Srbija Romi i izjašnjavanje: Barometar uspeha popisa u Srbiji

Piše: Mensur Haliti. Izvor: Novi magazin

Srbija organizuje popis stanovništva, domaćinstava i stanova u periodu od 1-30. oktobra 2022. godine. Ova „statistička operacija“ koja se održava svakih deset godina, ima značajne implikacije za sve zajednice u zemlji. Istorijski gledano, mi Romi smo bili potcenjeni u svim zvaničnim popisima.

Za to postoje različiti razlozi: istorijsko ugnjetavanje i nepravda; strah od etničkog profilisanja; društvena stigmatizacija i asimilacija; etnički pristrasna metodologija i nejednakost u političkoj moći. Pored svega ovoga, teška situacija oko nesigurnog življenja, iseljavanja, nezaposlenja, dinamične migracije, obrazovnih razlika i jezičkih barijera dodatno doprinose ovim izazovima. Kritično pitanje je: Da li će Srbija da bude zemlja u kojoj Romi slobodno mogu da izjasne svoju nacionalnu pripadnost?

ZABELEŽENI I POTCENJENI: Srbija prikuplja etničke i demografske podatke od 1866. godine. Naš broj je zabeležen i potcenjen u svim dosadašnjim popisima. 25.543 Roma je zabeleženo na popisu stanovništva 1866. godine; 34.066 u 1884; 52.181 u 1948; 58.800 u 1953; 9.826 u 1961, 49.894 u 1971, 110.959 u 1981; 138.645 u 1991, 108,193 u 2002. i 147.604 u 2011. Podaci iz zvaničnih popisa nisu tačni, posebno zbog nekonzistentnosti demografskog kretanja i u poređenju sa drugim podacima javnih institucija i predstavnika Roma.

Znamo da nas ima mnogo više od 147.604 koliko je zabeleženo na poslednjem popisu u 2011. Nas Roma ima oko 500.000. Na poslednjem popisu se nije izjasnilo 220,735 i u kategoriji nepoznato još 99.714. Prema procenama u lokacijama u kojima su prebrojane ove dve kategorije, značajan broj čine Romi koji nisu deklarisani na popisu. Isto, procenjuje se da je između 150,000-200,000 Roma identifikovano kao druge zajednice, posebno u zajednicama sa značajnim prisustvom dominantne većine ili drugih manjina. Međutim, shvatili smo zašto se prikriva realan broj Roma. Ako popis pokaže da nas je manje, drugi će nastaviti da koriste naše resurse, često i protiv nas. Reč je i o većim mogućnostima za korupciju jer se sredstva koja bi bila namenjena za Rome rasipaju zbog statistike koja ne pokazuje gde su stvarni problemi i kome je najpotrebnija podrška države.

PREPREKE: Mi preživljavamo mnoge prepreke da slobodno učestvujemo i izjasnimo našu nacionalnu pripadnost. Više od 100 godina se naši podaci zloupotrebljavaju a ne koriste za progres naše zajednice. Nije bilo mehanizama za praćenja kako bi garantovali mogućnost da se slobodno izjasnimo i odgovarajuće mere zaštite podataka. Konsultacije o izradi i testiranju popisnih pitanja, definisanju klasifikacija ili dizajniranju metodologije i instrumenata popisivanja najčešće su bile svedene na kvazi-konsultacije za politički marketing i pravdanje javnih i EU resursa. Mi nemamo odgovarajuće mesto u strukturama koje sprovode popis.

Rome popisuju uglavnom popisivači koji su neosetljivi i koriste subjektivno rasuđivanje o nacionalnoj pripadnosti, često izbegavajući „teško dostupne“ romske zajednice ili samo delimično prebrojavaju Rome. Široko rasprostranjeni stereotipi, predrasude, diskriminacija i organizovani pritisci i nasilje drugih dominantnih nacionalnih manjina dovodi do toga da se značajan broj Roma protiv svoje volje izjašnjava kao Mađari, Bugari, Rumuni, Bošnjaci, Slovaci ili Albanci.

MIR I SLOBODA: Mi vekovima živimo u Srbiji u duhu mira i slobode sa svima, za razliku od drugih koji su dolazili da osvajaju i pljačkaju, šire nasilje i ratuju. Mi smo se uvek borili za slobodu, za mesto koje nam pripada. Bili smo poreski obveznici, najbolji radnici u mnogim oblastima. Borili smo se za našu slobodu ali i za slobodu Srbije. Bez obzira na našu bolnu istoriju, mi nikada nismo prolili tuđu krv kroz rat ili terorizam; nikada se nismo otcepili niti proglasili svoju državu. Imali smo viziju čovečanstva u svom najboljem izdanju, voleći život i slobodu da ostanemo ono što jesmo: ponosni i slobodni, da nas ne definišu drugi osim nas samih.

Borili smo se za naš glas u odlučivanju da menjamo tešku situaciju u kojoj se nalazimo. Uprkos nepravdi, mi smo uspešni, kreativni, vredni, talentovani i hrabri; mi smo ponosni ljudi, ponosni Romi, ponosni Srbi. Zahvaljujući našim precima, postali smo najveća etnička manjina na kontinentu. Da živimo u jednoj zemlji, bili bismo značajnija populacija od većine pojedinačnih zemalja članica EU.

Romi su ono čemu Srbija i Evropa teži, raznolika i ujedinjena zajednica koja napreduje sa kosmopolitskom vizijom saradnje. Srbija pripada i nama. Mi smo Srbija i tu smo da ostanemo. Imamo zajedničku borbu za slobodu. Oni koji su hteli da otmu slobodu Srbiji ponovo jačaju. Moramo da se borimo zajedno za slobodu u Srbiji. Mi, Romi želimo da Srbija bude slobodna. Verujemo da u Srbiji možemo da budemo slobodni i da budemo ono što jesmo. Međutim, Srbija mora i može mnogo bolje. Nije samo pitanje naših formalno datih prava i sloboda već i o obezbeđivanju suštinskih promena za našu slobodu mišljenja, govora i delovanja.

Za nas, Srbija može da bude slobodna samo ako stvori okruženje odgovornosti za proporcionalnu reprezentaciju u javnom i političkom životu i suštinski progres za našu zajednicu. Velike složene i razvijene nacije sveta su zasnovane na razlikama, a ne na sličnostima. U ovim zemljama, različite grupe su prikazane kao jednako vredni članovi nacionalne porodice. Međutim, mnoge druge nacije su zarobljene od strane elite određenih etničkih grupa, koje su druge isključile iz političke moći. To je dovelo do secesionizma, građanskog rata i etničkog čišćenja.

Nije mudro da Srbija ostavi većinu Roma bez posla, da žive u lošim stambenim uslovima i da imaju decu u školama ispod standarda. Nije odgovorno da Srbija toleriše probleme slabe kontrole javnih institucija i odluka koje utiču na Rome. Nije održivo da Srbija toleriše realnost u kojoj postoje konkurentni izbori, ali nema mnogo iznenađenja o tome koja će stranka pobediti. Nije bezbedno za Srbiju da dozvoli neonacističkim ruljama da zlostavljaju našu zajednicu, a da lokalne vlasti grade zidove da izoluju naše ljude i nameću prinudna iseljenja. Niko od nas ne može da toleriše nasilnu policiju, vladavinu oligarhije, neefikasnu i ravnodušnu birokratiju, nepristupačno pravosuđe i elitu koja prezire vladavinu prava i nikom osim sebi ne odgovara.

OBNAVLJANJE: Međutim, mudro je za Srbiju, da prepozna da je naš broj, mladost, radna snaga, preduzetništvo i glasačka moć od suštinskog značaja za našu bolju budućnost, budućnost Srbije i budućnost Evrope. Mi se razvijamo u znanju. Broj romskih studenata i diplomaca, novinara, pisaca, državnih službenika, lekara i nastavnika sve više raste u poslednje dve decenije.

Osim toga, mi smo akteri koji mogu značajno da promene političku situaciju. Ako bismo glasali za kandidate jedne i možda pretežno romske stranke, imali bismo preokretni glas u nacionalnoj skupštini. Takođe, imamo značajno prisustvo u mnogim opštinama i gradovima, gde je politička moć često najvažnija kada su u pitanju osnovna prava i mogućnosti i dodeljivanje javnih resursa i investicija. Štaviše, Srbija se suočava za ozbiljnim demografskim i ekonomskim izazovima u budućnosti.

Srbija mora da prepozna da smo mi Romi najbrže rastući demografski segment u zemlji, od vitalnog značaja za ekonomsku budućnost Srbije, s obzirom na njen ekonomski rast, rastuću potražnju za radnom snagom i starenje stanovništva. Naša ekonomska isključenost je preskupa, stvarajući gubitke BDP-a u milijardama evra, fiskalne gubitke i potrošnju na socijalnu pomoć. Naša snaga i potencijal su jedini izvori nade za transformaciju naše budućnosti i blagostanja za sve građane u Srbiji. Dobro za Rome je dobro za budućnost Srbije!

Zbog toga je za nas Rome, barometar uspeha ovog popisa u nivou slobode izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti u relativnom smislu na realan broj Roma u Srbiji.

Autor je direktor za demokratiju i upravljanje Kancelarije za romske inicijative otvorenog društva (Director for Democracy and Governance, Open Society Roma Initiatives Office)

Ista pitanja se ponavljaju

Na popisu 2022. godine Srbija se opet suočava sa istim pitanjima: Da li ima slobode da Romi nisu tretirani kao robovi diskriminacije i predrasuda? Da li ima slobode da Romi mogu da kažu i pokažu ko su i koliko ih stvarno ima? Da li država u sprovođenju popisa ima odgovorniji pristup i resurse učeći iz prethodnih popisa i da li može da zaštiti Rome od organizovanog pritiska i nasilja drugih dominantnih manjina?

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.