne prednosti većeg poreza i niže socijalne pomoći kretale bi se između 78,1 miliona evra i 317 miliona evra, odnosno između 0,5 i 2,1 odsto državnih rashoda u 2017. Za manje privrede u regionu još je značajnije da shvate dobitke i izbegnu gubitke, naročito posle recesije usled kovida-19. Prema zvaničnoj statistici, zbog pandemije je ugašeno 139.000 radnih mesta, a između 165.000 i 336.000 ljudi u regionu zapalo u siromaštvo.

Demografski, Romi nude nadu za region. Ako uzmemo u obzir starenje populacije u regionu i masovno emigriranje, demografski potencijal Roma je ogroman. U svim državama romska populacija je značajno mlađa, čak i na mestima sa mladom populacijom, poput Albanije i Kosova. Procenat Roma mlađih od 30 godina u Severnoj Makedoniji je gotovo duplo veći nego kod većinske populacije, dok će u Srbiji 14 do 29 odsto svih koji do 2035-. ulaze na tržište rada biti Romi. Ključno je, dakle, investirati u Rome i pripremiti ih za poslove u sektorima u kojima će faliti radna snaga ili uticati na napredak privrede.

Položaj Roma se pogoršava. Romi su najugroženija populacija u regionu i suočavaju se sa visokom nezaposlenošću i malim izgledima za napredak. Dve trećine Roma ne mogu da priušte prepisane lekove ili plate testiranje na kovid-19, dve trećine živi u prenatrpanim uslovima, gotovo trećina nema adekvatnu kanalizaciju i vodu za piće, a 82 odsto ušteđevinu kojom bi pokrilo više od jednomesečnih troškova. Školovanje na daljinu pogoršava već loše obrazovne opcije za Rome, a oni koji zarađuju za život u neformalnoj ekonomiji – 38 odsto Roma zaposlenih u Severnoj Makedoniji i čak veći procenat u ostatku regiona – najveća su etnička grupa u sektorima sa najvećim gubitkom radnih mesta tokom prošle godine. Kriza je nesrazmerno uticala na Rome, a oni su i u većem riziku da se zaraze i umru od bilo koje druge grupe.

PRIORITETI I NOVI PRISTUP: U regionu koji je razjedinjen animozitetima u prošlosti i sadašnjosti, vizije lidera se veoma podudaraju. U svom novogodišnjem govoru predsednik Srbije Vučić izneo je tri prioriteta za 2021: očuvanje mira i stabilnosti, pobedu nad pandemijom i poboljšanje zdravstvenog sistema i bolji životni standard za sve građane. Slično tome, premijer Zaev iz Severne Makedonije obećao je da će 2021. biti godina potpune vakcinacije, borbe protiv dezinformacija, reforme sudstva i borbe protiv korupcije, ekološke zaštite… U martu nakon vanrednih izbora na Kosovu, premijer Kurti je rekao da će glavni prioriteti biti borba protiv korupcije i stvaranje radnih mesta. U junu je premijer Rama, pošto je osvojio novi mandat, izjavio da želi da napravi od Albanije balkanskog šampiona u turizmu, energetici, poljoprivredi i brzih i bezbednih digitalnih usluga.

Već smo naglasili da je novi pristup za poboljšavanje položaja Roma neophodan, a mogućnosti za to su:

Dostupna sredstva. Novi ekonomski i investicioni plan za region predstavlja jedinstvenu mogućnost, ali samo ako vlade pametno troše novac. Do sada je samo deo sredstava bio usmeren na Rome, dok glavni programi i investicije ili nisu snabdevali Rome ili su ih isključivali. Činjenica da su mnoga romska naselja neformalna sprečava ulaganja većih razmera.

Romi već imaju iskustva u cirkularnoj ekonomiji i tržištu reciklaže, što je ključno za zelenu tranziciju. Prikupljanje i obrada električnog i elektronskog otpada u Srbiji, na primer, utrostručila se od 2012. do 2018. Ovaj sektor formalno zapošljava samo 500 ljudi, ali ima između 5.000 i 6.000 individualnih skupljača, uglavnom Roma, koji rade neformalno. Razvoj cirkularne ekonomije, prema Nemačkoj agenciji za međunarodni razvoj, otvorio bi dodatnih 1.200 formalnih radnih mesta u ovom sektoru do 2030. i doneo do 160 miliona evra bruto dodate vrednosti. Romi poseduju veštine koje mogu da budu unapređene kako bi se sektor brzo razvio. Osim toga, značajan broj Roma u svih šest zemalja regiona su sezonski radnici u poljoprivredi i turizmu, ključnim sektorima za razvoj regiona.

Povraćaj ulaganja u obrazovanje Roma je veoma visok. Svetska banka je procenila da povraćaj od investiranja u srednjoškolsko obrazovanje Roma iznosi oko 330 posto, a investiranje u sticanje digitalnih veština moglo bi da nadmaši ovu procenu, Novi digitalni plan EU posebno ima u vidu Rome i pruža okvir za izgradnju značajnog ljudskog kapitala za budućnost.

Romi imaju kapacitet da podrže novi pristup. Za razliku od pre deset godina, današnje vlade u regionu u svom nastojanju imaju partnere predvođene Romima. Fondacija za otvoreno društvo, između ostalih, investirala je u izgradnju institucija sposobnih da podrže vlade u sprovođenju novih inicijativa, uče od njih i ojačaju ih. Vlade mogu da se odvaže i budu ambiciozne pošto su Fond za obrazovanje Roma, udruženje Roma preduzetnika REDI, Evropski romski institut za umetnost i kulturu i Akcioni tim Saveta za regionalnu saradnju za integraciju Roma spremni da se uključe i podrže ih.

OD VAKCINACIJE DO OBRAZOVANJA: Koji su to mogući ključni koraci koji vlade treba da preduzmu?

Označavanje vakcinacije među najugroženijim Romima kao prioritet. Programi za vakcinaciju moraju uključivati informisanje, jer je nepoverenje u institucije među Romima visoko, a Romi su takođe bili žrtve kampanje dezinformisanja o kovidu-19.

Investiranje u oporavak i tranziciju od neformalne do zelene ekonomije. Neformalni sektor doprinosi između 25 i 35 odsto i BDP-a i poslova u regionu. Ako ostane bez podrške, uvući će region u novu krizu. Vlade bi trebalo da ustanove plan za namensko finansiranje neformalnog sektora i obezbede tranziciju ka formalnom zapošljavanju, naročito u zelenim sektorima. Pozitivan primer je nedavna inicijativa srpske vlade da obezbedi namenske kredite za romske preduzetnike.

Zaštita i poboljšanje ključnih poslova koje Romi trenutno obavljaju u bavljenju otpadom, cirkularnoj ekonomiji, poljoprivredi i turizmu. Samo u Srbiji, između 40.000 i 60.000 Roma rade kao skupljači otpada. Jedan pozitivan primer je slučaj Severne Makedonije koja je omogućila sredstva kompaniji za reciklažu koju drže Romi, pružajući romskim skupljačima otpada formalno zaposlenje, ali i obuku da otpad poprave i prerade za ponovnu upotrebu (upcycle), a ne samo recikliraju. Širom regiona veliki procenat sezonskih radnika u poljoprivredi i turizmu čine Romi.

Investiranje u edukaciju Roma i stručno osposobljavanje za rastuća zelena i digitalna tržišta. Vlade već mogu da ulažu u intervencije koje su se pokazale kao efikasne – eliminisanje participacija za predškolsko obrazovanje, uspostavljanje šeme škola, podršku obučavanju romskih nastavnika i davanje prioriteta zapošljavanju Roma u obrazovnom sektoru. Takođe treba omogućiti preobuku za Rome koji se ne obrazuju, ne rade i ne osposobljavaju se.

Podrivanje razvoja pokreta ekstremne desnice i kampanja dezinformisanja uperenih protiv Roma. Ideje i politika ekstremne desnice predstavljaju ozbiljnu pretnju po stabilnost u regionu, vode ka delegitimizaciji demokratskih institucija i ugrožavaju regionalnu saradnju. Krajnja desnica gleda na inicijative za regionalnu saradnju kao na izdaju nacionalnih interesa i iskorišćava postojeće predrasude da širi kampanje za dezinformisanje protiv Roma. Vlade bi trebalo da ulažu u dugoročne programe koji predstavljaju Rome kao pozitivne saradnike i planere i ističu njihov doprinos regionalnoj istoriji, kulturi i stvaranju države.

Činiti manje, isto ili drugačije

U poboljšavanju položaja Roma, politički lideri imaju tri izbora:

Da čine manje. Politika prema Romima nikada nije bila popularna i podrška bi mogla da politički košta, tako da političari imaju poriv da čine manje. Pandemija je pogoršala već lošu situaciju i dala povoda za politiku mržnje. Osim rasta troškova usled ekskluzije, činjenje manje samo bi podržalo ekstremno desne nacionalističke pokrete na Zapadnom Balkanu.

Da čine isto. Vlade mogu odlučiti da nastave sa pristupom iz prethodnih 20 godina koji nije dao rezultate. Ako se na Rome i dalje bude gledalo kao na problem i javni trošak, oni će nastaviti da budu nekvalifikovani, nesposobni da se oporave od pandemije i da odgovore na buduće zahteve tržišta rada.

Da usvoje novi pristup koji bi se usredsredio na investiranje u Rome, demografski najdinamičniju zajednicu u Evropi. Na kratke staze, taj pristup je politički izazov i zahteva stratešku javnu komunikaciju, ali je investiranje u Rome jedini izbor za podrivanje ekstremne desnice i stvaranje ekonomskog profita.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.