„Napisani“ se vraćaju

Pripremio: Dragan Stošić. Izvor: Novi magazin

Veliki povratak manifestacije ljubitelja pisane reči, kako ocenjuju organizatori, Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, desiće se ove godine u vremenu između 23. i 30. oktobra. Slogan – Povratak napisanih, koji će obeležiti njeno 65. izdanje, u isto vreme je i omaž istoriji manifestacije, namenjen za sve one koji knjigu vide kao trijumf pisane reči, dodaju organizatori.

Zemlja, počasni gost 65. Sajma knjiga biće Rumunija, što, po mišljenju organizatora, posebno otvara mogućnost da se pojača kulturna razmena između dve države. „Knjige za prijatelje biće slogan štanda Rumunije, a više od trideset rumunskih autora će se predstaviti, pa će biti kako klasika, tako i savremenih izdanja. Organizovaće se niz posebnih događaja i promocija, uz prevodioce sa rumunskog jezika. Književnost je kapija prema duhu i srcu čitaoca, te se pozivaju svi ljubitelji književnosti da posete rumunski štand“, poziva ljubitelje knjige Silvija Davidoju, ambasadorka Rumunije u Srbiji, ističući da je, posle dve godine pauze, Rumunija počastvovana što će biti zemlja-gost ovogodišnjeg Sajma knjiga.

RUMUNI I OSTALI: Pored štanda počasnog gosta, na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstaviće se više od četiri stotine izlagača iz zemlje i inostranstva. Pored izdavače iz Srbije, posetioci će moći da se upoznaju i sa izdavačkim kućama iz Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Italije, Mađarske, Nemačke, Belorusije, Rusije, Kine, Irana, Švajcarske, Maroka, Egipta, Indije i Poljske. Gosti različitih programskih celina i promocija iz inostranstva biće pisci Patrik Beson (Francuska), Ajfer Tunč (Turska), Đovani Dozini (Italija) i Đorđe Matić (Hrvatska), a u učestvovaće i više od 40 autora iz Srbije. Tokom Sajma biće organizovani razgovori povodom godišnjica Ive Andrića, Vaska Pope i Borislava Mihajlovića Mihiza, a biće reči i o uticaju velikih romana svetske književnosti – Zli dusi Dostojevskog i Uliks Džojsa na savremenu književnost – povodom 150 odnosno 100 godina od njihovog objavljivanja. U okviru Sajma knjiga biće upriličene izložbe posvećene Vasku Popi i Borislavu Pekiću. Školski dan, namijenjen organizovanoj poseti učenika, studenata i nastavnog osoblja, biće organizovan 27. oktobra. Tradicionalno će biti ocenjena i godišnja izdavačka produkcija, što će se odraziti kroz nagrade koje se dodeljuju u devet kategorija. Paralelno sa Sajmom knjiga biće održan i Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava.

KNJIGA KAO SPAS I LEK: „Sajam knjiga morao je biti odložen dve godine, dočim se sada nosimo sa novom bolešću koja se zove rat. Na samom smo kraju realnog i normalnog vremena, bez mogućnosti da predvidimo budućnost“, objašnjava akademik Dušan Kovačević, predsednik Odbora Sajma knjiga. „Svi zajedno moraju sačuvati razum i zaustaviti zlo, a knjiga je u tom smislu spas i lek. Nevreme se nadvija nad čovečanstvom, a dolazak na sajam knjiga je svojevrsni beg od surove realnosti“, naglašava Kovačević.

Najveći i najposećeniji kulturni događaj u regionu, sa dugom tradicijom i istorijom, svoje 65. izdanje organizuje u godini kad se obeležava veliki jubilej Beogradskog sajma – 85 godina od osnivanja. Izvanredne su brojke manifestacija koje su uspešno realizovane i posetilaca koje je Beogradski sajam ugostio, konstatuje Ljiljana Šoškić, koordinatorka projekta Sajma knjiga, navodeći da je pored izlagačkog dela, značajna i poseta manifestaciji, koja je u svakom smislu ogromna. Ona, takođe, najavljuje da će JP Pošta Srbije prvi put ove godine učestvovati na Sajmu knjiga.

IZDAVAŠTVO I JAVNI INTERES: Na Sajmu će, kako obećava Sanja Milić, urednica programa Sajma knjiga, biti prisutna sva udruženja izdavača i knjižara, a sajamski program završiće se velikom konferencijom o izdavaštvu i javnom interesu. A, ta konferencija, nadajmo se, neće biti samo dosadni seminar, već i razlog i povod za ozbiljnu priču o načinima da se sačuvaju kvalitetna knjiga i književnost, što podrazumeva i manju škrtost države, dakle njenu veću podršku. Možda je to trenutak i da Beogradski sajam objasni poskupljenje svojih usluga, što je velikom broju izdavačkih kuća onemogućilo da osete ovogodišnji praznik knjiga, ili im dodatno otežalo funkcionisanje. I, nadamo se da će biti i pažljivih slušalaca – onih koji odlučuju.

„Gosti, domaći i književnici iz inostranstva, biće tu da uveličaju program i sadržaj manifestacije, i biće aktivni i na tribinama“, dodaje ona, uz konstataciju da će programi biti pregledni i neće se preklapati. Dečija sala Duško Radović, kako kaže, biće upriličena povodom stogodišnjice rođenja velikana, a biće i mesto sa zanimljivim dečjim programima i promocijama knjiga. „Posebnu atrakciju predstavlja prisustvo velikog francuskog pisca Patrika Besona i njegove nove knjige o Novaku Đokoviću, koju će 28. oktobra autor promovisati u okviru programa Sajma knjiga“, najavljuje Milić.

Autor je urednik u Danasu

***

Radno vreme i ulaznice

Hale 1, 1a, 2 i 4 Beogradskog sajma, tokom 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga biće otvorene za izdavače, autore, programe i posetioce, 23. oktobra od 10 do 21 sat, od 24. do 27. oktobra između 10 i 20, i od 28. do 30. oktobra u vremenu od 10 do 21 sat.

Pojedinačne, sajamske ulaznice koštaće 300, grupne 200 dinara po osobi, a za porodične dane – 24. i 25. oktobra, 800 dinara. Sat vremena parkinga za automobile koštaće 150 dinara.

Kapitalno izdanje: 100 godina Duška Radovića

Povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja jednog od najznačajnijih i najomiljenijih autora ovog podneblja, Duška Radovića (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16, avgust 1984), izdavačka kuća Mascom, koja već godinama izdaje njegova dela i štiti prava na njima, pripremila je kapitalno izdanje posvećeno životu i delu velikana naše pisane reči, monografiju 100 godina Duška Radovića.

Duško Radović je najcitiraniji pisac i jedini autor sa ovih prostora čije knjige su prodate u skoro milion primeraka. Smatra se autentičnim jezičkim genijem i predstavlja jedinstven fenomen kulture u regionu. Velikan pisane reči i inovativan medijski stvaralac, društveni kritičar, analitičar i neprevaziđeni poznavalac jugoslovenskog i srpskog mentaliteta svojevrsni je ko-autor ove monografije. Ova izuzetna knjiga, sa obiljem dosad neobjavljenih Duškovih tekstova, crteža, beležaka, arhivske građe, fotografija i memorabilija, priredila je Zorica Hadžić, a neizmeran doprinos su joj, kao saradnici na knjizi, dali i naslednik Duška Radovića, Miloš Radović, i sam značajan akter kulturne scene, kao i Matija Bećković kojeg za Duška vezuje dugogodišnje iskreno prijateljstvo, a koji se u knjizi pojavljuje kao neka vrsta naratora čije pripovedanje povezuje građu.

Monografija će, pretpremijerno biti predstavljena 26. oktobra na Sajmu knjiga, dok će premijerna promocija biti organizovana 29. novembra u Malom pozorištu Duško Radović, kao deo obeležavanje jubileja.

Duško Radović njim samim

Pisati sam počeo u samoodbrani. Branio sam se od svih koji su me ugrožavali zdravljem, snagom, lepotom, boljim uspehom u školi. Vadio sam se, dokazivao i sebi i drugima da sam samo drukčiji, a ne gori od njih.

Niko bolje ne poznaje ljude od umetnika. A to dragoceno znanje stiče se dramatičnim poznanstvom sa samim sobom. Smislio sam i epitaf za moj slučaj: MNOGO JE VIŠE RAZUMEO NEGO ŠTO JE ZNAO.

Probijao sam led, da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao.

Hteo sam da budem bolji pisac ali nisam umeo. Ja nisam imao baš mnogo šansi u životu, ali sam se nekako snašao. Pretvorio sam svoje ljudske mane u spisateljske vrline. Umem da se setim i tako rešavam i životne i književne probleme. Mnogo više razumem nego što znam. Kad se sve sabere i oduzme, prošao sam sjajno, opet u granicama sopstvenih mogućnosti. Nemam nikakvih reklamacija.

Ajefer Tunč: Laureatkinja nagrade Balkanika

Turska književnica Ajfer Tunč (1964) počela je tokom studija (Fakultet političkih nauka u Istanbulu) da objavljuje tekstove u časopisima za književnost i kulturu. Njena priča – Tajanstvena, pobedila je na konkursu za najbolju priču Junus Nadi dnevnog lista Džumhurijet (1989). Od 1999. do 2004. radila je kao urednica u IK Yapı Kredi Yayınları. Njen knjiga životnih iskustava – Ako ste slobodni, moji roditelji će vas posetiti / Naš život sedamdesetih (2001) pobudila je veliko interesovanje čitalaca i osvojila međunarodnu nagradu Balkanika za 2003. Scenario – Oblak u vazduhu, koji je autorka napisala 2003. podstaknuta novelama Saita Faika, pretočen je u TV film. Ona je takođe autorka knjiga priča Prijatelji iz pećine, Drevni hotel i Sudbina Aziz-bega i druge priče (Čigoja štampa), kao i romana Devojka sa naslovne strane, Noć zelene vile (Geopoetika), Suzanina beležnica, Svetski bol (Geopoetika), Ljubavnici su ludi ili Pismo-glava, Krajnje nepouzdana kratka istorija jedne ludnice (Čigoja štampa) i Osman.

Đovani Dozini: Propala rok zvezda

Rođen u Peruđi 1978, Đovani Dozini studirao je i radio u Barseloni, Urbinu i Rimu. Diplomirao je pravo, a zatim se okrenuo novinarstvu, prevođenju i izdavaštvu. Danas uglavnom piše o knjigama i muzici. Muzika je njegova strast, često sebe definiše kao propalu rok zvezdu. Dosad je napisao pet romana, od kojih je jedan preveden na srpski jezik – A Babukar je išao prvi (Heliks, Smederevo 2022). To je moderna priča o četvoro mladih ljudi iz različitih afričkih zemalja, koji su jednog leta bili u Peruđi u potrazi za boljom budućnošću. Dozini je dobitnik nagrade Evropske unije za književnost 2019. godine.

Đorđe Matić: YU mitolog

Pesnik, pripovedač, esejista i kritičar, Đorđe Matić rođen je 1970. u Zagrebu, gde je i odrastao. Od 1991. živeo je najpre u Italiji, a zatim u Holandiji, gde je studirao englesku i italijansku književnost. Autor je pesničkih knjiga Lingua franca (2013), Haarlem Nocturne (2016), Drugi zvuk (2021) i Šifrirano, biografija – nove i odabrane pjesme (2022), knjiga eseja o muzici Tajni život pjesama – hrvatska popularna muzika devedesetih (2014) i Tajne veze (2017) i zbirke ogleda o srpskoj kulturi Historija i savremenici (2018). Godine 2020. objavljene su mu dve esejističke knjige – Visages du silence / Lica tišine na francuskom i Senke naših predaka: otrgnuto od zaborava na srpskom. Urednik je i koautor Leksikona YU mitologije (2004) i koautor (s Merimom Ključo) trojezičnog muzičkog priručnika Eastern European Folk Tunes (2009). Član je redakcije zagrebačkog časopisa Prosvjeta, Hrvatskog društva pisaca i Srpskog kulturnog društva Prosvjeta. Na Beogradskom sajmu knjiga predstaviće srpsko izdanje svog romana Niotkuda s ljubavlju (Kosmos, 2022).

Patrik Beson: od Dare do Đokovića

Rođen 1956. u Parizu, Patrik Beson napisao je oko četrdeset dela u skoro svim književnim žanrovima. Za roman Dara dobio je Veliku nagradu Francuske akademije (1985), a za roman Brabanovi nagradu Renodo (1995). U prevodu na srpski jezik objavljeni su njegovi naslovi Bogatašica, Krik protiv klevetnika Srbije, Beograd City, Lenjivica, Dara, Veština zavođenja, Brabanovi, Puškinova smrt, Izvesna Melanhonija, Romani iz mladosti, On, Titanika, Srđan, Miloš i Milena… Kolumnista je francuskih časopisa Figaro i Pari Mač. Na Beogradskom sajmu knjiga promovisaće knjigu Đoković: Odbijam – rat zvezde (Čigoja štampa, 2022)

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.