Na mom radaru: Radule Bošković

1. April 2021.
Radule Bošković je rođen 1954. u Novom Sadu. Diplomirao je 1978. u Beogradu na Fakultetu za primenjene umetnosti. Član je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Art direktor kluba Vojvodine i Udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave Likovni krug. Bavi se slikarstvom, grafikom, scenografijom i grafičkim oblikovanjem. Formira studio za grafičko oblikovanje u SNP-u u Novom Sadu 1981. Bio je direktor (2002-2006) Kulturnog centra Novog Sada, kao i rukovodilac Promo centra SNP-a (2006-2019). Samostalno je izlagao više od 50 puta. Za svoj umetnički rad više puta je nagrađivan.
Radule-Boskovic

UMETNOST PLAKATA

U ovom vremenu mentalne i fizičke hibernacije, kada i sofisficirani uređaji poput radara nisu u mogućnosti da zabeleže sve ono što čini suštinu našeg duhovnog bitisanja, ipak se dogodilo; za mene dugo pripremana i više puta odlagana promocija monografije i izložba mojih plakata Srpskog narodnog pozorišta, kao zajednički izdavački poduhvat sa KCV “Miloš Crnjanski”.

Bezmalo moje četrdesetogodišnje stvaranje i bitisanje u SNP-u, koje uzgred ove godine slavi 160 godina postojanja, krunisano je i monografijom plakata na srpskom i engleskom jeziku. Mnoštvo saradnika dalo je neizreciv doprinos i profesionalni nivo sagledavanja mog stvaralačkog rada, a ujedno i odnos jedne kulturne institucije prema specifičnoj umetničkoj disciplini – umetničkom plakatu.

VELIKI LEGAT

Drugi, a možda i prvi kolosek mog profesionalnog rada jeste SLIKARSTVO. Školovan za zvanje “slikar-grafičar” na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu pod budnim okom bardova vizuelnih umetnosti  Mirskog, Kršića, Džmerkovića, Filekija, Ćirića, Makeša, Sipa, Kažića, stekavši veliki legat znanja i umeća, nisam ni slutio da će mi se angažmanom u pozorištu otvoriti prostor i nepresušni izvor, kako sadržajni tako i inspirativni, za slikarsko-grafičarski put. Umetničko okruženje i neprestano prisutan žar za eksperimentom i otkrivanje novih scenskih i drugih umetničkih izraza preneli su se neizbežno i u atelje. U tom intimnom stvaralačkom prostoru dogodilo se bezbroj slika, grafika, crteža, pastela i, dakako, mnoštvo ideja za plakate drame, opere i balete.

A ŠTA… BEZ INTERAKCIJE? 

Vratimo se na ovaj trenutak i neizvesno vreme “preživljavanja”, u kojem je prostor za stvaralaštvo i duhovnu nadgradnju i razmenu sveden na puko i sterilno komuniciranje putem društvenih mreža. Danas nam je “tako”, a sutra više nećemo biti isti.

A možda, i toplo se nadam, posle ovog opšteg retrogradnog stanja dolazi renesansa i bolje sutra za stvaralaštvo u oblasti kulture, odnosno umetnosti. Nedostaju nam umetničke kolonije, nedostaju nam izložbe, publika, ljubitelji i kritičari.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click