Planeta u plamenu

Piše: Jelena Aleksić

Od juga Evrope do Sibira preko prašuma Amazona do Australije i Kanade bukti planeta ovog jula i avgusta, a vatrena stihija koja guta Republiku Jakutiju, najveći i najhladniji ruski region, preti da postane najveća u istoriji. U najbližem susedstvu gori Hercegovina u BIH aktivirajući i mine i tako stvarajući dodatne probleme vatrogascima koji inače imaju problem da priđu vatri zbog nepristupačnog terena. U Makedoniji je na nekim delovima zemlje uvedeno vanredno stanje i zabranjeno kretanje po šumama, dok je situacija u Albaniji, Grčkoj i Turskoj krajnje dramatična. A koliko, najbolje pokazuju podaci Evropskog informativnog sistema o šumskim požarima koji je nedavno saopštio da je u Grčkoj za samo deset merenih dana izgorelo skoro 57.000 hektara, a prosečno je u periodu između 2008. i 2020. godišnje gorelo 1.700 hektara. To znači da je u deset dana ovog leta izgorelo više nego za čitave prethodne tri decenije. Uz to, požari u Grčkoj još uvek traju, a prave štete će se tek računati. Slična je situacija u Turskoj, gde je dosad izgorelo oko 200.000 hektara šuma, što je više nego u poslednjih 20 godina, a materijalna šteta se procenjuje na bezmalo 35 milijardi evra, koliko, poređenja radi, iznosi sve ono što se u Srbiji proizvede za godinu dana. A sve je to “ništa” u odnosu na popaljenih 3,4 miliona hektara koji u Sibiru gore više od mesec dana, preteći da se prošire na još pola miliona hektara, i to na predelima koji tradicionalno važe za najhladnije u najvećoj zemlji na svetu. Klimatolozi i meteorolozi nisu iznenađeni. Naprosto, zagrevanje planete od jednog stepena u poslednjih sto godina dovelo je do ovih promena, rasta temperatura, a onda i bujanja požara koji u siromašnijim delovima sveta ostavljaju ljude i bez vode i bez hrane. Poseban je problem što je leto kojem svedočimo tek početak sve dramatičnijih posledica klimatskih promena, a isto, ako ne i nešto mnogo gore čeka nas u godinama koje dolaze. Tim pre što i nepogode poput požara dodatno utiču na klimu emitujući u atmosferu ogromne količine ugljen-dioksida i ugljen-monoksida. Američka svemirska agencija NASA saopštila je nedavno da su njeni satelitski snimači pokazali da dim od požara iz Sibira putuje “više od 3.000 kilometara do Severnog pola”, što je u istoriji prvi put zabeleženo. Dim iz Turske prethodnih dana je stigao do Grčke, u kojoj je dim od požara prema uvidima Svetske meteorološke organizacije “blokirao Sunce”. Pored toga što nepovratno uništavaju milione hektara šuma, pa i naselja i domaćinstava, požari aktuelnih razmera imaju potencijal da stvore i sopstvenu mikroklimu, koja potom dovodi do novih nepogoda, novih požara i dodatnog zagađivanja sredine.

Naime, meteorolog portala AccuWeather Džordan Rut (Jordan Root) nedavno je objasnio da neobuzdana šumska vatra stvara velike količine vrelog vazduha koji se izuzetno brzo podiže uvis i naglim hlađenjem stvara kondenzaciju sitnih kapljica vode, koje zajedno s pepelom čine “svoj” oblak, pirokumulus ili vatreni oblak.

VATRENI OBLAK: Ukoliko je vatreni oblak dovoljno veliki ili ukoliko ih ima više može se formirati pirokumulonimbus, odnosno oblak vatrene oluje, koji uz asistenciju vrelog vetra i sopstvenih munja i gromova veoma lako može proizvesti nove požare ili otežati gašenje postojećih.

U ekstremnim, ali zasad veoma retkim slučajevima veliki požari mogu formirati i sopstveni tornado, spiralu dima, vatre i otrovnih gasova. Oni potom mogu izazvati nove požare desetinama kilometara dalje od mesta na kojem je sve počelo.

“Ovi požari su toliko veliki i proizvode toliko energije i ekstremne toplote da sada oni utiču na vreme i dodatno menjaju klimu”, izjavio je početkom meseca Markus Kofman (Marcus Kauffman), portparol državnog odseka za šumarstvo Amerike, koja je među zemljama koje su ove godine opustošene vatrom. Naime 100 požara SAD-u satrlo je 1,8 miliona hektara šumskog zemljišta, a posebno je teško bilo u Kaliforniji, gde neke vatre danima nisu mogle da budu obuzdane.

Međutim, vatrena stihija koja pustoši Sibir veća je od svih požara u svetu i po površini i po snazi.

Stanovnici nedeljama žive u vanrednom stanju, dok se gusti dim spušta na naselja i dolazi do gradova koji su udaljeni hiljadama kilometara, a hiljade volontera angažovano je u borbi protiv vatrene stihije.

Najveći među požarima koji trenutno bukte u regionu premašuje površinu od 1,5 miliona hektara, rekao je za Moskov tajms Aleksej Jarošenko, šef odeljenja za šumarstvo u organizaciji za zaštitu životne sredine Grinpis, dodajući da ako se taj požar “proširi na još oko 400.000 hektara, biće najveći u dokumentovanoj istoriji”.

“Ovaj požar nije moguće zauzdati ljudskim naporima. Vatrogasci bi morali da ugase vatreni pojas dugačak 2.000 kilometara”, rekao je Jarošenko i naglasio da bi ovu vatrenu stihiju mogla da zaustavi ili značajno uspori samo kiša, ali su, kako je ukazao, aktuelne padavine previše slabe da bi se to realizovalo.

“U najboljem slučaju mogli da bismo spasemo naselja i infrastrukturu koji se nalaze na putu vatrene stihije”, dodao je Jarošenko.

Njegovi komentari su usledili nekoliko dana nakon što su UN u svom izveštaju o klimatskim promenama upozorile na globalno zagrevanje i apelovale da se uvedu ambicioznije mere da se spreči da se klimatske promene otmu kontroli.

Eksperti kažu da su velika prostranstva tajgi postala “bure baruta” zbog brzog zagrevanja Jakutije, budući da je u regionu od početka 20. veka prosečna godišnja temperatura porasla za tri stepena Celzijusa, u kombinaciji s najvećom sušom u poslednjih 150 godina i jakim vetrovima.

“Ključni faktor koji doprinosi tome da se požari šire kao nikada jesu štetne aktivnosti u šumama”, rekla je za Moskov tajms Julija Davidova”, stručnjak iz organizacije Grinpis, koji u jednom od izveštaja naglašava isto što i eksperti UN, a to je da je seča stabala dodatno uzročnik požara.

Štetan uticaj čovečanstva na klimu “je činjenično stanje”, smatraju naučnici Ujedinjenih nacija u najvećoj studiji o klimatskim promenama, koju je izradio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) – grupa UN koja je pregledala više od 14.000 naučnih radova.

U izveštaju objavljenom pre nekoliko dana kaže se da bi tekuće emisije štetnih gasova takođe mogle da dovedu do prekida ključne granice temperature za nešto više od jedne decenije, upozoravajući i na porast nivoa mora koji se “približio visini od dva metra do kraja ovog veka”.

“Dostići ćemo 1,5 stepeni Celzijusa mnogo ranije u pojedinačnim godinama. Već smo došli do toga tokom dva meseca 2016. u periodu kada se pojavio uragan El Ninjo”, rekao je profesor Malte Majnshauzen, jedan od autora IPCC izveštaja sa Univerziteta u Melburnu.

STRAŠNA PORUKA: Suštinski, poruka svetskim liderima strašnija je i nedvosmislenija nego ikada pre. Od svake nacije se traži da dođe na samit Cop26 s novim planovima za smanjenje emisije štetnih gasova na nivo koji će ograničiti globalno zagrevanje na najviše 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa pre industrijske ere, što je cilj za koji je u izveštaju navedeno da je još uvek moguće dostići, ali da je poslednji trenutak za to.

“Svaka od poslednje četiri decenije bila je najtoplija u istoriji od predindustrijskog doba, “pišu autori izveštaja, njih 200 eksperata za klimu i ekologiju koji su radili na ovom dokumentu. Oni još upozoravaju da je nivo emisije štetnih gasova već toliki u atmosferi da će izazivati probleme u narednom decenijama “ako ne i vekovima”.

“Ovo više nego ikada govori da je čovjek glavni odgovorni za klimatske promjene. Ovdje se jasno daje političarima slika o tome što se događa kako bi se počelo sa djelovanjem. Tu se ne radi samo o porastu temperature Zemljine površine nego i o porastu razine mora, zatopljenju oceana, smanjenju leda na Arktiku… Ovdje se sve to objedinjuje. Od 1850. godine porast globalne temperature je eksponencijalan, posebno u zadnjem dijelu. U simulaciji klimatskih modela vidi se da kada bismo imali samo prirodne faktore, imali bismo pad globalne temperature. No, kada uklopimo i ljudski faktor u te pokretače, slika se znatno mijenja”, analizira nedavno pomenuti izveštaj meteorološkinja Tea Blažević iz Hrvatske, zemlje koja kao i većina Balkana nije ovog leta ostala pošteđena požara. U razgovoru za Novi magazin meteorolog Vladimir Đurđević je ranije objasnio da Zemljina temperatura veća za jedan stepen znači i sedam odsto više vodene pare u atmosferi. A to onda znači mnogo više padavina, mnogo više, tornada, toplotnih talasa… Zemlje poput Srbije koje se zagrevaju više od globalnog proseka biće i na većem udaru ovih hazarda, pa i tornada, koji dosad nismo viđali na ovim prostorima. Ali zato jesmo nedavno u Češkoj, što po Đurđevićevom mišljenju bez sumnje svedoči da bismo ga uskoro mogli doživeti i u Srbiji.

“Srbija je zemlja koja je u proseku sklonija hazardima nego što je prosek jer nam je geografski položaj takav da kod nas ima i suša, i poplava, i grada, pa i tornada usled klimatskih promena. Uz to, nismo spremni niti imamo prevenciju, pa su i štete u zemljama kako što je naša mnogo veće nego u ekonomski snažnijim državama”, objasnio je klimatolog. Slično se ponavlja i u izveštaju UN u kojem se jasno navodi da nas očekuje sve više ekstremnih vremenskih događaja koji su bez presedana u istorijskim zapisima, i to ako budemo uspešni u zadržavanju zagrevanja na granici od 1,5°C.

A zadržavanje zagrevanja na pomenutom nivou dogovoreno je još 2015. u Parizu, kada su se bogate zemlje sporazumele da će oformiti fond od 100 milijardi dolara kojim bi se pomogle siromašne zemlje u procesu transformacije na zelenu energiju, istovremeno se štiteći od većih prirodnih nepogoda. Jer, upravo su male i siromašne zemlje najveća žrtva najrazvijenijih koje godinama unazad emituju najviše štetnih materija u atmosferu. Međutim, ovaj fond nikada nije oformljen, a novi samit u Glazgovu krajem oktobra, na koji svetski lideri stižu poučeni nalazima od najnovijeg izveštaja, biće još jedna prilika da se proceni istinsko opredeljenje velikih sila da se stane na put zagrevanju, te da se siromašni pomognu u ovom procesu. Nažalost, uoči samita bivša ministarka spoljnih poslova Meksika Patricija Espinoza, koja sada predvodi klimatsku politiku Ujedinjenih nacija, nije optimista. Ona je pre dva meseca rekla da su svetski lideri “daleko” od toga da dođu do dogovora kojim bi se ograničile katastrofalne posledice globalnog zagrevanja.

“U vezi s finansijama, zaista sam se nadala jasnijem nagoveštaju kako ćemo i kada moći da vidimo ispunjenje obaveze o 100 milijardi dolara”, kazala je Espinoza.

Istina, na nedavnom samitu G7 iz juna izražena je “posvećenost” da se cilj ispuni pre skupa u Glazgovu, ali su izostali detalji – koliko bi tačno novca bogate države bile spremne da daju.

“To je fundamentalno. Ne možemo sebi priuštiti manjak uspeha. Cop26 bi svetu trebalo da pruži neku nadu. Nema mnogo vremena. Već smo u drugoj polovini juna”, rekla je tada šefica klimatske politike UN, odakle je poslednjim izveštajima upućena poruka pre svega političarima. Samit Cop26, koji vode UN, smatra se kritičnim trenutkom da se klimatske promene stave pod kontrolu, a na ovom sastanku biće prisutni lideri čak 197 zemalja.

Gde sve gori?

Pored Grčke, u Italiji stradaju južni, ali i severni delovi zemlje, gde je vatra u prethodnim danima pustošila hiljade hektara teritorije. Najgore su prošli Sicilija i Kalabrija, ali su i Pulja i Kampanija poharani požarima zbog kojih su italijanske vlasti zatražile hitnu pomoć Evropske unije.

Slična loša situacija je i u Portugalu, Španiji, Francuskoj, kao i u “prekomorskim” mediteranskim zemljama poput Tunisa, Egipta i Alžira. Neobuzdanim šumskim požarima pogođena je i istočna Evropa, Rumunija, Makedonija, Ukrajina, Gruzija, a u ovom trenutku gori Hercegovina u BIH.

Američka agencija za istraživanje svemira NASA potvrdila je da su vatre i požari rasprostranjeni ovog jula i avgusta praktično u celom svetu. Požari bukte u severnoj i južnoj Americi, u južnoj i severnoj Australiji i Okeaniji, gotovo čitavoj Africi, kao i u velikom delu Azije, od Kine i Malezije, do Indonezije i Japana.

U Italiji je ove godine izgorelo 54.000 hektara, a prosek iznosi nešto manje od 40.000 hektara. Slično loše je i u Rumuniji, gde je izgorelo gotovo 19.000 hektara, što je oko 20 odsto više nego što iznosi dvanaestogodišnja srednja vrednost od 16.000 hektara. U Tunisu je izgorelo više od 17.500 hektara, čak tri puta više od uobičajenog proseka.

Kanadski sistem za informacije o šumskim požarima (CWFIS) nema ohrabrujuće podatke o svojoj državi. Prosečan broj požara iznosio je tokom prethodnih 10 godina 3.753, a ove godine je već registrovano 4.891 izbijanje vatre u prirodi. Izgorelo je 2.758 hektara, što je znatno više od proseka koji iznosi 1.736 hektara.

U južnoj Americi je zabeleženo više od tri četvrtine požara, i to tamo gde najviše boli, u Amazonskim prašumama Brazila.

Najtopliji jul ikada

Ovogodišnji jul odneo je neverovatnu titulu najtoplijeg meseca na globalnom nivou otkad se vrše merenja. Temperature površine zemljišta i površine okeana u julu su zajedno bile za 0,93°C veće od proseka za 20. vek (15,8°C), podaci su američke Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA). Time je oboren rekord najtoplijeg meseca na svetu u poslednje 142 godine, dok je prethodni najtopliji mesec bio jul 2016, izjednačen sa istim mesecom 2019. i 2020.

“U ovom slučaju prvo mesto je najgore na kojem može da se bude”, rekao je upravnik ove američke naučne i regulatorne agencije Rik Spinrad u saopštenju na zvaničnom veb-sajtu i dodao: “Ovaj novi rekord doprinosi uznemiravajućem putu koji klimatske promene postavljaju planeti”.

Na severnoj hemisferi temperatura površine zemljišta u julu je bila veća 1,54°C od proseka, čime se premašio prethodni rekord postavljen 2012. Podaci pokazuju da je ovogodišnji jul bio najtopliji u Aziji, dok je u Evropi bio drugi po redu, iza jula 2018. U Severnoj, Južnoj Americi, Africi i Australiji ovaj jul se nalazi među deset najtoplijih.

Situacija u Srbiji ne odstupa od ovih trendova, jul 2021. je drugi najtopliji jul za period između 1951. i 2021. godine, a najtopliji u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi i Banatskom Karlovcu, podaci su Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije. Zasad je na nivou Srbije najtopliji jul i dalje onaj iz 2012.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.