Rano je za procene i štete i uspeha

Razgovarala: Jelka Jovanović, Novi magazin

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar Rasim Ljajić u svom portfelju ima tri resora – trgovinu, turizam i telekomunikacije. Prva dva su posebno osetljiva u vreme eskalacije virusa kovid-19, poznatog kao korona, koji parališe svetsku privredu i preti recesijom i najmoćnijim zemljama sveta.

Razgovor sa gospodinom Ljajićem vođen je u ponedeljak 16. marta između dve sednice Vlade Srbije i zasedanja Kriznog štaba za privredu, čiji je član, i neka pitanja su naizgled prevaziđena zbog krize koja menja “dnevni red” intenzitetom pretnje. Ipak, za ministra trgovine najvažnije pitanje je ako se kriza – koja u vreme zaključenja ovog broja kulminira policijskim časom – nastavi, šta možemo očekivati u rafovima radnji?

“Ukoliko se situacija ne normalizuje narednih dana, razmotrićemo sigurno informaciju da li se mere zabrane prometa odnose i na namernice za koje imamo tržišne viškove.”

Njih ima, kako čujemo, ali mogu da se dopreme. Dakle, transport?

Problem jeste s transportom. Često nam se na društvenim mrežama pojavljuju fotografije praznih rafova, a trgovci kažu da im se desi prazan raf, ali treba im sat, dva da robu iz distributivnih centara ili magacina dostave do maloprodajnih objekata,

Sigurno je da u ovom trenutku – ne tvrdim ja nego prenosim ono što mi kažu iz trgovinskih lanaca, recimo direktor Merkatora – zaliha ima za dva meseca čak i da ništa više ne uđe u njihove magacine. Situacija je slična i sa drugim velikim trgovinskim lancima.

*Zemlje se zatvaraju, to smo i mi uradili. Kako će to u budućnosti uticati na spoljnotrgovinske poslove.

Sigurno će uticati. U ovom trenutku rano je za donošenje konačnih ocena i procena te štete, ali nama je, recimo, Italija drugi izvorni partner, četvrto izvozno tržište, 60 odsto uvezene robe iz Italije su sirovine. Bitno nam je da imamo taj protok robe.

Zapravo, nijedna zemlja, iako je zatvorila granice, nije onemogućila da se odvija, doduše usporeno, transport robe. Ako bi se to ograničilo, zatvorile granice i za robu, praktično bi stao život i mi nastojimo u odnosima s partnerima, pre svega iz Italije, Slovenije i Hrvatske kao tranzitnih područja, da što je moguće više obezbedimo brzi transport robe. I za robu koju dolazi u Srbiju i za tranzitnu, prema Bugarskoj, Turskoj, Grčkoj… Zbog toga se organizuju ti konvoji koje prati policija i odlaze do graničnih prelaza.

Nadam se da ćemo u narednim danima što više skratiti procedure.

*Mogu li se bilateralnim sporazumima prevazići te barijere?

Svako štiti sebe. I Evropska unija nekim zabranama štiti svoje članove. Mi smo propisali zabranu izvoza lekova, ali za drugu robu, kao što sam rekao, nema zabrane. Naprotiv, što bude veća cirkulacija i veći protok ekonomije, svi ćemo imati manju štetu.

Mi sad smanjujemo štetu. Šteta će sasvim sigurno biti, ogromnih za svaku ekonomiju pojedinačno, ali bilo bi suludo da stvaramo dodatne barijere. Nijedna zemlja to nije činila, nećemo ni mi.

*Opet se vraćamo na transport. Prema informacijama, najveći gubitnici su avio-kompanije.

Da, to su gubici koji će se meriti milijardama. Dosad je šteta više od 40 milijardi evra, prema procenama, a pitanje je koliko će ovo trajati.

*Imamo žito, osnovne namirnice, ali setva je, hoće li biti posebnih podsticaja za poljoprivredu? Povrće i voće, na primer?

Setva je završena i odvijala se bez problema, što je veoma važno, daje nam sigurnost za računamo na dovoljne količine pšenice i brašna. Slično će biti verovatno i sa drugim poljoprivrednim kulturama, razgovaramo s poljoprivrednim proizvođačima, oni su veoma važan segment jer sve što vidite u prodavnicama neko mora da proizvede. U trgovinskim lancima je 70 odsto robe domaćeg porekla, to je izuzetno važna stvar i tek će doći do izražaja u ovoj situaciji.

*Najavljene su pojačane inspekcije za trgovine. Inače kuburimo sa inspekcijama, malo ljudi je. Kao to pokriti, posebno sa posebnim brojevima telefona koji su građanima na raspolaganju za prijave, a ima svega i svačega.

Ja sam se juče (nedelja) javljao na telefon koji smo otvorili i mogu vam reći da je samo jedan poziv bio nepouzdan. Ljudi su davali jasne i pouzdane informacije. Istina, većina se odnosila na manjak maski i cene. Ali, u pravu ste, moramo se snalaziti, veterinarska inspekcija će pomagati sanitarnoj, neka druga sledećoj, u vanrednoj smo situaciji, nema čistih rešenja – ako ih tražite, gubićete vreme. A vreme je sada najvažnije.

*Vanredne situacije pokažu nedostatke sistema. Šta je sledeći korak u inspekciji?

Imamo nekoliko problema; starosna struktura zaposlenih, nedovoljna modernizacija čitave službe, pre svega. Imali smo više sastanaka u Vladi i svako je kazao svoje potrebe, verujem da će se to promeniti prijemom novih inspektora ukoliko mislimo da se uskladimo s vremenom. I moramo doneti nove propise.

*Trgovina hranom nije sporna, ali drugi oblici jesu, i to nas vezuje za vaš drugi resor – turizam. Hotelijeri su već rekli da je sezona propala, pa kako ćete pomoći tim ljudima. I, naravno, devizni priliv je ugrožen.

Godina će u turističkom smislu verovatno biti izgubljena, ali to nije ništa u odnosu na primarni cilj da zaštitimo živote ljudi. Cena se mora platiti. Šteta će biti velika, bili smo u turističkom procvatu, iz godine u godinu beležili smo rekorde. I kad govorimo o deviznom prilivu i o dolascima, noćenjima, sad će sve to biti zaustavljeno, kako u Beogradu tako i u većim turističkim centrima, ali i u većim destinacijama nego što smo mi.

Pomoć hotelijerima i čitavom sektoru baziraće se na pomoći koju ćemo inače pružiti privredi i domaćim kompanijama; to se odnosi na kredite Fonda za razvoj s kamatom od jedan odsto, mislim da je pet milijardi opredeljeno za te kredite. Ali i u dogovoru sa bankama treba da postignemo moratorijum za isplatu kredita u naredna tri meseca, možda i duže, zavisno koliko će sve trajati. I obezbediće se još neka vrsta socijalne pomoći za one koji ne mogu da rade i prinuđeni su da ostanu kod kuće. I one koji imaju starijeg člana domaćinstva.

Sve te mere su definisane, biće ih još, ali ovo je vanredna situacija i zahteva fleksibilnost i brzinu u donošenju odluka u satima, da ne govorimo o danima.

*Turizam je vezan za sezonsku radnu snagu koja će ostati bez posla. To će tražiti više finansijskih injekcija i socijalnih intervencija.

Mi se suočavamo sa otkazanim aranžmanima, 80 odsto je već otkazano u Beogradu i biće, ne sumnjam, i na drugim destinacijama u zemlji. Ljudi će biti prinuđeni da zatvore objekte, i na to računamo; ne govorimo više o rastu i prihodima nego o šteti.

Internet nastava kao šansa za problem Telekom – SBB

*Najavljena je nastava putem RTS 3 i RTS planeta, ali neki građani nemaju tu mogućnost (u međuvremenu je SBB uvrstio i RTS u ponudu, prim. J. J.). Ovo je možda prilika da se u vanrednom stanju na vanredni način razreše odnosi Telekom – SBB.

Ne zna se, ali kao resorni ministar voleo bih da se dogovori rešenje između SBB-a i Telekoma. Posebno što je ovo je prilika i dodatni motiv da se to učini.

Mi smo kao resorno ministarstvo u saradnji s kabinetom premijerke i ministra prosvete bili angažovani za obezbeđivanje preduslova za omogućavanje za praćenje kanala RTS 3. Biće tu još stvari za doradu, kao i u ostalim merama, neće sve biti besprekorno. Ljudi očekuju da će u vanrednom stanju sve funkcionisati pod konac, ali nigde to više ne funkcioniše tako, svet je u opštem haosu, a rekao bih da je bio i pre ove krize. U političkom haosu, a sad imamo i realan haos na koji niko nije mogao tako brzo da se privikne i da adekvatne odgovore.

Svi traže najbolja moguća rešenja i za sve propuste koji budu, a ja se unapred izvinjavam – biće i propusta, i nedostataka, i nekih anomalija – jer smo bili nespremni. Ali ceo svet je bio nespreman i sigurno ćemo preduzimati sve mere da ispunimo osnovni cilj; da zaštitimo živote, smanjimo ekonomske posledice i, koliko je moguće u okolnostima vanrednog stanja, štitimo osnovna ljudska prava.

Političar među lekarima i obrnuto

*Iako se bavite politikom, po obrazovanju ste lekar. Kako biste procenili učinak najvažnijeg dela medicinskog sistema, ljudi. Jesu li u stanju da se izbore sa ovom krizom?

Verujem da jesu, verujem da su dosad položili ispit. Najskromnije i najrealnije rečeno, ovo što može da se vidi iz načina funkcionisanja i organizacije, uz sve probleme – suština je da zdravstveni sistem može da izdrži ovaj udar.

Ako se to dogodi, sve ostalo je lakše.

U Italiji je pukao zdravstveni sistem, a mislim da naš sistem zasad odoleva i zato nemamo taj eksponencijalni rast epidemije nego se razvlači upravo da bi zdravstveni sistem bio spreman da izdrži nove udare, ukoliko ih bude, i zaštiti ljude.

IT nema štete

*U vašem resoru je i IT sektor, koji verovatno neće osetiti krizu, odnosno štetu?

Neće, ljudi mogu da rade od kuće. To je najbrže rastići sektor, u proseku 30 odsto rasta godišnje, izvoz u ovom sektoru davno je premašio milijardu evra. Važno je da mi sada ne brinemo za njihov posao nego da ga kao država pospešimo. Planiramo u ovoj godini prodaju Spektre i prihodovaćemo više od sto miliona evra i stvoriti uslove za G5 mrežu. Operateri imaju interes, imamo prve bazne stanice, uskoro će biti i nove, a očekujemo i prve automobile bez vozača…

U IT sektoru su glavni resurs ljudi, mladi ljudi, i jedini problem može biti deficit ljudi, ako odu…

*I fiskalna politika koja ih tera?

I to je tačno. Bukvalno se uzimaju mladi ljudi sa druge, treće godine studija i vode u multinacionalne kompanije i najvažnije je da ne dozvolimo taj odliv. Sektor IT može biti desetkovan ako ne povedemo računa: drugi sektori mogu biti oštećeni odlivom ljudi, ali ovde su ljudi najvažniji – bez njih nema ni sektora.

Vanredno lažne vesti

*Lažne vesti su već stvarnost, ali u vanrednom stanju su još problematičnije. Razmišlja li se o ograničavanju društvenih mreža kao izvoru panike?

Iskreno, nisam čuo da se o tome razmišlja. Jedino što se može u ovim okolnostima jeste da ljude pozovete da to ne čine. Strašno je i u redovnim okolnostima kakve posledice imaju lažne vesti, a sada objektivno mogu da proizvedu i katastrofalne posledice.

Svaka lažna vest koja se odnosi na zdravlje ljudi, pa i na snabdevenost u radnjima, na sve, može da izazove osećaj ugroženosti ljudi i paniku. Ljudi su već dovoljno preplašeni, strah je prirodna reakcija, globalno, a kad na sve to dodate lažne vesti, možete samo zamisliti posledice. Nadam se da kod svakog od nas postoji dovoljno lične odgovornosti da ne pribegava tome – ako ne može da pomogne, neka ne odmaže.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.