Pet minuta sa Tinom Divjak

Izvor: Novi magazin

Autorka je i koautorka više analiza, studija i priručnika u Sloveniji i inostranstvu (zemlje Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva). Radila je ekspertske poslove za Savet Evrope, Savet za regionalnu saradnju, TACSO (Tehnička pomoć organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu i Turskoj), različita ministarstva i opštine u Sloveniji.

Kako biste ukratko predstavili misiju CNVOS-a u nevladinom sektoru Slovenije?

CNVOS je krovna mreža nevladinih organizacija u Sloveniji. Za slovenačke NVO radimo skoro isto ono što i Privredna komora za slovenačke kompanije. S jedne strane, podržavamo ih raznim uslugama, od pravnih i finansijskih saveta do usluga obuke i informisanja. Pored toga, prvi smo sagovornik Vlade kada je reč o politikama i propisima koji se tiču NVO sektora. Učestvovali smo u pisanju svih važnih zakona i politika za NVO u poslednjih 15 godina.

U vreme vlade premijera Janeza Janše izjavili ste da „programe koje vode nevladine organizacije ne vodi niko drugi“.

U Sloveniji postoji nekoliko oblasti u kojima su aktivne samo NVO. I to u dogovoru sa državom. Recimo, 99 odsto slovenačkog sporta je organizovano u okviru sportskih udruženja i saveza koji pripadaju nevladinom sektoru. Zatim, postoje brojni programi u oblasti socijalne zaštite koje vode samo NVO: dnevni centri za osobe sa mentalnim problemima, sigurne kuće, prihvatilišta za beskućnike… Ili u lokalnoj kulturi. Slovenija je mala zemlja sa malo javnih kulturnih institucija. Na selu i u malim mestima kulturne aktivnosti tradicionalno sprovode lokalna društva. O dobrovoljnim vatrogascima da i ne govorim: za 99 odsto naše zaštite od požara brinu nevladine organizacije, jer samo u par većih gradova imamo javne profesionalne vatrogasne jedinice.

Ocenili ste u to vreme i da su NVO „trn u oku aktuelnoj vlasti najviše zato što su kritične i što glasno upozoravaju na činjenicu da nam demokratija klizi u dubinu“. Šta su to NVO ključno zamerale Janšinoj vlasti?

Pre svega, to što je Janša hteo da iskoristi pandemiju da organizuje zemlju, podredi sve društvene podsisteme, od pravosuđa do medija, privrede i nevladinog sektora. Sa anti-covid omnibus zakonima, usvojenim po brzom postupku, nametnuo nam je mere koje nisu imale apsolutno nikakve veze sa epidemijom. Mere koje su politizovale policiju, smanjile nezavisnost pravosuđa, olabavile i čak eliminisale mere zaštite životne sredine. Kada su se narod i civilno društvo tome oduprli, on je odgovorio nizom protivustavnih dekreta kojima su zabranjene mirne i epidemiološki bezopasne protestne akcije, drastično povećane prekršajne ​​kazne itd. Drugim rečima, zamerali smo mu što je ostao isti stari Janša, to jest, minijaturni Orban, i to uprkos epidemiološkoj krizi koja je donela mnoge loše stvari.

Nedavno ste grupi novinara iz Srbije koji su boravili u Ljubljani rekli da su NVO bile veoma aktivne u mobilisanju građana da izađu na parlamentarne izbore održane 24. aprila 2022. kada je velika izlaznost direktno doprinela porazu Janšine Slovenačke demokratske stranke. Kako ste mobilisali birače?

Tako je, prvi put u trideset godina NVO su aktivno mobilisale ljude za izbore. Pored medijskih i društvenih kampanja, organizovale su snažnu terensku kampanju po principu od vrata do vrata. Obe inicijative, „Glasajmo“ Instituta 8. mart i Glas naroda (koordinacija više od 100 NVO) posetile su ruralna područja, sela i male gradove. Imali su i lokalne koordinatore volontere koji su danima razgovarali sa ljudima o tome zašto je glasanje važno, pripremili su Volitvomat, aplikaciju gde su građani mogli da provere koja politička stranka je najbolje usklađena sa njihovim interesima itd. Istovremeno, Institut 8. mart je prikupljao potpise građana za podršku „Zakonu protiv brojnih vladinih mera“, čime je dodatno mobilisao ljude. Treba reći i da je Janšina vlada sama mobilizirala svoje anti-birače kontinuiranim napadima na pojedince kao što su Nika Kovač, Jaša Jenul i Tea Jarc.

Neki su NVO zamerali preteran politički angažman u predizbornoj kampanji, čak i navijanje za stranke leve orjentacije. Janši je posebno smetalo finansiranje NVO. Kako se finansirate?

Da, desničari u Sloveniji uvek zamišljaju da izbori pripadaju političkim partijama, a svima ostalima su dozvoljene samo kokice. Gluposti, naravno. Kada određene političke stranke očigledno gaze po demokratiji nema drugog načina nego da se direktno angažuješ i kod izbora. Za to imamo civilno društvo. Inače nam ne treba. Što se tiče finansiranja slovenačkih NVO: oko 40 odsto sredstava dolazi iz javnih izvora, od opština i države, ostatak udruženja prikupljaju sama privrednim aktivnostima, donacijama i sponzorstvima.

Naglašavam da je javno finansiranje NVO nešto normalno, to je jedan od demokratskih standarda. I za razliku od Janšine mantre „da su NVO plaćane za ništa“ činjenica je da država i opštine javnim finansiranjem NVO „kupuju“ usluge za građane.

Takođe ste izjavili da se borite protiv projektnog jezika koji je građanima nerazumljiv. Možete li pojasniti tu svoju kritiku nevladinog sektora?

Prečesto se dešava da organizacije u komunikaciji koriste tehnički projektni jezik javnih tendera, koji obični ljudi ne razumeju. Tako se dešava da NVO nude korisne programe ili usluge, ali zbog pogrešne komunikacije ljudi sebe i ne prepoznaju kao korisnike. Na kraju krajeva, isto je i sa političkim akcijama. U svojoj nameri da budu što profesionalnije, NVO prečesto zaboravljaju da je za političke i mobilizacijske akcije potreban jezik naroda. Drugim rečima: ne pomaže ti da si najstručniji i najargumentovaniji ako te ljudi za koje se boriš ne razumeju. A zato i ne podržavaju.

A jeste li u nevladinom sektoru zadovoljni kako se troši novac poreskih obveznika?

Ako pogledamo uopšte, teško. Naše javno zdravstvo se raspada, nameće nam se njegova privatizacija, kvalitet obrazovanja se ne popravlja, očajnički nedostaju javni stanovi, penzije stagniraju, postojeći socijalni transferi nisu dovoljni za preživljavanje, neki u javnom sektoru, na primer medicinske sestre ili pomoćni vaspitači, apsolutno su potplaćeni itd. S druge strane, stalno smanjujemo poreze bogatima i privredi. Mislim da smo u NVO sektoru ujedinjeni u stavu da su nam više potrebne solidarne javne politike. A stoga i bolje strateško planiranje javnih investicija i potrošnje. Takozvane procene uticaja politika i propisa još su za nas manje-više špansko selo.

Kakva je pozicija CNVOS i uopšte NVO prema vladi premijera Roberta Goloba izabranoj sredinom 2022. godine?

CNVOS kao krovna mreža nikog apriori ne podržava. Od svake vlasti očekujemo da poštuje demokratiju i upravlja državom u skladu sa principima odgovornog upravljanja. Danas sigurno nema tenzija koje su postojale pod Janšinom vladom, jer više nema napada vlasti na NVO. Ali to ne znači da Golobova vlada uživa blanko poverenje civilnog društva. Naše NVO prate rad ove vlade kao i svake prošle. Do sada su npr. NVO pohvalile aboliciju protivustavnih odluka prethodne vlade i promene Zakona o RTV Slovenija, a na drugoj strani su kritikovale mere i način usvajanja interventnog zakona o zdravstvu, kao i Golobove pokušaje političkog uticaja na policiju.

Kakva je vaša saradnja s nevladinim organizacijama u Srbiji? 

CNVOS već godinama vrlo dobro sarađuje sa nevladinim sektorom u Srbiji, posebno sa Građanskim inicijativama. Poslednjih godina zajedno sa njima razvijamo sistem osiguravanja kvaliteta za NVO i sistem organizacione podrške razvoju nevladinih organizacija u Srbiji.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.