Pet minuta sa Dr Ronaldom Zeligerom
*Sedam nedelja od proglašenja pandemije, koji su vaši glavni utisci kada se pomene korona?
Kada govorimo o životu, glavni utisak mi je da je jedan virus bukvalno zaustavio ceo svet i da nam je živote vratio na fabričko podešavanje. Ukinuo je većinu stvari koje život čine lepim i podsetio da smo mnogo toga uzimali zdravo za gotovo. Sada sa setom pričamo o druženju, putovanjima, kulturi i sportu… O ličnim tragedijama da i ne govorim. Međutim, sa sobom je doneo i poplavu raznih teorija zavera koje se u talasima šire preko društvenih mreža. Ponekad mi se učini da je korona učinila dve stvari: naše potrebe svela na one primarne, a uz virus zapatili smo i veliki crv sumnje povodom svega i svačega. Ovaj drugi deo mi je i smešan, a prvi je odveć ozbiljan.
Kada je reč o funkcionisanju privrede, korona nam je donela ogromnu nesigurnost u svakom polju, a određena pomeranja već se dešavaju u globalnoj ekonomiji, ali i u svetskoj politici. Pojedini analitičari idu toliko daleko da tvrde da je pandemija izazvala tektonske poremećaje koji će trajno uticati na pomeranja na globalnoj mapi moćnih. Mi smo tokom prvih nekoliko nedelja videli da je korona na scenu ponovo vratila države kao moćne političke i ekonomske ćelije. Granice između država naprasno su opet postale važne, a one (države) okrenule su se sebi i svojim kapacitetima u reagovanju na virus. Još nisam siguran da li je “ekonomski nacionalizam” doveo do “političkog” ili se desilo obrnuto.
*Koji sektori svetske privrede će biti najviše pogođeni aktuelnom pandemijom? Vrlo brzo po izbijanju krize svetska i domaća stručna javnost izašla je s predikcijom o najugroženijim sektorima privrede. Da li se tu nešto promenilo?
Situacija je ozbiljna i, nažalost, gotovo da nema sumnje da će najviše trpeti sektor malih i srednjih preduzeća, i to ne samo kod nas u Srbiji već u čitavom svetu. Kada je reč o granama privrede, najveći udar primiće ugostiteljstvo i turizam, ali i (avio)transport, industrija obuće i odeće. Već smo mogli da čitamo da su čak i velike kompanije, giganti poput Adidasa, tražile pomoć svojih vlada i međunarodnih finansijskih institucija. Ovde nije reč samo o tome da su troškovi koje one imaju zbog zakupa maloprodajnih objekata i plata desetina hiljada zaposlenih veliki već i da te kompanije imaju ogromne sponzorske ugovore koje sada zbog neodržavanja sportskih i drugih događaja ne mogu da kapitalizuju. Velika je šansa da će ova kriza globalnu privredu pogoditi jače nego što je učinila finansijska kriza 2008. Krajnje posledice zavisiće umnogome od toga da li će jesen u zdravstvenom pogledu biti bolja i pružiti priliku za oporavak, ili ćemo imati reprizu situacije. Ovo je za privredu bio “korona-cunami”, a na nama je da sada vidimo gde je sistem propuštao i kako da brzo reagujemo.
*Kako se Hemofarm, kompanija koju vodite unazad osam godina, suočio s trenutnom pandemijom?
Pazite, mi smo morali da radimo još više kako bismo u ovim neredovnim uslovima obezbedili redovnost snabdevanja lekovima. Zamislite koliko je to zahtevno – omogućiti redovnost u neredovnosti. Ukratko, naš osnovni zadatak bio je da se postaramo da lekova ima dovoljno kako pacijenti koji uzimaju terapiju ne bi brinuli. Mi smo im time što smo radili 24 sata sedam dana u nedelji barem tu jednu brigu odagnali. I ne pričam samo o Hemofarmu već o celoj Štadi, u okviru koje poslujemo.
Imam zaista dobar tim u Hemofarmu, koji je još početkom marta reagovao u nekoliko smerova: da dodatno podigne nivo mera zaštite unutar fabrika kako korona ne bi ušla u pogone, da obezbedi sve uslove da oko 2.000 zaposlenih može da radi maksimalnim kapacitetom i da omogući da stotine zaposlenih van proizvodnje, pakovanja i logistike rade od kuće. Možete li da zamislite taj nivo organizacije!? I kako to izgleda kad u farmaceutskoj industriji, u kojoj su higijenski standardi supervisoki, dodatno pojačate nivo zaštite? Ali baš zato što smo na vreme i toliko detaljno reagovali, uspeli smo u tome da nas korona ne zaustavi.
*To znači da je uredno snabdevanje lekovima bilo vaš prioritet u ovom periodu?
Naš zadatak bio je da obezbedimo lekove u dovoljnoj količini, ali i da pomognemo druge koji biju glavne bitke s koronavirusom. Zato smo donirali 150 monitora za praćenje vitalnih funkcija pacijenata Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Reč je o donaciji vrednoj čak 45 miliona dinara, skoro 400.000 evra, i to zemljama u kojima ova kompanija ima proizvodne pogone. Međutim, naša podrška nastavljena je i kroz novčanu pomoć Hemofarm fondacije u vrednosti od pet miliona dinara Vršcu i Šapcu, gradovima u kojima se nalaze proizvodni pogoni kompanije. To je bilo naše hvala za poverenje građana koje traje 60 godina i naša podrška njima u ovom teškom času.
*Kakva je bila reakcija farmaceutske industrije globalno?
Od farmaceutske industrije se očekuje da upravo u ovim prilikama reaguje brzo. Ako neće sada, kada će. Mislim da je generalno dobro reagovala, a svaka kompanija pravila je prioritete za sebe. Naš je bio, kao što sam rekao, da proizvodnja ne stane i da lekova bude dovoljno. Štada je u ovom periodu prednost dala proizvodnji lekova za kojima postoji velika potražnja tokom pandemije, kao što su antiinfektivni lekovi, imunostimulatori i lekovi protiv bolova. Takođe, cilj joj je bio i obezbeđenje redovnog snabdevanja lekovima koji se koriste u drugim važnim terapijama poput lečenja karcinoma. To su pacijenti na koje smo posebno mislili.
Kada je reč o inovativnim kompanijama, one uveliko vode trku koja će prva patentirati vakcinu protiv COVID-19 i to mi je posebno zanimljivo da pratim. U Nemačkoj počinju testiranja vakcine na ljudima, nadam se dobrim rezultatima.
*To znači da ćete, ako bude potrebno, primiti vakcinu?
Da, naravno. Mi kao da zaboravljamo da su pranje ruku, odnosno uvođenje osnovnih higijenskih standarda, otkriće penicilina i vakcina za razne bolesti, najvažniji civilizacijski pomaci zbog kojih danas živimo duže i kvalitetnije.
*Šta možemo da očekujemo u svetu posle korone? Kojom brzinom će se privreda oporaviti, sledi li ozbiljna recesija?
Pandemija nam je u lice tresnula dokaze da globalni sistem koji smo napravili i mislili da je otporan na sve ipak to nije već da je slab i pun rupa. Pogledajte samo šta se desilo u lancu nabavke koji pokazuje da nije stabilan upravo zbog svog globalnog (interkontinentalnog) karaktera. Ako budemo pametni i primenimo naučeno iz ove lekcije, ekonomija posle korone moraće da bude manje kratkovida, lanac nabavke više lokalan, a međunarodna i državna finansijska podrška funkcionisanju privrede značajna. Kada je reč o zdravstvenom sistemu, nadam se da smo na primeru SAD naučili koliko je opšta zdravstvena zaštita važna. Ja nisam pristalica onih najcrnjih procena da nam sledi recesija slična onoj s početka prošlog veka, mislim da svet ima kapacitete da reaguje, ali moraćemo da budemo brzi, spretni i vrlo pametni kako bismo iz ovoga izašli sa što manje štete.
Postoji i jedna pozitivna lekcija koju nam je korona dala – koliko je digitalizacija u svim segmentima značajna. Primećujem da su čak i neke “najkonzervativnije” lokalne firme sada počele da rade onlajn. Svet će posle korone definitivno biti mnogo više digitalan.
Tekst je prenet iz Novog magazina.