Profesor dr Radmilo Janković: Prvo zatvaranje, onda vakcinacija

Razgovarala: Jelena Aleksić

Dovoljno je znati da je sve vreme pandemije ovaj čovek u crvenoj zoni – uz najteže, umiruće pacijente i sve one kojima je potrebna intenzivna nega. Kao koordinator kovid-bolnica na jugu Srbije i načelnik Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra Niš, doktor Radmilo Janković je svakodnevno suočen sa užasom koji koronavirus ostavlja iza sebe. Jer, profesor Janković vodi odeljenje koje je u dosadašnjoj pandemiji primilo ubedljivo najveći broj pacijenata u jedinicama intenzivne nege, oko 3.500 dosad. Zato profesora Jankovića na početku razgovora pitamo kakva je trenutno situacija na jugu Srbije?

“Stanje je zaista alarmantno. U jednom trenutku je čitava bolnica u Leskovcu bila u crvenoj zoni, pa smo sve nove slali u Kruševac, gde je konstantno iznad 400 pacijenata. To je stravičan pritisak na tu bolnicu u koju dnevno dolazi između 40 i 45 najtežih, životno ugroženih pacijenata iz svih krajeva s juga zemlje.

Koliki je to pritisak ako se ima u vidu da je i lani bilo više od 8.000 obolelih u danu?

Za funkcionisanje sistema važan je dnevni broj zaraženih, ali i broj hospitalizovanih i broj pacijenata u jedinicama intenzivne nege. Broj hospitalizovanih je nešto ispod 7.000, i to je zabrinjavajuće jer su sada kriterijumi za prijem mnogo drugačiji. Mi smo prošle godine, kada je bilo i do 10.000 hospitalizovanih, primali i pacijente s lakšom kliničkom slikom, a sada se to ne čini. Danas gotovo da nema pacijenta koji leži u nekoj bolnici u Srbiji a nema upalu pluća i ne zahteva suplementaciju kiseonika, odnosno neki vid kiseonične terapije. Zato je sada teže jer smo na platou i broja dnevno zaraženih, i ljudi koji su na respiratoru, i nažalost broja onih koje gubimo svakog dana, i to traje već sedam nedelja. Nema sumnje da je ovo najteži talas dosad, ali smo se mi navikli i organizovali i zato ne dižemo galamu.

Da li bi neko konačno trebalo da digne galamu i ko?

Ljudi koji su imali iskustva i medicinskog znanja nisu saslušani. Već na leto je bilo sasvim jasno da će se javiti novi talas, a ako me pitate ko je odgovoran za to što je struka ignorisana, moj odgovor je da je odgovornost podeljena. Ne moraju neke stvari da budu strogo zabranjene da ih ne biste radili. Ako znate da će dvoje ili jedno umreti posle vaše svadbe, pa nemojte je praviti. Jer, u situaciji smo masovne cirkulacije virusa koji pogađa i vakcinisane. Nama je bar 40 odsto lekara bilo inficirano, a onda i njihovih porodica, a bilo je i smrtnih slučajeva.

Kakva je situacija s prijemom u bolnice vakcinisanih i nevakcinisanih u ovom talasu? Sve češće čujemo i za smrtne ishode kod onih koji su bili vakcinisani.

Nepobitna je istina da u bolnicama među preminulima ima ljudi koji su primili dve, pa čak i tri doze vakcine, ali je potpuno jasno da su to vakcine za koje smo pretpostavili da nemaju adekvatnu efikasnost.

Govorite o “sinofarm” vakcini?

Da, međutim, moram da naglasim da bi i te vakcine pružile dovoljnu zaštitu da mi nismo svakoga dana imali pritisak na bolnice i po nekoliko hiljada zaraženih. Da smo u septembru imali bedem od 70 ili 80 odsto vakcinisanih, ne bismo virusu dali mogućnost za ovoliku cirkulaciju i zaražavanje i samim tim bi bilo mnogo manje preminulih. Uz to, ljudi koji nakon “sinofarm” vakcine završe u bolnici ili preminu uglavnom su stari ljudi, ljudi sa mnogo komobirditeta, i to je tužna činjenica da te ljude koji su slušali naše savete nismo dovoljno zaštitili. Ono što ohrabruje jeste da smo nekih zabluda postali svesni, te je period od primanja druge doze kod kineske vakcine skraćen na četiri meseca, što je više nego opravdano. Isto je sa ostalim vakcinama, gde je period skraćen sa šest na pet meseci jer je poznato da imunitet nije dugotrajan. Konačno, dok tehnologija ne bude takva da imamo vakcinu koja će nas štititi na duži rok, moraćemo da se izlažemo vakcinaciji s vremena na vreme.

Koliko je danas u bolnicama vakcinisanih, a koliko nevakcinisanih?

Početkom septembra broj ljudi koji su bili vakcinisani, a hospitalizovani u Kruševcu, a onda i u Kliničkom centru Niš, išao je i do 30 procenata. Taj broj pada iz dana u dan, što nažalost znači da je virus te najslabije već pronašao. U prevodu, ili su stradali ili su već u bolnicama. Već neko vreme je i u Kruševcu i u Nišu broj nevakcinisanih, a hospitalizovanih više od 80 odsto. Međutim, slabija efikasnost kineske vakcine nije bila nikakva tajna i ne može biti razlog da se neko ne vakciniše. Jer, nepobitna je činjenica da vakcinisani imaju mnogo manje šanse da teško obole i stradaju, a da ne govorim da time štite najslabije, najstarije i one koji imaju pridružene bolesti.

Sve je više nevakcinisanih trudnica u bolnicama, a prošle nedelje je, nažalost, umro i dečak od 13 godina.

U tolikom broju zaraženih bilo je pitanje dana kada će se desiti to da stradaju i deca. Jer oni su bili deo populacije koji nije bio prokužen i čim su počele ekskurzije s novim sojem, otvorene su i škole, znali smo da će se to desiti. Nažalost, to će se dešavati i u narednim periodu, a bojim se da su najugroženija deca s posebnim potrebama i Daunovim sindromom. Kod nas je vakcinacija dece tabu, a procenat imunizovanih je zanemarljiv. Isto je i s trudnicama – sve koje su preminule bile su nevakcinisane, a poznato je da su u stanju u kojem se nalaze posebno izložene. Prijemčivije su za infekcije, imaju i hormonski disbalans, a plod u materici svakako smanjuje kapacitet pluća. Kada se na to nakalemi upala pluća, to stvara ozbiljne kliničke slike s kojima se teško borimo. Njih delimično razumem što se ne vakcinišu jer su one zabrinutije za plod nego za svoj život. Činjenica je da neće sve nevakcinisane trudnice stradati, ali će biti sve više obolelih, kao i dece koja jesu mnogo ugroženija sada nego pre godinu dana.

Pa ako sve to znamo, zašto ništa ne činimo?

Ja sam toliko puta ponovio da nama svakog dana umire pun autobus ljudi. Oktobar je mesec u kojem je zaražen najveći broj ljudi i mesec kada je umrlo najviše ljudi od početka pandemije. Šta još treba da se dogodi, zaista mi nije jasno. Da bismo izašli iz ove situacije svi moraju da osete da su deo zajednice, da svi treba da se odreknemo dela svog života i učinimo nešto za opšte dobro.

Pa da, ali postoje oni koji upravljaju pandemijom. Zar nije na njima da nam sugerišu šta i kako? Već dva meseca oni nam indirektno šalju poruke da je sve u redu.

Da bi društvo prihvatilo neku žrtvu, ono mora da ima jasnu poruku da je to neophodno i ta poruka mora doći od medicinskih radnika i profesionalaca. Nećete čuti nikoga od infektologa, epidemiologa ili nas kliničara ko će vam reći da je to pogrešno. Mi smo mesecima zaglibljeni u blato u kojem svakog dana desetine ljudi umre. Nedopustivo je da je društvo u takvoj vrsti socijalne i emotivne kakofonije da to prolazi mimo nas iako su to naše kolege, rođaci ili prijatelji, komšije koji svakog dana umiru, a mi u sebi ne možemo naći odgovornost da svi učinimo nešto da to prođe. Pošto nismo došli do tog društvenog konsenzusa, onda moraju da se primene radikalne mere.

Koje su to mere? Kako izaći ovog blata, kako kažete?

Uz ovoliki broj zaraženih možete se naći u situaciji da se vakcinišete i nakon 50 koraka se zarazite na vakcinalnom punktu. Hoću reći da je prioritetno zaustaviti ovoliku cirkulaciju virusa i zaražavanje jer ovo sada banalizuje čitavu strategiju vakcinacije, pošto se zaražavaju bukvalno svi. Međutim, kad se broj zaraženih smanji na ispod 1.000 ili 500 dnevno, onda postanete svesni nekih grešaka i pokušate ljudima jedinstvenom kampanjom da približite zašto je važna masovna vakcinacija. Meni je tragično to što će ljudi u Beču, Minhenu ili Lisabonu sasvim normalno slaviti svoj Božić, a mi ćemo tražiti mesto za sahranu svojih najbližih.

Ali kako smanjiti broj zaraženih i dovesti ga na tih 500 dnevno?

Postoji samo jedan način, a to je da smanjite mogućnost da se virus prenosi sa jedne osobe na drugu. To je dogma medicine i epidemiologije. U prevodu, smanjiti na minimalnu moguću meru svaki vid socijalnih kontakata, odnosno dozvoliti samo one koji su neophodni. To je žrtva koju jedno normalno, demokratsko i odgovorno društvo mora da podnese. U narednom periodu, dve ili tri nedelje, sem neophodnih kontakata – odlaska na posao, do apoteke, pumpe i prodavnice, sve ostalo treba zaboraviti kako bismo prestali da budemo nemi posmatrači punih autobusa ljudi koji umiru svakog dana. Da bi to društvo prihvatilo, morate poslati jasne poruke koje nisu dvosmislene niti konfuzne, a nisu ni selektivne. Tek nakon tri nedelje apsolutnog smanjivanja kontakata može se početi nova kampanja za vakcinaciju jer je nerealno da će sada da se stvore redovi na vakcinalnim punktovima. I još nešto, poruke treba da šalje Krizni štab, ali i sve ostale organizacije poput Srpske akademije nauka i umetnosti i predstavnici svih verskih zajednica u zemlji. Tako ćemo uveriti ljude da je vakcinacija jedini put. Ovako su oni prepušteni talasu dezinformacija, i to tako sramnog koji nije viđen nigde u svetu.

Govorimo o viber grupama, pavlovićevoj masti i leku koji nikada nije odobren, a koji će promovisati lekar iz Kliničkog centra Niš?

Na kolegijumu u ponedeljak smenili smo doktora Bojka Bjelakovića sa funkcije načelnika Odeljenja za kardiologiju na Klinici za pedijatriju kod nas. On se pravda da nije promovisao lek već je bio administrator u grupi, a zanimljivo je da se protivi vakcinaciji dece, a lično je vakcinisan. Ono što sledi jeste odluka Lekarske komore o tome da li je svojim istupanjem ugrozio javno zdravlje i mi ćemo pokrenuti proceduru da se oni izjasne. Međutim, činjenica je da je malo toga što se može uraditi protiv lekara koji javno govore protiv vakcine jer ako to ne čine u radno vreme i na radnom mestu, vi ne možete da ga suspendujete.

Zanimljivo je da na telefon za pritužbe protiv lekara koji se protive vakcinaciji stiže mnogo pritužbi na vaš račun.

Najpre da razjasnimo da je među antivakserima minimalan broj lekara, ali ni za jednog nema opravdanja. To su uglavnom ljudi koji pre ove pandemije nisu imali skoro nikakav stručni renome i autoritet i bojim se da je ovo način da nadomeste svoju frustraciju jer nisu bili dovoljno priznati u nauci. Što se vašeg pitanja tiče, to je moguće jer se antivakseri time bave po ceo dan. To su ljudi koji imaju danonoćni pristup internetu i ljudi koji su najjači upravo na društvenim mrežama.

Tekst je prenet iz Novog magazina.