Od pretnje do mučenika

Piše: Tamara Jorgovanović

Velika je verovatnoća da su do pre nekoliko meseci samo oni u svetu koje zanima međunarodna politika znali ko je tačno Aleksej Navaljni, advokat, antikorupcijski aktivista i oponent ruskog predsednika Vladimira Putina. Kremlj se svim sredstvima starao da se ničije ime ne izdvoji na opozicionoj listi kako bi izgledalo da nema nikoga ko bi mogao da predstavlja konkurenciju aktuelnom predsedniku.

Ispostavilo se da ovaj utisak vara. Prošlogodišnji pokušaj trovanja novičokom Navaljnog, koji su vlasti nastojale da minimalizuju, njegovo hapšenje na aerodromu čim se vratio s lečenja iz Nemačke, ekspresna osuda na skoro tri godine zatvora zbog kršenja uslovne slobode, a onda i zatvaranje 10.000 ljudi koji su učestvovali na demonstracijama podrške širom zemlje pokazali su da jedno ime ipak postoji, a sada je i opšte poznato.

Umesto da sprovedu ozbiljnu istragu i na sud izvedu odgovorne za pokušaj ubistva lidera opozicije, vlasti su odabrale da kazne njega i osude ga na dve godine i osam meseci zatvora jer se nije javljao ruskoj policiji dok je ležao u komi u nemačkoj bolnici. Ovakva apsurdna odluka i kombinacija nereagovanja na jedno i preteranog reagovanja na drugo samo su ostavili utisak da su nadležni postigli previše autogolova u ovom slučaju. Čak i najnepristrasniji posmatrač ne može da ne pomisli da je Navaljni kažnjen zato što je preživeo i, umesto da ostane u egzilu i poštedi vlasti glavobolje (kao što to čine Mihail Hodorovski i Gari Kasparov), vratio se u zemlju, na šta se u narodu gleda kao na herojski čin. On sam ocenio je da ponašanje Kremlja “nije demonstracija snage već ispoljavanje slabosti”.

SOLIDARISANJE SA ŽRTVOM

Tako je zahvaljujući procesu koji je francuski šef diplomatije Žan-Iv Le Drijan nazvao kafkijanskim, Aleksej Navaljni danas najpoznatiji politički zatvorenik u svetu. Porede ga čak i s Nelsonom Mandelom. O njegovom hapšenju i zatvaranju izveštavaju i lokalni mediji u najudaljenijim delovima sveta, povod je razgovora globalnih lidera s Putinom, a oglasila se čak i Fondacija za pravdu Džordža Klunija saopštenjem da pomno prati ovaj slučaj, što garantuje pažnju i onih koje politika ne zanima.

Navaljni ni najmanje nije liberalni opozicionar po ukusu Zapada – nacionalista je, ranije je podržavao i ekstremno desničarske ideje, pozdravio je aneksiju Krima… Zato je praktično nemoguće etiketirati ga kao stranu marionetu. Nije naročito popularan ni u svojoj zemlji – anketa centra Levada pokazuje da je njegove aktivnosti odobravalo samo 19 odsto Rusa u odnosu na 56 odsto koji ih ne odobravaju.

Ipak, on je sada žrtva maltretiranja i nepravde. Ne samo da je neko pokušao da mu oduzme život sipanjem užasnog nervnog agensa na veš već trpi progon onih čija je dužnost da ga štite kao i svakog drugog građanina, što je mali broj ljudi sposoban da lako prihvati. Pored toga što su protesti podrške širom Rusije bili masovni, neki i na minus 30 stepeni, bitnije je to da je skoro polovina onih koji su izašli prvi put u životu učestvovala u nekim demonstracijama.

Ruska policija primenila je silu protiv demonstranata i uhapsila 10.000 ljudi. Vlasti su zbog prisustvovanja protestima proterale trojicu diplomata iz Nemačke, Poljske i Švedske u trenutku kada je u zvaničnoj poseti Moskvi boravio visoki predstavnik EU Žozep Borel. Tim Navaljnog je odlučio da obustavi ulične proteste do leta i posvetio se pripremama za septembarske izbore za Dumu.

Odmah posle prve presude Navaljni se ponovo našao na sudu, ovog puta zbog uvrede ratnog veterana jer je na društvenim mrežama one koji su učestvovali u promotivnom spotu za ustavne reforme nazvao marionetama, ljudima bez savesti i izdajnicima. Među promoterima reforme bio je i 94-godišnji borac iz Drugog svetskog rata Ignjat Artemenko. Ovo suđenje je, kako pišu lokalni mediji, bilo apsurdno čak i za ruske standarde, a mnogo toga izrečenog završilo je kao mimovi na društvenim mrežama. Pretpostavlja se da ovde nije kraj, da Navaljnog očekuju i razne druge optužbe i suđenja.

KO ODLUČUJE

Navaljni je prošlog meseca identifikovao agente Federalne službe bezbednosti (FSB) koji su pokušali da ga ubiju i objavio snimak razgovora s jednim od njih koji govori o zločinu. FSB je označila snimak kao lažan. Onda se vratio u Rusiju i odmah sa aerodroma završio u zatvoru. Na Jutjubu je objavio jedan od svojih antikorupcijskih izveštaja po kojima je i postao poznat.

Prilog “Putinova palata” prikazuje posed sa grandioznom vilom na Crnom moru vredan 1,3 milijarde dolara, koji je navodno finansiran novcem ljudi bliskih Putinu. Imanje veliko kao 39 Monaka ruski mediji već unazad nekoliko godina povezuju sa predsednikom. Prilog sadrži snimak dronom i plan vile u kojoj se nalaze mali bioskop, kazino sa slot-mašinama, podzemno klizalište i tunel koji vodi do obale. “To je najtajnije i najbolje čuvani objekat u Rusiji”, kaže Navaljni u videu. “Nije to vikendica ili rezidencija već čitav grad ili, pre, kraljevstvo.” Za nedelju dana prilog je gledalo više od 80 miliona ljudi.

Njujorker procenjuje da Navaljni stvara model gerilskog političkog ratovanja za digitalnu eru, gde država ima svu formalnu moć i može da koristi praktično neograničene resurse da zaustavi opozicionog lidera, ali ih on ipak hvata nespremne. “Prikazao je potpuni nedostatak mašte režima i nesposobnost da planiraju unapred”, komentariše list.

U pokušaju da objasni spektakularne greške koje Kremlj pravi u slučaju Navaljnog, moskovska analitičarka Tatjana Stanova piše da se pogrešno veruje da je donošenje odluka u vlasti monolitno i da je ruska elita čvrsto povezana.

Tako o Navaljnom postoje tri “škole mišljenja” u ruskom rukovodstvu, smatra Stanova. Prva, koja je i najmoćnija, obuhvata službe bezbednosti i zalaže se za uništenje Navaljnog kao neprijatelja režima. Posle razotkrivanja umešanosti FSB-a u trovanje, za njih je ovo postalo lično i žele da se osvete.

Drugu školu čini tim predsednikove administracije, za koji bi najbolji ishod bio da je Navaljni ostao u Nemačkoj. Nesposobni za obračun s vansistemskom opozicijom, taj posao su predali u ruke službi bezbednosti, a sami su svedeni na pomaganje FSB-u i na implementaciju njihovih odluka.

Treću, trenutno najslabiju, ali najzanimljiviju školu mišljenja čini poslovna elita – direktori državnih korporacija, industrijskih giganata, banaka – koji ne bi bili tu gde jesu da nisu bliski Putinu, ali ne bi da više produbljuju sukobe sa Zapadom jer to utiče na poslovanje. Među njima su oni koji smatraju da je pogrešno što su opozicione stranke onemogućene da učestvuju na izborima, pošto se nepostojanjem opozicije u parlamentu oduzima legitimitet vlastima na međunarodnoj sceni. Ova grupa veruje da je odnos Kremlja prema Navaljnom opasniji po režim od samog Navaljnog.

“Putin je pretvorio svoju najveću pretnju u mučenika”, piše US tudej. Sudbina popularnog opozicionara je sada u rukama onih koje je optužio da vole da prosipaju hemijsko oružje po svemu, ali ovoga puta, podseća londonski Gardijan, svet pažljivo gleda.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.