Pomilovanje “predsedničkih ćurki”
Piše: Marija Šajkaš. Novi magazin
Pre neko jutro jedan od prvih tvitova koji su poslati sa zvaničnog naloga Bele kuće nije se ticao debate u vezi sa opozivom predsednika Trampa niti se bavio sve zategnutijem odnosima Amerike i Kine već je od pratilaca tražio da se izjasne koja ćurka treba da dobije pomilovanje – Hleb (engl. Bread) ili Puter (engl. Butter). Javnost je u prilici da već nekoliko dana prati dogodovštine ove dve ćurke, koje su sa farme u Južnoj Karolini dovedene u lokalni luksuzni hotel u Vašingtonu, gde će provesti vreme iščekujući ceremoniju u Beloj kući.
Poznate pod zbirnim nadimkom “predsedničke ćurke”, ove dve pernate šampionke izabrane su u onlajn takmičenju i njihova dalja sudbina prilično je izvesna. Za razliku od većine ostatka Amerike, koji će, kao i svakog četvrtog četvrtka u novembru, za porodični ručak poslužiti pečenu ćurku s krompir-pireom, boranijom, kukuruzom i sosom od brusnica, predsednik Tramp neće pojesti pobedničku ćurku koja mu je poslata na poklon već će je pred kamerama pomilovati.
Dan zahvalnosti je jedan od najvećih američkih praznika koji se obeležava još od vremena Džordža Vašingtona. Legenda kaže da bi se prvi doseljenici u Ameriku smrzli i umrli od gladi da im Indijanci nisu pritekli u pomoć i da tu treba tražiti korene nacionalne zahvalnosti. Istoričari pak ukazuju na to da sve kulture na neki način proslavljaju uspešnu žetvu. Bilo kako bilo, uz Božić, Dan zahvalnosti je često jedino vreme tokom kojeg se svi članovi porodice okupe na istom mestu i obrok pred tradicionalno prepunom trpezom započinje pojedinačnim nabrajanjem zbog čega su sve ljudi zahvalni.
Ranijih godina mediji su se uglavnom bavili receptima za Dan zahvalnosti, pri čemu je apsolutni hit osamdesetih bila “turdaken” (ćurka punjena patkom punjena piletinom), koja je u godinama kasnije zamenjena sa “tofuturki” (soja sa ukusom ćuretine). Tekstovi poslednje dve godine se, čini se, sve više bave velnesom, oslikavajući polarizovanost nacije koja ponekad kvari i porodične odnose. Tako su novine pune saveta na temu kako razgovarati s političkim neistomišljenicima, a sačuvati duh praznika, ili na kojih je pet načina moguće učestvovati u razgovoru, a da se pogled ne skreće ka mobilnom telefonu.
Mejsijeva parada za Dan zahvalnosti predstavlja nešto noviju tradiciju. Najveća robna kuća na svetu Mejsi, koja se nalazi na Herald skveru u Njujorku od 1924, obeležava ovaj praznik spektaklom na ulicama Velike jabuke koji uključuje nastupe zvezda šou-biznisa i povorku uvek većih i lepših balona. Njujork je za tu priliku uvek prepun turista, ulice su blokirane i redovi na mestima kuda prolazi parada počinju da se prave veče pre samog događaja. Ove godine Mejsi je, između ostalog, najavio balone Snupija avijatičara, Pikačua, Olafa i trolova iz istoimenog filma za decu. Kao i dosad, parada će se tradicionalno uživo prenositi na televiziji… ako je bude. Za 28. novembar je, naime, najavljen vrlo jak vetar i gradske vlasti su već izdale saopštenje da će parada možda biti otkazana iz bezbednosnih razloga.
Dok predsednik Tramp ne odluči koja će ćurka ove godine poneti epitet “predsednička”, spomenimo i to da su u ranijim vremenima kao poklon za Dan zahvalnosti u Belu kuću stizale i neke druge životinje. Tako je predsednik Kelvin Kulidž 1926. godine na poklon dobio ženku rakuna. Ova životinja mu je stigla iz Misisipija, uz želje tamošnjih stanovnika da se Beloj kući obogati trpeza. Prema iskazima istoričara objavljenim u Vašington postu, koji je nedavno objavio priču na ovu temu, početkom 20. veka Amerikanci su, posebno u siromašnijim državama na jugu, zaista jeli meso rakuna. Predsednik Kulidž, međutim, nije pojeo ovaj svoj poklon. Rakun, za koga se utvrdilo da je pitom i umiljat, dobio je ime Rebeka i živeo je s predsedničkom porodicom Kulidž, a potom u zoološkom vrtu.
Članak je prenet sa portala Novi magazin.
