Na mom radaru – Maja Vukadinović

2. October 2020.
Maja Vukadinović (1972) diplomirala je i doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti, a magistrirala medije na univerzitetu The New School u Njujorku. Trinaest godina se profesionalno bavila novinarstvom u kulturi i bila televizijska kritičarka. Predaje na Fakultetu savremenih umetnosti i Fakultetu primenjenih umetnosti, a od 2013. uređuje ediciju Multimedia u izdavačkoj kući Clio. Autor je studije Zvezde supermarket kulture (Clio). Koordinatorka je udruženja Kreativna Srbija. Dobitnica je nagrade Zlatna značka za doprinos kulturi.
radar Maja Vukadinovic
Maja Vukadinović. Fotografiju ustupio Novi magazin

Medijske industrije

“Medijske industrije”, knjiga izuzetnog teoretičara Aleksandra Luja Todorovića, upravo objavljena u okviru edicije Multimedia (Clio), osvetljava medije iz ugla koji je pomalo zapostavljen, a izuzetno je značajan. Ko kontroliše medije i koga bi mediji trebalo da kontrolišu? Može li se bez manipulacije? Kakva je veza između medija i globalizacije? Naizgled poznate teme za razmišljanje, ali postavljanje medijskih industrija u središte kulturnih, društvenih i ekonomskih kretanja provocira nove odgovore i inspiriše čitaoca da donese sopstvene zaključke.

Doba nadzornog kapitalizma

Koga to puštamo da uđe u našu sobu? Ne, ovo nije tizer za novu Netflix sajber horor seriju, to je naša realnost i ujedno lajtmotiv svetskog bestselera “Doba nadzornog kapitalizma” sociološkinje Šošane Zubof, koji je nedavno objavio Clio. Ako ove redove čitate dok povremeno bacate pogled na Fejsbuk ili Vajber, odvojite nekoliko minuta i razmislite zašto se sve više novca ulaže u digitalno povezivanje, interaktivnost i društvene mreže. Nadzorni kapitalizam u tumačenju Zubof trguje stvarnošću koju pretvara u podatke o ponašanju i analizira ih. Ovo je jedna od knjiga koje definišu stanje stvari.

Kultura u bliskoj budućnosti

Dok se čaršija tradicionalno zanima ko će u novoj vladi, kada jednom konačno bude formirana, biti novi ministar kulture (najverovatnije ministarka), malo ko se bavi time šta bi taj neko “pod obavezno” trebalo da uradi. Kreativna Srbija na radaru stalno ima unapređenje kulturne politike, uz svest da se malo koji instrument može svrsishodno primeniti ukoliko se za kulturu izdvaja 0,70 odsto. Ne treba očekivati da se ministar/ka izbori za famoznih 4,8 odsto kao nekada Nada Popović Perišić, ali hrabrost i spremnost da se otvore nove finansijske mere podrške kulturi jednostavno se očekuje od nekoga na toj poziciji. Rešenje mogu da budu javno-privatna partnerstva i, uopšte, podsticanje privatnih u formi direktnih investicija ili kroz razne mehanizme, kao što su specijalni fondovi ili art-biznis forumi. Važan segment ovog sistema u budućnosti trebalo bi da bude pokretanje razvojnog fonda čije je obrise definisala Kreativna Srbija, i to bi bez dileme trebalo da bude jedan od prioriteta novog saziva.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click