Posle korone: Buđenje Njujorka…

30. Jun 2021.
Pošto je više od 70 odsto Njujorčana primilo bar prvu dozu vakcine, a broj zaraženih opada, ukinute su gotovo sve restrikcije koje su bile na snazi više od godinu dana. Njujork je konačno ponovo otvoren i atmosfera u gradu je zaista drugačija.
Financial Markets Wall Street
Foto: Beta/AP Photo/Richard Drew

Piše: Marija Šajkaš, Novi magazin

Njujork je otvoren već nedelju dana i atmosfera u gradu je zaista drugačija – rečenica je koju mi, stanovnici grada u kojem je pre pandemije živelo više od osam miliona ljudi, neprestano ponavljamo dok smo u kontaktu sa rođacima “preko bare”, s kolegama iz drugih delova Amerike ili s prijateljima koji su asfalt zamenili pastoralom ruralnog Vermonta, Džerzija ili Pensilvanije, čekajući “na sigurnom” da pandemija prođe.

Više od 70 odsto Njujorčana primilo je bar jednu dozu vakcine protiv koronavirusa, uključujući mlade od 16 godina i starije, brojevi zaraženih su u konstantnom padu, zatvorena je većina ad hok napravljenih bolnica i kovid-odeljenja u njujorškim bolnicama, što su sve razlozi koji su doveli do toga da administracija države Njujork proglasi da gotovo sve restrikcije s kojima smo živeli proteklih godinu i duže konačno više ne važe.

PONOVNO UPOZNAVANJE: Šta to znači u praksi? Vakcinisani ne moraju više da nose maske na otvorenom. Teško zamislivo iz npr. beogradske perspektive, ali Njujorčani su proveli više od 400 dana stalno držeći maske na licu. U parku maska, u redu za voz maska, u prodavnici… opet maska. Dugo nismo videli lica čak ni prvih komšija i sada se ponovo otkrivamo i upoznajemo.

Kad smo kod teme, sada s komšijama mogu da uđem u isti lift. Ranije to nije bilo dozvoljeno, barem u mojoj zgradi. A pre dve nedelje sam se prvi put videla s kolegama s kojima radim. I opet sreća, ali i nekakva nespretnost pri kontaktu. Koliko je beše ok da se primaknemo jedni drugima? Rukovanje ili zagrljaj?

Ukidanje najvećeg broja restrikcija znači i da prvi put možemo da uđemo u restorane – Njujorčani inače vole da izlaze i poznato je da se ovde prodaju stanovi koji imaju tako minimalne kuhinje da u njih može da stane tek mikrotalasna pećnica i frižider. Više nije potrebno jer se hrana naručuje ili se jede napolju. Tokom pandemije nismo mnogo promenili navike, izuzev što je ulaz u same restorane bio strogo zabranjen. Tako da smo celu zimu proveli hraneći se na način Skandinavaca – napolju, na otvorenom, u na brzinu sklepanim i povremeno jedva natkrivenim konstrukcijama.

Vratio nam se i bioskop, ali se zasad očekuje da u sali ne bude više od pedeset odsto gledalaca. Takođe se očekuje da između ljudi koji se ne poznaju ostane razmak od bar jedne stolice, kao i da se maske nose sve vreme (izuzev u trenucima kad se jedu kokice ili srče koka-kola).

Vratile su nam se, mada baš i nisu morale, gužve u saobraćaju i u metrou. Prethodni meseci bili su obeleženi ulicama gotovo bez saobraćaja, bujanjem cveća i cvrkutom ptica koje su se usled odsustva konstantnog zujanja automobila gotovo konstantno čule. Sada je zvuk ptica zamenila škripa guma, ali i turiranje motora.

U RITMU ROKENROLA: Da ima života u Njujorku i da se on odvija u ritmu najboljeg rokenrola, dokaz je nedavni nastup Brusa Springstina na Brodveju. U pitanju je prvi nastup u ovom delu Menhetna i to nakon 471 dana pauze, pred publikom koja je brojala 1.721 osobu, od kojih su svi bili propisno vakcinisani. Kako ti znamo? Zbog toga što su, bez izuzetka, u salu bili puštani samo oni sa američkim kartončićem u kojem je upisano da je osoba primila dve vakcine, kao i oni od 16 godina i mlađi s negativnim testom na koronavirus.

Pre prvog koncerta koji je održan 26. juna ispred sale pozorišta Svetog Džejmsa, uz podugačak red onih koji čekaju da uđu obrela se i šačica antivaksera, koji su demonstrirali protiv politike kuće koja je odlučila da osobama koje nisu vakcinisane zabrani prisustvo. Slična grupa ljudi okupila se nedelju dana ranije ispred Medison skver gardena, u kojem je grupa Fu Fajters takođe držala koncert, i to takođe samo za one koji su primili vakcine.

Podela ljudi na vakcinisane i na one koji to nisu inače nije rezervisana samo za Njujork. U Floridi je tako krajem maja održana serija koncerata pank-rok bendova na kojima su karte u pretplati bile 18 dolara, 20 dolara na dan koncerta za one koji su vakcinisani i 999 dolara za one koji nisu vakcinisani.

Velike pozorišne produkcije i mjuzikli po kojima je Brodvej inače prepoznatljiv treba da otvore svoja vrata za publiku početkom septembra, pri čemu još uvek nije izvesno kako će se odnositi prema posetiocima koji nisu vakcinisani. Brodvej se tradicionalno oslanjao na turiste, a da li će primati samo vakcinisane ili i one s negativnim testom ostaje da se vidi.

Brodvej, koji je dobrim delom koncentrisan u blizini Tajms skvera, ima još jedan potencijalni problem. Od početka pandemije broj ubistava u Njujorku prilično se povećao, a neki od nedavnih obračuna koji su uključivali vatreno oružje desili su se upravo na Tajms skveru. Prema javno dostupnim statistikama, od početka godine do 20. juna u gradu je od vatrenog oružja stradalo gotovo 800 ljudi, što je najviši broj u poslednjih 19 godina.

S pojavom koronavirusa i zatvaranjem velikog broja javnih prostora, uključujući ne samo pozorišta nego i bioskopske sale, muzeje, galerije i koncertne dvorane, veliki broj umetnika i onih koji su podržavali umetnost, kao što su kustosi, selektori i garderoberi, preko noći se našao ne samo bez posla nego i bez prostora za vežbanje i eventualno neko dalje stvaranje.

POMOĆ UMETNICIMA: Gradska administracija je uskočila sa obezbeđivanjem nepovratnih grantova i zajmova s malim kamatama, humanitarne organizacije su raspisale svoje slične konkurse, ali to ni izbliza nije moglo da pokrije broj institucija i ljudi čiji je opstanak svakog dana bivao sve neizvesniji. Uz nova otvaranja grada koja se odnose na institucije kulture došle su i još neke lepe vesti – Mekenzi Skot, bivša žena Džefa Bezosa, osnivača Amazona, iz svog fonda za pomoć marginalizovanim grupama izdvojila je astronomska sredstva za pomoć imigrantskim plesnim grupama, manjim pozorištima u kojima većinu uloga imaju crni ljudi, kao i muzeju El Museo de Bario iz Njujorka, koji se reklamira kao najveći muzej u Americi posvećen latino-kulturi.

Da li je nas, Njujorčane, koronavirus u nečemu promenio? Nečemu nas naučio? Hoćemo li nešto promeniti nakon 33.358 mrtvih i 955.133 bolesnih? Ono što se primećuje na prvi pogled je da i dalje ne prilazimo jedni drugima. Ruke se odmah peru, a sanitajzeri su i dalje na svakom koraku i u većini džepova.

“Jesi li vakcinisana” normalno je pitanje i ono često dođe odmah posle “Zdravo, kako si?” Ljudi se poprilično dele na one koji veruju u vakcine i …one druge. Gužve i dalje izbegavamo. Promena koju uočavam, mada ne znam koliko će trajati, jeste da su ljudi ljubazniji prema komšijama i strancima. Zastanemo, popričamo i čestitamo jedni drugima na onome što smo preživeli. I radujemo se malim stvarima. Možemo da uđemo u omiljeni restoran ili knjižaru i planiramo putovanja. Kod prijatelja i rođaka koji su pred pandemijom pobegli u ruralni Vermont. I tako sve dok nam se ne vrate.

Glasanje pod maskama

U Njujorku su prošle nedelje održani i izbori za demokratskog kandidata za izbor novog gradonačelnika ili gradonačelnice, ali ne samo da nije poznato ko će na ovom mestu biti najozbiljniji kandidat koji će naslediti Bila de Blazija nego postoji velika mogućnost da to ne saznamo sve negde do sredine jula. Razlog je u promenjenom načinu glasanja. Umesto za jednu osobu, Njujorčani su ovog puta imali priliku da se opredele za čak petoro kandidata i da ih poređaju po tome koliko im se sviđaju.

Kako niko nije dobio jasnu većinu glasova, ostaje da se vidi ko je kandidat koji je najviše puta stavljen na drugo, odnosno treće mesto. U najužoj trci za demokratskog kandidata trenutno se nalaze Erik Adams, koji se uglavnom obraćao starijim Njujorčanima, marginalizovanima i onima koji obavljaju manuelne poslove, i to izjavama tipa “Izbori se ne dobijaju na socijalnim mrežama, ljudi koji primaju socijalnu pomoć dobijaju na izborima”, ali mu za vrat dišu dve žene, progresivna i levo od centra Maja Vajli, čija želja da reformiše policiju jedne u gradu plaši, dok drugi u tome vide progresivan korak napred, i Katrin Garsija, čiji niz poslova u gradskoj upravi uključuje poziciju osobe glavne za pitanja čišćenja grada, što u multimilionskom gradu nije nimalo jednostavno, a koju je ona besprekorno obavljala.

Na izbore su Njujorčani izlazili s maskama, potpisivali su se elektronski, a olovke kojima su zaokruživali imena dobijali su na poklon i u svakom boksu za glasanje bilo je malo uveličavajuće staklo za one kojima su brojna imena bila odštampana previše sitnim slovima.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Share