Triput ura za regionalnu kinematografiju

Piše: Dragan Stošić, Novi magazin

Film je baziran na činjenicama do kojih sam došla čitajući svjedočenja i knjige, gledajući video materijale, razgovarajući sa ekspertima i svjedocima. Iako je to priča o ženi koja se bori za svoju porodicu, željela sam da sve ono što su bile istorijske okolnosti bude tačno. Naravno, zbog zakonitosti filma neke stvari su morale biti kondenzovane da se ne bi ponavljale, neki likovi su fikcionalizirani u duhu događaja, jer film ima svoje zakonitosti. U pojedinim scenama gdje se pojavljuju istorijske ličnosti poput generala Mladića imali smo na raspolaganju snimke Zorana Petrovića Piroćanca koji se mogu naći na Jutjubu. U scenama pregovora i drugih situacija generala Mladića dijalog je skoro pa transkript. Na to smo se odlučili ne samo zato da budemo autentični, nego zato što je takve dijaloge zaista teško nadmaštati – rekla je potpisniku ovih redova, pre tačno godinu dana, Jasmila Žbanić odgovarajući na pitanje i konstataciju da je njeno ostvarenje – Quo vadis, Aida?, duboko emotivno, ali istovremeno deluje kao precizna dokumentaristička rekonstrukcija stvarnih događaja.

NE U SRBIJI: Te 2020, ovaj film bio je, od 3. do 31. decembra, dostupan za gledaoce u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Sloveniji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, posredstvom onlajn platforme ondemand.kinomeetingpoint.ba. Film, međutim, bar kad je Srbija u pitanju, nije ušao u bioskope. Prostije rečeno, Srebrenica je u njoj, još uvek, tabu tema, barem kad je reč o njenim vlastodršcima i njihovim čuvarima (bilo da su prisiljeni ili to čine iz koristi).

Godinu dana kasnije, filmska koprodukcija Bosne i Hercegovine, Austrije, Nizozemske, Francuske, Poljske, Norveške, Nemačke, Rumunije i Turske, ubedila je one koji odlučuju o jednom od najvažnijih priznanja u oblasti umetnosti pokretnih slika, nagradi Evropske filmske akademije, da ovaj film trijumfuje u tri bitne kategorije. Najbolji film, reditelj(ka) i glumica na Starom kontinentu 2021 – objavljeno je ovogodišnjeg 11. decembra u Berlinu – pronađeni su u ostvarenju Quo vadis, Aida?

Da bi 34. evropski Oskar za najbolji film (Prvi put EFA ga je dodelila 1988, a do 1997. bio je poznat i kao Feliks) pripao ostvarenju Quo vadis, Aida?, trebalo je proći vrlo ozbiljne prepreke. Konkurenti su bili pravi dragulji evropskog filma: Odeljenje broj 6 finskog reditelja Juha Kusmanena, Otac Florijana Celera, Božja ruka Paola Sorentina i Titan Žulije Dukorno.

PUNOPRAVNI GRAĐANI EVROPE: U kategoriji za najboljeg evropskog reditelja u 2021, Žbanić je trčala sa drugom ženom u istoriji Kanskog festivala koja je osvojila Zlatnu palmu – Žulijom Dukorno, jednim od najavangardnijih reditelja današnjice, italijanskim oskarovcem Paolom Sorentinom, Florijanom Celerom, i velikim rumunskim rediteljem Raduom Judeom, pobednikom ovogodišnjeg Berlinala sa filmom Baksuzni seks ili luda pornografija.

Konačno, pored Jasne Đuričić, nominovane za evropski Oskar, u kategoriji najbolje glumice, bile su i pobednica ovogodišnjeg Kanskog festivala Keri Maligan (Obećavajuća mlada žena), Renata Rinsve (Najgora osoba na svetu), Seidi Harle (Odeljenje broj 6) i Agata Rusel (Titan).

“I moja i nominacije filma Quo vadis, Aida? u čak četiri kategorije za nagradu EFA pokazuje da ovo što radimo i te kako ima smisla i za Evropu i stvara nam osećaj da smo i mi na ovom prostoru punopravni građani Evrope, što često izostaje. Nemamo baš puno prilika da se tako osećamo, ne samo kad je reč o umetnosti. Evropa nas tretira kao Balkan, i ovaj naš region često je na margini evropskih dešavanja, iako mi obrazovanjem i kulturom, a ne samo geografski, pripadamo Evropi. A kad se dogodi da nas primeti, onda je to fantastičan osećaj, i u tom smislu mi je nominacija za nagradu EFA još značajnija”, rekla je, dan uoči dodele EFA nagrada, Jasna Đuričić za Danas.

RTS, ZASAD, NE: Dodajmo da su ovogodišnji laureati EFA nagrada (dodeljuju se u 19 kategorija) i najbolji glumac – Antoni Hopkins, te najbolji scenaristi Florijan Celer i Kristofer Hampton, svi za svoj doprinos filmu Otac. Za najbolja evropska kinematografska ostvarenja u 2020/21. glasalo je više od četiri hiljade članova EFA, a ovogodišnja dobitnica nagrade za životno delo je mađarska rediteljka Marta Mesaroš, dok je danskoj rediteljki Suzan Bir pripalo priznanje za dostignuća u svetskoj kinematografiji. Nagrada za inovativni storytelling dodeljena je britanskom reditelju Stivu Mekvinu za filmski serijal Small Axe.

Regionalna Akademija za razvoj demokratije zatražila je od Radio-televizije Srbije, nakon objavljivanja nagrada EFA, da emituje film Quo vadis, Aida? U pismu generalnom direktoru RTS Draganu Bujoševiću i glavnom uredniku kulturno-umetničkog programa Vladimiru Kecmanoviću navodi se da je “vreme da javni servis uzme u obzir na svetskom nivou prepoznatu umetničku vrednost ovog filmskog remek-dela koje se bavi našom nedavnom prošlošću i u kojem igra veliki broj glumaca iz Srbije i da građanima i građankama Srbije omogući da ga pogledaju”. U pismu se dodaje da je “nepotrebno napominjati koliko bi takav gest doprineo izgradnji mira, pomirenju i suočavanju sa prošlošću, posebno imajući u vidu narastajuću glorifikaciju ratnih zločina i ratnih zločinaca u našem društvu. RTS bi ovim gestom pokazala koliko je važna obrazovna komponenta u promovisanju vrednosti koje će se suprotstavljati govoru mržnje i ratnoj retorici dve decenije nakon završetka poslednjeg oružanog sukoba na ovim prostorima”.

Autor je urednik u Danasu

Glavne uloge u ratnoj drami Quo vadis, Aida? tumače Jasna Đuričić, Izudin Bajrović, Rejmond Tiri, Johan Heldenberg, Boris Isaković, Emir Hadžihafizbegović, Boris Ler, Dino Bajrović… Svetsku premijeru film je imao na Venecijanskom filmskom festivalu 2020, američku na Filmskom festivalu u Torontu… Usledili su mnogobrojni drugi festivali i desetine nagrada. Film je bio i u konkurenciji (nominovan) za američkog Oskara za 2020, kao kandidat BiH kinematografije.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.