Odlazak mudraca

Piše: Zoran Andrić, Izvor: Novi magazin

Jan Asman, rođen 1938. godine, bio je jedan najuglednijih internacionalnih egiptologa, teoretičara kulture, specijalista za religiju drevnog Orijenta i univerzalni naučnik stare škole. Od 1976. do 2003. bio je profesor egiptologije na Univerzitetu u Hajdelbergu. Potom je bio honorarni profesor na Univerzitetu u Konstancu, na kome je do 2014. i njegova supruga, Aleida Asman bila profesorka. Oboje su 2018. bili laureati ugledne nagrade Friedenspreis des Deutschen Buchhandels.

Horizont tema koje je Asman naučno osvetljavao enormnog je raspona i mogao bi se redukcionistički svesti na amplitudu: od egiptologije do muzike. Njegov fah, ili uža specijalnost, bila je egiptologija i forme izučavanja visoke civilizacije: spomenika, grobalja, slikovnog pisma, zidnog slikarstva, molitvi, hronologija i nadasve fiksiranje sećanja, koje će on docnije elaborirati u kulturu sećanja.

Iz tog materijala Asman je postavio dve teorije, koje se mogu sažeti u dva centralna pojma: kulturno sećanje koji je Asman spregao zajedno sa svojom suprugom, i Mojsijevsko razlikovanje. Kulture/kolektivi sa zajedničkim praksama, umetnostima i predanjem, kroz simbolične forme čuvaju sećanje na odlučujuće prelome i zaokrete, što se može porediti sa sećanjem na traume ili druge forme individualnog, duševno-živog i često nesvesnog sećanja.

Pojavnost i pojam kulturnog sećanja Asman je razvio na figuri Mojsija u Petoknjižju jevrejsko-hrišćanske Biblije sa svim konsekvencama do danas, na primer kod Sigmunda Frojda i Tomasa Mana. Mojsije je monoteizam uzdigao u princip vere u jednog pravog Boga za razliku od pogrešnih, mnogobožačkih verovanja. Mojsije je naslednik faraona Ehnatona, koji je bio na putu da etablira kult sunca, ali je izbrisan iz kulturnog sećanja. Sa Mojsijem i jevrejskim robovima monoteizam je napustio egipatsko carstvo.

Monoteizam je, poentirano tvrdi Asman u svojoj knjizi Die Mosaische Unterscheidung (2003), nešto fundamentalno novo u istoriji religija. Taj pojam Boga je postavljao pitanje istine. Samo jedan izvan svega zemaljskog različit, jedinstven, ceilbateran i nemitološki Bog može da bude istini, dok su paganski bogovi, demoni i životinje koji su živeli kao prirodne sile, kao nosioci kosmologija u predanju naroda, samo lažni idoli i kumiri. Tako glasi presuda ne samo Dekaloga, već i drevnih izraelskih proročanstava. Rigorizam istinitih religija je doneo sa sobom novi konfliktni potencijal, za razliku od paganskih bogova koji su manje-više miroljubivo koegzistirali kao familija, genealogija ili hijerarhija (lestvica) prirodnih duhova do najviših regenata u Panteonu. Nosioci rigorizma istinitih religija su avramovske religije, najpre Jevreji, hrišćani i muslimani.

Jan Asman svojim enormnim naučnim zaslugama singularnog dejstva spada u red gorostasa nauke koji počinje Herderovom kritikom Biblije, a preko Ničeove Genealogije morala doseže vrhunac, da bi u čitanju Tomasa Mana kao sinteza mitologije i monoteizma ona postala nauka, arheološko iskopavanje, filologija i teorija kulture.

Jan Asman umro je 19. februara 2024. u 86. godini u Konstancu. Njegov odlazak u carstvo mrtvih, označiće, uvereni smo, dalji i trajni diskurs kako u sećanju, tako i čitanju i pisanju.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.