Pet minuta sa: Zoranom Tairovićem

Izvor: Novi magazin

U Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) u Beogradu 17. marta otvorena je samostalna izložba akademskog slikara Zorana Tairovića TAROT, VELIKA ARKANA, koju će posetioci moći da vide do 28. marta. Tairović je jedan od najznačajnijih evropskih romskih umetnika, pedagoga i aktivista, a bogatu karijeru je obeležilo i značajno likovno delo. Ovaj ciklus slika se suočava sa pitanjima humanizma, sociologije i antropozofije, a “ono što je iza slike” otvara prostor nužne revizije onoga što je pripisano korpusu nacionalnog umetničkog nasleđa, naveo je umetnik. „Umetnost je put koji stoji pred nama, ali takav put koji smo mi već nekako prešli, inače se ne bismo znali kretati njime. ‘Velika arkana’ nije samo jedan put, nego se radi o mnoštvu puteva, vrlo maglovitih i zamračenih. Ovde se prelamaju neuralgične tačke dobra i zla“, smatra umetnik. U razgovoru za Novi magazin Tairović odgovara na pitanja o svojoj umetnosti, ali i angažmanu i značaju romske kulture i romskog naroda za civilizaciju.

Za početak,  zašto tarot?

Da bismo shvatili značaj Roma kao nosilaca renesansnih ideja i shvatili njihovu ulogu u formiranju slikarstva rane renesanse, moramo pre toga upoznati značaj renesanse za slikarstvo uopšte. Govori se o preporodu nauke i umetnosti, o napuštanju srednjovekovnih društvenih i političkih ideja, o humanizmu i naturalističkom shvatanju sveta, o izdizanju građanske klase i robno-novčanoj privredi, o novim trgovačkim putevima i opadanju crkvene moći, o vraćanju čoveku i ugledanju na antiku. Sigurno je jedno, romska umetnost leži duboko u temeljima svega onog što je renesansi pribavilo ugled razdoblja preporoda i progresa. Kolevka renesanse postaje Sredozemlje, a u Sredozemlju Italija. Ona postaje matica okupljanja «slobodnih ideja» Vizantije, Španije, Francuske (Provansa), Nemačke…

To je, moderno rečeno, prenos informacija na bazi simbola i simboličkih slika koje, kako kažete oblikuje Zapadnu ciivlizaciju.

Tarot je, kao što znamo, igra kartama.. VELIKA ARKANA je deo špila koji ima 22 simboličke slike. Najčešče, ova igra danas je razbibriga, međutim, ova igra u jednom periodu evropskih istorijskih događanja imala je apsolutni karakter opismenjavanja ljudi. Opismenjavanje je bilo isključivo na bazi prenosa informacija simboličkim slikama. Nosioci takve vrste obrazovanja bili su Romi. Dakle, kao putujući bilbord Romi su kroz Evropu kartama prenosili informacije nastupajućeg perioda koji znamo kao Humanizam i renesansu.

Današnjem svetu deluje nemoguće da su Romi učitelji. Kako su dobili i poneli tu ulogu?

Godina 1200. grad Fes, Maroko. Tajni naučni skup iz više zemalja starog kontinenta. Traži se univerzalni jezik komunikacije naroda na prostoru Evrope. Drugim rečima, traži se sažimanje kultura, materijalnih dobara i ideja. Logično, komunikacija na bazi simboličkih slika je bilo pravo rešenje jer je to bio najbrži put prenošenja informacija i idealan medij prijemčiv za učenje, evropskom življu. Romi, instruktori tarota, pozvani su u jednu obrazovnu misionarsku avanturu, koja će ih četiri veka kasnije koštati izopštavanjem iz svih suštinskih poredaka Evrope.

Evropa će od XIII veka komunicirati univerzalnim jezikom na bazi simboličkih slika. Romi će svojim panteističkim teološkim stavom – odnosom koji propoveda ideju da je Bog u interakciji među ljudima – posle 1.200 godina teizma i mraka otvoriti ljudske duše, čulnost Evrope, emociju, personalnost, polnost, seksualnost… Ta evropska eksplozija među ljude će uneti modernost, svetlo i otvorenu ljubav.

Posledica svih tih revolucionarnih promena porodiće vrsne umetnike.. Interesantno, među tim umetnicima biće i Roma.

Vi niste samo umetnik, pri čemu je samo možda neprilična reč, ali i sami ste naučnik i pedagog.

Moram priznati, meni je nauka otvorila prostor stvaralaštva na jedan temeljan, jezgrovit način. Paralelno sa umetničkim tekao je moj naučni život. Sada mislim da drugačije nije moglo. Samo ona umetnost koja se  izbori za novu naučnu discipline ili napravi preduslove za istu opstaje kao nužnost u ljudskoj egzistenciji.

Tarot, moram se još jednom vratiti, jeste veliko polje kroz koje se prelamaju filozofija, nauka, umetnost. Bogata naučna iskustva učinila su me zaljubljenim u sam proces učenja, rada, stvaranja…  eto razloga za permanentnim, sada već 36- ogodišnjim uzletom kao novom i inspirativnom. Imam utisak da umetnik treba da stvara , to je sveti posao.

Ipak, i pored svega niste prepoznati ovde u širokoj javnosti. Da li je pretenciozno ako pitamo da li je to zbog porekla?

Delimično sam vam odgovorio na pitanje kako je moguće da me šira društvena zajednica nije percipirala…nisam joj poznat. To je dobro, jer je delo bitnije od marketinga pojedinca. Pojedinac ne može sve. Prosto, njegov rad uranja u identitetski prostor i u tom odijumu delo utiče na identitetski karakter tako se dolazi do kolektivnog identiteta. Reklama je samo privilegija pojedinca koja u dobroj meri je stvar ega. Kada su u pitanju Romi, specifikum jeste drugačiji od ostalih identiteskih posebnosti drugih naroda jer Romi nemaju državu, Romi se prostiru u jeziku. Naslućujemo da se i kultura gnezdi u fenomenu logosa. Zato Tarot jeste bitan segment romske kulture koja se razlila u prostoru evropskog sistema kulturnih vrednosti , pomešala sa ostalim kulturama  i učinila sebe evropski integrativnom. To je u izvesnoj meri vredno respekta.

Stalno afirmišete Rome i romsku tradiciju i kulturu, pomažete mladim talentima, vrlo ste agažovani. Ima li učinka?

Izložba Tarot, velika arkana, dokaz je drugačijeg predstavljanja Roma. Ona afirmiše pre svega njihovu umetničku vrednost i doslednost te daje moguć pravac saradnje Roma i Evrope na bazi poštovanja kulturnih razlika.

Stigma, kao okov nametnut Romima, jeste remetilački faktor u stabilizaciji ciljeva onog što se ne vidi, te ovakvo, slikarsko,  izlaganje ideja može Romima pomoći u oblikovanju svoje budućnosti i to tako da izbegnu greške koje su drugi činili. Univerzalnost jezika slikarstva Roma i tarota – ideja inicijacije, prenosa informacija na bazi simboličkih slika u XXI veku, veku III industrijske revolucije, čini nam se da je osnov komunikacije u modernom svetu.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.