Na mom radaru: Filip Markovinović
FILMSKI FRONT
I to 19. po redu. Posle prošlogodišnjeg onlajn izdanja festival se ponovo održava pred publikom u bioskopskoj sali Kulturnog centra u Novom Sadu. Festival nisu samo projekcije i filmovi, to su pre svega susreti. Ove godine gosti festivala su uglavnom iz Srbije, manjim delom iz regiona. Pretpostavljam da mere i procedure zbog pandemije još uvek umanjuju želju za putovanjem, ali raduje me svako približavanje normali. Zanima me kako će publika reagovati na filmove koje sam uvrstio u selekcije ovogodišnjeg festivala. Više od 60 filmova, polovina iz regiona bivše Jugoslavije a polovina iz “ostatka” sveta, to je koncept koji se od početka nije mnogo promenio. Ipak, filmovi koji stižu čine da je svaki festival drugačiji i jedinstven. Trudim se da u selekcijama pronađem balans između hrabrijih i za gledanje zahtevnijih filmova i onih koji su, recimo, komunikativniji. Po pravilu moji favoriti nisu i favoriti žirija, a publika uvek izabere nešto sasvim treće. Sama organizacija festivala već duže vreme nije moja obaveza i otkad je tako stvari savršeno funkcionišu.
EXPERIMENTAL SUPERSTARS
Još jedan filmski festival koji će se održati deset dana nakon Filmskog Fronta, a za koji sam takođe vezan. Na ovom festivalu se prikazuju eksperimentalni filmovi koji istražuju spoj vizuelnog sa muzikom, kratke forme koje ne privlače toliko široku publiku, ali imaju ogroman značaj za promišljanje filmske umetnosti. Festival je nastao kao spin-off Filmskog Fronta, i to je prostor gde je moguće videti filmove koji uglavnom nisu narativni već komuniciraju isključivo putem audio-vizuelnih senzacija. Može se reći da je to neka moja lična opsesija i interesovanje, možda i pravac u kojem bih voleo dalje da stvaram svoje filmove.
I JOŠ:
Film “Bezizlaz”, koji nikako da počnem da montiram, još jedan film koji ne znam kako da završim, a i onaj drugi, zapravo tu je i treći za koji sam upravo dobio neka minimalna sredstva, pa moram da smislim šta sad s tim, hemija, biologija i fizika za sedmi razred, tromesečje, džez festival za koji sam bio vezan i kojeg ipak nema, nekoliko festivala kojih ipak ima, i još nekoliko kreativnih izazova od kojih je najveći kako sve to postići do kraja godine.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
