Pet minuta sa Veranom Matićem

Izvor: Novi magazin

Šta su prve impresije i koliki je značaj presude Simonoviću i saučesnicima?

Presuda je očekivana u smislu da je slučaj dokazan, ali i u tome što je prvi koji je od početka nadgledala Stalna radna grupa za bezbednost novinara, baš zbog toga koliko je bio drastičan i iznenađujući. Praktično je reč o pokušaju ubistva kolege Jovanovića i njegove supruge. Dokazi su izvedeni, tužilaštvo je dobro vodilo slučaj; prva prvostepena presuda pala je zbog proceduralnih grešaka, što je produžilo postupak, ali verujem da to neće biti slučaj posle žalbi.

Mogli smo ponovo da vidimo opstrukcije postupka, pre svega od optuženih, ali sudija je precizno vodio slučaj i mislim da je presuda ubedljiva. Posebno je važno što je u obrazloženju, za razliku od prethodne presude, sudija istakao da je Milan Jovanović napadnut zbog svog novinarskog posla, nije nasilništvo bez jasnog povoda već pokušaj da ga zaustave u obavljanju novinarskog posla.

Značajno je što je sudija naveo i nedostatak bilo kakve empatije optuženih prema žrtvama i što su proteklih godina i oni i njihovi branioci sprovodili torturu nad žrtvama i naneli im dodatnu štetu. I veoma važna je činjenica da je visoki funkcioner vladajuće stranke i lokalne samouprave osuđen na zatvorsku kaznu, što je poruka lokalnim i nacionalnim silnicima da neće biti zaštićeni kad počine neko ovakvo delo, da nema nekažnjivosti. Hoću da naglasim i izuzetnu koordinaciju tužilaštva i suda u ovom slučaju.

Takođe, od prvog trenutka smo tražili i sastanke s nadležnim institucijama kako bismo ih inspirisali na postupanje, a sa druge strane imali smo i pravnu pomoć zahvaljujući udruženjima u Srbiji i regionu, dakle ne samo materijalnu nego i pravnu pomoć za kolegu Jovanovića.

U više navrata ste govorili i o solidarnosti kolega u ovom slučaju.

Novinarska zajednica je odmah organizovala prikupljanje pomoći za obnovu kuće kolegi Jovanoviću i njegovoj supruzi. Da nije bilo te solidarnosti oni praktično ne bi imali gde da žive čekajući pravdu i naknadu štete. Ova presuda još nije pravosnažna, nadam se da će biti potvrđena i na apelaciji, ali tek posle toga kolega Jovanović može da traži odštetu.

Bilo bi izuzetno značajno da kao novinarska zajednica imamo poseban fond, da u ovakvim slučajevima možemo odmah da pomognemo ugroženim kolegama, a ne da čekaju godine na naknadu. Smatram da bi Vlada mogla da osnuje takav fond, s tim što bi se sredstva pozajmljivala do presude i naknade, a onda vraćala u fond da bi i drugi mogli da ih koriste.

Mislim i na novinarsku solidarnost u smislu podrške kolegama kroz naš posao i ne samo u ovom slučaju, gde je bila nesporna angažovanost medija i udruženja.

Apsolutno, izveštavanje o ovakvim slučajevima je izuzetno važno, kao i fizičko prisustvo predstavnika novinarskih udruženja i asocijacija u sredinama gde se napadi dogode.

Vi ste u ponedeljak bili u Vranju, na još jednom suđenju za demoliranje prostorija OK radija, a održana je i tribina.

Od juna prošle godine više puta smo bili na suđenjima Dejanu Nikoliću Kantaru da pomognemo koleginicama iz OK radija i ohrabrimo ih. Tu je takođe izrečena presuda, pravosnažna, ali ima još niz suđenja, pretnje su nastavljene, uništena je imovina. I tu smo imali akciju prikupljanja pomoći, mi koji živimo i radimo u većim centrima imamo na koga da se oslonimo, ali ljudi u manjim sredinama su usamljeni, prepušteni sebi i napadačima. Treba da idemo u svako mesto gde ima pretnji.

Nikolić i dalje preti, a kako se ponašaju građani?

Tako je, on je čak na jedno ročište pred sud doveo ljude koji su skandirali „pravda za Kantara“, što ga je osokolilo da bude posebno bahat. Vranje je zarobljen grad, na tribinu koju pominjete došao je samo jedan građanin koji je takođe žrtva Nikolića, ljudi su zastrašeni, plaše se tih tipova koji su okupirali Vranje. To što je od skoro sto hiljada stanovnika samo jedan građanin došao na javnu tribinu vrlo dobro pokazuje šta se u Vranju dešava.

Sa druge strane, postoji određena nezainteresovanost institucija; Kantara čeka suđenje za pretnje bivšem načelniku policijske uprave, uhapšen je u Makedoniji, ali nije pritvoren, sudi mu se. I nije samo nasilničko ponašanje u pitanju, Nikolić ima lanac kockarnica koje je stekao na nelegalan način, zbog čega je osuđen krivično, ali je kaznu odležao u kući, čak mu je dozvoljeno da šeta Vranjem i nastavi s pretnjama. Kad smo pitali Upravu za igre na sreću kako je dobio dozvolu, odgovorili su nam kako nisu znali da je krivično kažnjavan, što ga inače automatski diskvalifikuje za taj posao. Oduzeta mu je dozvola, ali je sud u Nišu ukinuo tu odluku, pa on nesmetano radi i bogati se na nelegalno stečenom kapitalu i poslu.

Priča je kompleksna, što je razlog više da budemo uz naše koleginice kojima Dejan Nikolić Kantar preti i na svim mestima gde se to dešava i da istražujemo kako ljudi poput Kantara opstaju.

Čeka nas konačna presuda u slučaju Ćuruvija. Koliko će ona biti značajna za novinarsku zajednicu i Srbiju, premda je prošlo bezmalo 24 godine.

Posle 24 godine od ubistva i osam godina suđenja i taj se postupak privodi kraju. Imali smo dve presude koje su, mislim, bile zapostavljene iako su donele po sto godina zatvora optuženima. Apelacioni sud je odlučio sada sam da donese odluku, ali sve je dokazano u postupku i ne vidim drugu mogućnost osim presuđujuće, one koja je već izrečena ili neke druge.

Ovaj slučaj je bitan i zbog Komisije za istragu ubistava novinara jer nije bilo pomaka dok se Komisija nije uključila. Slučaj je važan i van granica Srbije jer pokazuje da se i posle 24 godine dolazi do pravde, pa može da ohrabri novinare da istraju i traže kazne i odgovore za napade i smrt novinara.

Ostaje nada da će biti rešen i slučaj Milana Pantića.

Mi smo insistirali da slučaj pređe u nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal, pošto mu tu i jeste mesto. Nadam se i verujem da ćemo i tu stići do pravde za Milana Pantića, na koju čekamo više od dve decenije.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.