Slabi interesovanje srednjoškolaca za zanimanja u prosveti: Ko će nam obrazovati decu?

Piše: Jelena Aleksić, Novi magazin

A što bi iko upisao nastavnički smer na fakultetu matematike ili informatike? Zašto bi bilo koji srednjoškolac koji planira da se u životu ostvari i lično i profesionalno želeo da radi u školi i tako zasigurno bagateliše sopstveni potencijal, a moguće i celokupnu budućnost? Jer, pričamo o profesiji u kojoj je u Srbiji danas hiljade ljudi angažovano po kojekakvim ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, što u prevodu znači bez ikakvih prava i zaštite. Govorimo o instituciji obrazovanja, još jednoj u nizu koja je u Srbiji politizovana i svedena na nivo partijske prćije, bez autoriteta, integriteta i snage da zaštiti ugled nastavnika i školstva uopšte. Pa kako će onda da štiti interese đaka ili integritet nastavnika koji masovno napuštaju obrazovni sistem bežeći u privredu. Sve pomenuto samo je deo problema i tek nagoveštaj odgovora na pitanje zašto budući akademci i ove godine preskaču nastavničke smerove hrleći na Ekonomski, Pravni, Elektrotehnički i(li) Fakultet organizacionih nauka.

GOSPODIN ŠEŠIR: Situacija je u ovom trenutku alarmantna, naročito kada su u pitanju nastavnici matematike, kojih ionako manjka. Otuda je ovih dana posebno i s pravom istican podatak da se u prvom upisnom krugu samo osmoro maturanata prijavilo za nastavnički smer matematika i računarstvo na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Manje se pisalo o tome da se za nastavu hemije prijavilo svega petoro budućih brucoša, dok je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu samo jedan maturant poželeo da bude nastavnik hemije.

„Sve je manje interesovanja na fakultetima koji obrazuju nastavnike i profesore i to je stvarno pitanje ne samo za nas iz univerzitetske zajednice već i za državu kako da se na neki način poboljša interesovanje za profesiju onih koji obrazuju ljude i koji treba da daju svoje znanje i iskustvo mlađim generacijama koje treba u budućnosti ovoj zemlji da doprinesu u njenom razvoju“, upozorio je pre samo nekoliko dana rektor Beogradskog univerziteta Vladan Ðokić.

Zašto, pitamo na početku razgovora našeg sagovornika profesora Aleksandra Baucala sa Filozofskog fakulteta, čija je ekspertiza upravo psihologija obrazovanja.

„Jedan od najvažnijih razloga je povezan sa činjenicom da je status obrazovanja i status profesije nastavnika na veoma niskom nivou i to je tako u dužem vremenskom periodu. Sve političke stranke govore o važnosti obrazovanja, ali kada dođu u poziciju da formiraju Vladu, mesto ministra obrazovanja je obično najmanje važno. Izbor ministra ili ministarke obrazovanje je obično, kako se to kolokvijalno kaže, ‘mesto za potkusurivanje’. Uz to, obrazovni sektor je već 20 godina u reformama, ali su rezultati tih reformi nepostojeći. Sve to stvara utisak da je obrazovanje u Srbiji neuspešan sektor koji nema neku perspektivu. Zbog toga je i status nastavničke profesije veoma nizak.

Kada se tome doda i činjenica da su nastavničke plate niske i da ne omogućavaju život koji bi ličio na pristojan, onda slabo interesovanje mladih ljudi za profesiju nastavnika ne bi trebalo da nas začudi. Kako se mi kao društvo odnosimo prema obrazovanju, možemo reći da je pravo čudo da je bilo ko zainteresovan da se u budućnosti bavi nastavničkim poslom“, mišljenja je profesor Baucal.

S njim se u načelu slaže i naš drugi sagovornik, bivši ministar prosvete Srđan Verbić.

MATEMATIKA NA CENI: Verbić posebno naglašava činjenicu da nezainteresovanost mladih za profesiju nastavnika nije od juče. I zaista, kao što to dekan Matematičkog fakulteta u Beogradu Zoran Rakić ovih dana ponavlja, erozija prosvetnog kadra traje već nekoliko godina. Kako svedoči Rakić, u ovom trenutku nedostaje oko 700 nastavnika matematike u školama širom zemlje.

„Tendencija opadanja broja kandidata na nastavničkom smeru počela je 2015, kada smo imali 112 prijavljenih za polaganje prijemnog. Već naredne godine bilo je upola manje kandidata, a već tada je u školama nedostajalo oko 500 matematičara i isto toliko fizičara. Ove godine prijavilo se samo osam kandidata, što je najmanji broj dosad“, rekao je Rakić.

To za Verbića, čoveka koji je diplomirao teorijsku fiziku, a doktorirao veštačku inteligenciju na Univerzitetu u Beogradu, nije nikakvo iznenađenje.

„Svi koji imaju talenta za matematiku ili IT danas mogu da se zaposle u kompanijama u kojima će biti dobro plaćeni, poštovani i oslobođeni nekakvih partijskih uticaja. Nastavnici koji su otišli iz škola nisu otišli u javnu službu već u privredu i kod privatnika, gde mogu da unovče, ali i razvijaju svoje sposobnosti. Jer, jasno je da je matematička pismenost kritična i da mnogim firmama nedostaju takvi ljudi. Onda je sasvim logično što neko ko ima takav potencijal neće da radi u školi. Slično je i sa hemijom. Ljudi sa analitičkim veštinama koji znaju da rešavaju probleme vrlo su traženi u privredi danas“, navodi Verbić, dodavši da bi država morala da zaštiti profesiju nastavnika. Kako? Tako što bi je postavila na nivo profesije od nacionalnog značaja, budući da se njen kredibilitet rapidno urušava.

O tome govori i profesor Baucal, ali i brojni drugi akademski radnici koji su ovih dana gotovo očajni prebrojavali preostala mesta na nastavničkim smerovima.

POLITIZACIJA: Među njima i profesori katedre srpskog jezika koja iz godine u godinu upisuje sve lošije đake, tj. one kojima to nije bio prvi već jedini izbor, budući da tu uvek ima praznih mesta. Ove godine je u prvom upisnom krugu na Filološkom fakultetu u Beogradu na 100 slobodnih mesta za nastavnika srpskog konkurisalo svega 47 maturanata.

Profesor Baucal posebnu pažnju skreće upravo na politizaciju obrazovanja, a mi podsećamo da je 2017. usvojen Zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja (krovni zakon u obrazovanju), kojim je predviđeno da direktore škola ne bira kolektiv već ministar lično.

„Iako ima mnogo posvećenih direktora, mnogi od njih su postavljani po političkoj osnovi, a ne na osnovu kvaliteta za tu poziciji i na osnovu podrške kolektiva. Takvi direktori ulažu trud da služe političarima koji su ih postavili, a ne da podrže nastavnike kako bi unapredili kvalitet obrazovanja dece. Pored toga, veliki broj nastavnika izgubio je motivaciju i entuzijazam. Kada učenici vide takve nastavnike, oni stiču utisak da je rad u školi povezan pre svega s negativnim iskustvima. Na to se nadovezuje i činjenica da veliki broj učenika nije zainteresovan za učenje i za njih je škola, kako često kažu, ‘smor’. Tako je nastao začarani krug nezainteresovanosti i apatije između učenika i nastavnika, a onda i odnos između roditelja i nastavnika koji je često narušen. Sve u svemu, tako je škola, nažalost, postala mesto gde su svi nezadovoljni, a mnogi su nesrećni i jedva čekaju da je napuste“, zaključuje profesor Baucal.

Naš sagovornik smatra da „smo svi mi zajedno u protekle dve decenije doveli obrazovanje na veoma niske grane“.

„Da stvar bude još gora, budućnost male zemlje kao što je Srbija zavisi pre svega od obrazovanja i od toga u kojoj ćemo meri pripremiti našu decu da budu kompetentni i da uče na pametan način tokom celog života. Mi smo skloni da upropastimo i dovedemo pred pucanje jedinu granu na kojoj sedi budućnost naše dece i Srbije“, upozorava naš sagovornik.

PARTIJSKA OCENA: Iako je bez svake sumnje odgovornost kolektivna, i za ovaj „genocid“ ipak su krivi pojedinci. Posebno aktuelna vlast, u čije je vreme uvedeno partijsko kadriranje po školama, ali i zabrana zapošljavanja koja je nastavnike dovela na rub ličnog i profesionalnog dostojanstva. Naime, hiljade njih je „zaposleno“ po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, a to znači na tri meseca, bez prava odmor i bolovanje. O sindikalnom udruživanju i nekakvom zalaganju za promene da i ne govorimo. Srđan Verbić je u to vreme bio na čelu Ministarstva prosvete.

„Zbog te zabrane ogroman broj ljudi zaposlen je po tim ugovorima, i to je dobrim delom deformisalo i način rada u školi. Jer, kad imate stalno zaposlene oni drugačije glasaju pri izboru direktora, drugačije reaguju na pritisak i eventualnu ucenu. Ljudi na privremenim i povremenim poslovima znaju da lako mogu da ostanu bez posla i njima se ne talasa. I to je bilo masovno zloupotrebljavano. I još jedna stvar o kojoj se ne govori mnogo jeste činjenica da vam je za obavljanje posla nastavnika potrebna licenca. Da biste je dobili, država mora da organizuje stručni ispit, a danas imate ljude koji po pet godina čekaju na red da bi polagali za licencu. Takođe, platni razredi nikada nisu uvedeni, pa vam je gotovo svejedno koliko se trudite i kakav ste nastavnik. U platama nema neke velike razlike i, naravno, one su sramno niske“, zaključuje Verbić.

U zemljama Skandinavije, na primer, razlika između minimalne plate koju prima nastavnik i one maksimalne može biti i do tri puta. U Srbiji se od platnih razreda odustalo navodno do 2025, čime je ova priča dobila decenijski staž u deklamovanju.

 „Ovde treba ukazati na još jednu opasnost koja dosad nije prepoznata. Ako se situacija u obrazovanju ne popravi vrlo brzo, u Srbiji će verovatno nastati mreža kvalitetnih privatnih škola. Svi roditelji, koji su svesni važnosti toga da njihova deca dobiju kvalitetno obrazovanja i koji će moći da plate te škole, dići će ruke od državnih škola. To će neminovno dovesti da povećanja socijalnih nejednakosti i do daljeg pada kvaliteta u državnim školama. Tako ćemo stvoriti dodatni problem u društvu. Oni koji su u već boljem položaju svojoj deci će obezbediti kvalitetno obrazovanje, a svi koji to neće moći biće ‘osuđeni’ na nekvalitetne državne škole koje će sve više ličiti na one škole ‘strave i užasa’ koje ponekad gledamo u filmovima“, upozorava profesor Baucal.

Ipak, on insistira na tome da stvar nije nepopravljiva.

„Za ključnu promenu nisu nam čak potrebna ni neka velika finansijska sredstva. Od nas građana se očekuje samo jedno, a to je da razumemo jednostavnu činjenicu da jedino što većina nas roditelja može da obezbedi svojoj deci jeste kvalitetno obrazovanje. Možda je već kasno da se kao društvo opametimo i probamo da oživimo obrazovanje, da ga stavimo u centar društva jer je to jedini oslonac koji imamo. Ipak, vredi pokušati. Svako od nas treba da učini samo jedno, a to je da posmatra vladajuće stranke kojima smo dali na izborima moć da upravljaju društvom i da ih ocenjujemo po tome koji su status dali ministarstvu prosvete pri formiranju Vlade. Ako je to bila poslednja pozicija o kojoj su razgovarali i ako su na to mesto stavili osobu za koju se vidi da je ne zanima obrazovanje i da nije ni zainteresovana da nešto uradi za unapređivanje obrazovanja, svako od nas samo treba da donese odluku da su to partije za koje nikada više nećemo glasati“, mišljenja je profesor Baucal.

Primer Koreje

„U Koreji, na primer, od 200 univerziteta samo oni koji završe studije na top tri mogu da predaju đacima. U prevodu, moraju da prođu najbolje moguće studije da bi bili predavači. Razume se, bolje su plaćeni u odnosu na nacionalni prosek, ali to čak i nije ključno. Naprosto, biti profesor je stvar prestiža, uslovi rada su odlični i nema tamo mogućnosti da neko pozove profesora da interveniše za ocenu ili da profesor drhti da li će mu biti produžen ugovor. A kad je tako, onda imate i kvalitetno obrazovanje i profesiju koja je poželjna“, navodi bivši ministar prosvete Srđan Verbić.

Šta je popunjeno, a šta još slobodno?

Najveća navala je i ove godine, baš kao i godinama unazad, bila na Filozofskom fakultetu u Beogradu na smeru psihologije, gde se na jedno mesto u prvom upisnom krugu prijavilo skoro pet kandidata, odnosno 543 na 116 slobodnih mesta. Na drugom mestu bio je smer Informacioni sistemi i tehnologije na FON-u, na koji se na 480 praznih mesta prijavljeno 2.299 kandidata. Takođe, ogromno interesovanje vladalo je i za još jedan smer na ovom fakultetu – menadžment – gde se za 360 mesta borilo 1.796 kandidata. Skoro četiri puta više prijava nego što ima slobodnih indeksa ima i na smeru Informatika na Matematičkom fakultetu, gde se na 160 mesta prijavilo 518 kandidata. Na Elektrotehničkom fakultetu bilo je dostupno 720 mesta, za šta se borilo 1.162 kandidata.

Na tri različita smera na Filološkom fakultetu BU, gde se izučava srpski jezik, ostalo je čak blizu 100 mesta na budžetu, a na Poljoprivrednim fakultetu čak 170. Slobodnih mesta ima i na Šumarskom fakultetu, a u drugom upisnom krugu šansu će imati i zainteresovani za Učiteljski, Fizički, Hemijski, Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu. Očekivano, budžetskih mesta više nema na Ekonomskom fakultetu, FON-u, Fakultetu političkih nauka, Stomatološkom, Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, Fakultetu bezbednosti kao i svim pomenutim smerovima, odnosno fakultetima na kojima je interesovanje već u prvom krugu bilo ogromno.

Inače, u prvom upisnom krugu prijavio se ukupno 19.591 maturant za 15.053 mesta. Mnogi od njih predavali su dokumenta na nekoliko fakulteta, pa je procena da će najveći broj zainteresovanih posle drugog kruga ipak stići do indeksa.

Tekst je prenet iz Novog magazina.