Na mom radaru: Katarina Sremčević
Izvor: Novi magazin
GALEBE, BACI PET!
U poremećaje koje je u svetu izazvala pandemija koronavirusa ubrojala bih i poremećaj moje koncentracije. U traženju formata prilagodljivog mom multitaskingu počela sam da pratim podkaste Galeba Nikačevića (Agelast) i Njuz neta. Šarmantni njuzovci i divna Kragujevčanka Jelisaveta, osim što su (uz Kesića) izvor informisanosti za dobar deo moje generacije, duhoviti su i inovativni, a od skoro su pokrenuli i Popkast gde pričaju o pop kulturi i riznica su preporuka za filmove, serije, muziku, predstave. Kada me pitaju šta mi je motivacija da se bavim novinarstvom, moj odgovor bi uvek bio –biti glas onih kojih nema u mejnstrim medijima, a vredni su pažnje. I to je Galeb. Skoro tri godine sjajnih gostiju, tema, neiscrpan izvor priče i pričanja. Otvara nove vidike, otkriva nove uglove raznih tema i što je važno, adresira aktuelna pitanja i akutne probleme u društvu.
ČERVONA KALINA
Jedno od najvažnijih životnih i karijernih iskustava bilo mi je putovanje u Ukrajinu u septembru ove godine. Osim što sam upoznala divne drugare novinare sa kojima sam putovala, Stefana, Natašu, Amira, Aleksandru i Anđelu, suočavanje sa ratom uticalo je značajno na moj pogled na život jer što bi Konstrakta rekla – mekano, nek je prokleto. Granicu između Moldavije i Ukrajine prešli smo u sred noći pešaka, a prva stanica bila je Odesa. Odatle smo vozom otišli za Kijev. Jedno od uzbudljivijih iskustava bila mi je poseta predsedništvu Ukrajine u sred rata gde smo se sastali sa Mihailom Podoljakom. Džakovi puni peska na prozorima, mrkli mrak i policijski čas noću zbog bezbednosti, oprez zbog mina, sirene za vazdušnu opasnost, srušene zgrade i slomljena srca ljudi – posle toga se kući ne vratiš isti.
DECA ULICE
Često sa prijateljima pričam kako smo godinama subotu uveče umesto u izlasku, provodili na ulici, na protestima. A nedeljom se okupljamo i umesto filma gledamo Utisak nedelje. Pobune i dalje ne manjka. Kad smo pomislili da ponovo možemo da dišemo punim plućima jer maske zbog koronavirusa više nisu obavezne, alveole su nam dočekale smog. Žene su opet morale na ulicu jer se osećaju bezbedno samo kad su zajedno. Moji gej prijatelji ponovo nisu smeli na Prajd jer su se bojali za svoju bezbednost, odlaze mi iz života u inostranstvo jer ih mrze ljudi koji ih ne poznaju. Te, dragi ljudi, mame i tate, slušajte glas nas, vaše dece, pomozite nam da se borimo s problemima koje imamo, na ulici, u kući i u duši, pitajte nas kako smo, ali stvarno, pustite nas da gradimo društvo kakvo želimo jer nama ostavljate ovaj svet. Dragi momci, pazite nas žene, snažne i hrabre, ali i krhke, treba nam bezbedno okruženje da budemo svoje, bez straha, mirne i srećne. Želim nam svima srećniju novu godinu, molimo za finu tišinu jer tišina duši godi.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
