Oblak u plastičnim pantalonama

27. January 2024.
Mikroplastika je nađena u pivu, medu, soli i većini proteina koje konzumiramo – od morskih plodova do bifteka, pa čak i biljnih zamena za meso. U potrazi za plastikom nikad dovoljno otkrića koja mogu proširiti znanje o našem plastičnom otisku
ivan-bandura-W17FU_GuyVQ-unsplash
Ilustracija. Foto: Unsplash/ Ivan Bandura

Autor: Dušan Obradović

Dobronamerni čitalac, ljubitelj poezije Vladimira Majakovskog, verovatno bi se osećao pozvanim da skrene pažnju na grešku u naslovu kojim se delimično parafrazira naslov njegove proslavljene pesme. Međutim, opominjuća i sumorna istina naše civilizacije, odnosno zagađenje mikro i nano-česticama plastike pretvorilo se u ozbiljnu pretnju vodenim i kopnenim ekosistemima širom sveta – kineski naučnici su mikroplastične čestice pronašli čak u oblacima. 

Mikroplastične čestice, veličine više hiljada mikrometra ili milionitih delova metra, mogu da apsorbuju na svojoj površini organske zagađivače, vrlo lako tokom procesa razgradnje oslobađaju toksične hemijske aditive i mogu biti prenosioci opasnih bakterijskih patogena. S druge strane, mikroplastične čestice mogu da budu dalje razložene do još manjih ili nanočestica plastike, dimenzija milijarditog dela metra. Zato unos mikro i nanoplastičnih čestica, može imati negativne zdravstvene efekte nesagledivih posledica na praktično sve organizme. Prenos mikro ili nano-plastičnih čestica sa trofički nižih organizama na više organizme, zbog toga, ne ugrožava samo zdravlje pojedinačnih biljaka i životinja, već predstavlja potencijalnu opasnost za ceo lanac ishrane i čovekovo zdravlje. 

Preko zemlje, vetra i vode, čestice mikroplastike dospevaju i u našu hranu. Mikroplastika je nađena u pivu, medu, soli i većini proteina koje konzumiramo – od morskih plodova do bifteka, pa čak i biljnih alternativa za meso. U potrazi za plastikom nikad dovoljno otkrića koja mogu proširiti znanje o našem plastičnom otisku. 

 

Opasna rasprostranjenost večne plastike

Zbog njene ogromne rasprostranjenosti, od Mont Everesta, do organela, ćelija, tkiva i organa biljaka, životinja uključujući čoveka, i dugotrajnosti (vek plastične kese oko 20 godina, a pelene za jednokratnu upotrebu do 200) naučnici predlažu praćenje kruženja plastike kroz okeane, atmosferu i tlo isto kao ugljenik i fosfor. 

Mikroplastične čestice dimenzija 1/70 prečnika vlasi kose vrlo je teško otkrit

 

OBLACI: U 28 uzoraka tečnosti iz oblaka na vrhu planine Tai u istočnoj Kini pronađena su mikroplastična vlakna iz odeće, ambalaže ili guma. Oblaci na nižim visinama sadržali su više čestica. Starije plastične čestice, od kojih neke privlače elemente poput olova, kiseonika i žive, mogle bi dovesti do većeg razvoja oblaka, navode kineski istraživači. 

 

U 28 uzoraka tečnosti iz oblaka na vrhu planine Tai u istočnoj Kini pronađena su mikroplastična vlakna iz odeće, ambalaže ili guma. Oblaci na nižim visinama sadržali su više čestica

 

STENE: Jeste li čuli za tzv. plastitone? To je ime koje su naučnici dali novoj vrsti sedimentne stene koja se formira kada se rastopljena plastika iz zapaljenog smeća ohladi i stopi sa mineralima iz okoline. Ovi plastitoni su do danas pronađeni u 11 zemalja na pet kontinenata. Oni mogu da izazovu pustoš u mikrobnim zajednicama, posebno u okeanu, u kome plastitoni mogu zameniti prirodne prave stene. Plastitoni bi takođe mogli da preoblikuju geološki supstrat naše planete.

 

FLAŠIRANA VODA: Američki naučnici su nedavno otkrili da litar flaširane vode, u proseku, sadrži oko 240.000 plastičnih fragmenata koji se mogu otkriti — 10 do 100 puta više od prethodnih procena. Istraživanje je fokusirano na najsitnije, nano-plastične čestice. Ove čestice mogu preći u mozak, creva, srce, do beba u materici, odnosno kroz mleko do dojenčadi. 

 

POLJOPRIVREDNA ĐUBRIVA: u kružnoj ekonomiji otpada, koristi se tretirani mulj iz otpadnih voda kao đubrivo. Međutim, otkriveno je da su mikroplastične čestice koncentrisane unutar stvorenog kanalizacionog mulja koji se često reciklira nazad na poljoprivredno zemljište. Ovaj kružni proces koji se u mnogim evropskim zemljama smatra održivim resursom đubriva, danas je doveden u ozbiljno pitanje, jer se čestice mikroplastike iz mulja tj. đubriva talože u zemljište i mogu se vratiti u prirodni vodotok putem oticanja ili infiltracije u podzemne vode. 

Procenjeno je da stvoreni kanalizacioni mulj sadrži oko 0,01 g mikroplastičnih čestica/g čvrste supstance suvog kanalizacionog mulja, što je oko 1% težine kanalizacionog mulja. Procenjuje se da je potencijalna godišnja kontaminacija tla mikroplastikom u evropskim zemljama, ekvivalentna masi mikroplastičnih čestica između 31.000 i 42.000 tona. Izgledna maksimalna godišnja primena od oko 11,489 g mikroplastičnih čestica/m2 ili (4,8 g mikroplastike) ukazuje kako bi praksa širenja mulja na poljoprivredno zemljište potencijalno ga mogla učiniti jednim od najvećih globalnih rezervoara zagađenja mikroplastikom. 

 

GLEČERI: O glečerima Antarktika možete razmišljati kao nekim od poslednjih divljih i netaknutih mesta na Zemlji. Ispostavilo se, nažalost, kako je bespuće divljine Antarktika ipak ugroženo plastikom. Naučnici su nedavno tamo prvi put pronašli plastiku u udaljenom glečeru Kolins na ostrvu King Džordž — verovatno donetu jakim vetrovima. Plastika u glečerima i morskom ledu mogla bi da poveća brzinu topljenja, jer plastika apsorbuje više toplote nego led. „Naši rezultati takođe pokazuju da zagađenje plastikom, čak i u malim količinama, stiže do udaljenih, oskudno naseljenih područja“, ističu naučnici. 

U današnjem pronalaženju puteva za moguću biološku razgradnju čestica plastike, ironično zvuči činjenica da je igrač bilijara John Wesley Hyatt, u cilju smanjenja potražnje za slonovačom, inicirao zamenu slonovače nitrocelulozom u proizvodnji bilijarskih kugli. Mada su nitratne bilijarske kugle povremeno eksplodirale, Hyatt je bio uveren da „uprkos njihovoj sklonosti da se zapale, celulozni nitrat je spasao slona“. Dalja istorija frekventne upotrebe plastike vezana je za potrošačko društvo, životne i prehrambene navike povezane sa jednokratnim korišćenjem plastičnih predmeta, njihovim nepravilnim odlaganjem, nagomilavanjem i prodorom čestica plastike čak i u ciklus malaričnog komarca. S obzirom da je teško zamisliti život bez plastike, naučnici smatraju da se racionalni ključ za smanjenje nivoa plastike najviše krije u regeneraciji životne sredine, na račun degeneracije plastike. 

 

O glečerima Antarktika možete razmišljati kao nekim od poslednjih divljih i netaknutih mesta na Zemlji. Ispostavilo se, nažalost, da je bespuće divljine Antarktika ipak ugroženo plastikom

 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click