Na mom radaru: Maja Pravdić
Izvor: Novi magazin
FESTIVAL AUTORSKOG FILMA
Već dugi niz godina filmski festivali za mene predstavljaju jedinstven doživljaj. Od trenutka kada sam počela da radim u filmskoj industriji, upoznala sam se sa jednim posebnim i po mnogo čemu specifičnim tipom festivala, Festivalom autorskog filma. U srži ovog festivala jeste neposredna komunikacija sa publikom kroz beskompromisnu stvaralačku slobodu i lični doživljaj autora koji se autentično prenose na filmsko platno. Kao neko ko ne nalazi interesovanje u komercijalnim sadržajima, filmovi koje plasira ovaj festival za mene su spona sa najdubljim delovima ljudskog bića. Od preko 70 filmova prikazanih na ovogodišnjem FAF-u, verujem da je svaki našao svoje mesto i ciljnu grupu posetilaca čiju je dušu uspeo da dotakne. Svakome ko je voljan da doživi nešto novo i drugačije, toplo bih preporučila bilo koji od filmova sa festivala.
SIGURNO MJESTO
Ovogodišnje ostvarenje pod nazivom „Sigurno mjesto“ zasigurno nijednog gledaoca nije i neće ostaviti ravnodušnim. Ovo je film koji bih preporučila svakome i nikome – on se gleda na sopstvenu odgovornost. Na kom mestu se nalazi mentalno zdravlje pojedinca kada govorimo o krucijalnim životnim pitanjima i onome što „ne može da čeka“? Kakav je stav nadležnih institucija prema mentalno ugroženim osobama spremnim da počine suicid? I na kraju, kako se ljudi iz najbližeg okruženja i porodica tog istog pojedinca nose sa tada već surovom stvarnošću? Sve su to pitanja koja putuju sa gledaocem kroz 104 minuta filma. Premda, osnovno je pitanje da li gledalac želi odgovore na njih ili nas oni toliko plaše da nemamo dovoljno snage da im pogledamo u oči. Ono što samom filmu daje dodatnu težinu jeste činjenica da je inspirisan istinitim događajem, kao i to da je glavni glumac i reditelj filma ujedno i neposredni svedok tog događaja.
ŽIVOT „KRAJ MALIH EKRANA“
Uveliko svedočimo digitalizaciji koja iz dana u dan poprima sve veće razmere. Video kasete i CD-ovi čuče u podrumu čekajući „neko bolje vreme“. Gramofoni i gramofonske ploče odavno su postali antikviteti. Upotrebom globalnih platformi poput Netflixa i HBO-a uveliko svi posedujemo „kućne bioskope“. Da li su oni zaista zamena za autentično filmsko iskustvo? Koji procenat populacije smatra odlazak u bioskop gubljenjem vremena i bespotrebnim troškom? Staromodno ili ne, ja dugoročno ne verujem u prevlast novoplasiranih zanimacija, a verujem da bi se veliki deo populacije i pored svih, na dlanu pruženih supstituta, složio sa mnom. Filmsko platno i doživljaj koji ono pruža predstavljaju nezamenljivo umetničko iskustvo. U prilog tome svedoči činjenica da bioskopske sale čak i u ovom modernom dobu nisu zaboravljene i da svaka nova projekcija za sobom ostavlja sve veći broj sedmom umetnošću nadahnutih posetilaca.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
