Na mom radaru: Dragana Radanović

Izvor: Novi magazin

KOD KUĆE

Nedavno su mi sa fakulteta javili da zbog terorističkog napada i opasnosti, taj dan svi radimo od kuće. Nisam mogla a da se ne osetim kao za vreme pandemije, kada je bilo bolje ostati unutra. Taj dan, život je izrežirao priču koju sam nacrtala za novoobjavljenu antologiju kratkog stripa „Kod kuće“ u izdanju Besne Kobile, u kojoj je 11 autorki crtalo o problemima i prednostima rada u kući i sa kućom. Provela sam dan u kući, razmišljajući o svemu šta za mene ona predstavlja. Kuća, prostor koji ograđuje privatno od javnog, pruža sigurnost i utočište, ali i prostor u kojem nekada ostaješ zarobljen sa prljavim sudovima i sopstvenim mislima. „Kod kuće“ je ideja za kojom čezneš kad si daleko od kuće kao što sam ja, ali i osećaj koji neki ne mogu da pronađu nigde, pa se odlučuju za nomadski život. Kod kuće, mnogo je kompleksnije nego što se na prvi pogled čini. 

DOSTA SA ĆUTANJEM

Oduvek su me zanimale društveno angažovane teme, i trudim se da u svojim radovima obrađujem one o kojima se malo priča. Poslednjih par meseci radila sam na stripu „Dosta je sa ćutanjem“ koji se bavi problemima interseks osoba. Kroz 4 priče inspirisane životima interseks osoba, koleginice iz Udruženja Stripotetke i ja smo pokušale da dočaramo probleme sa kojima se oni suočavaju. Nedovoljna upućenost od strane medicinskih radnika, manjak podrške roditeljima čija deca pripadaju osobama sa međupolnim varijetetom, diskriminacija i nasilje samo su neki od problema. Ovo je i prvi ovakav projekat u Srbiji, uz pomoć kojeg nevidljivi problemi interseks osoba napokon dobijaju glas. Više nego ikada nam je potrebno razumevanje i međusobno prihvatanje, pa su ovakvi projekti prilike da moja umetnost bude spona između nedovoljno informacija i znanja, i da pokrene čitaoce da životne teme pogledaju iz druge perspektive. Umetnost mora da nas podstiče na razmišljanje, i pomogne nam da se razvijamo kao društvo. 

BRISEL ODIŠE STRIPOM

Dok razmišljam o angažovanom stripu, žurim na časove u Brisel. Idem vozom, jer je najbrže, za dvadesetak minuta sam na severnoj stanici odakle mi treba 5 minuta do LUCA fakulteta na kojem radim. Jedan od studenata baš pravi strip o ekološkom prevozu. U Briselu se dosta radi na tome da se zagađenje u gradu smanji. Drugi student će crtati strip o kulturama koje se prepliću u ovom velikom gradu. Često odem do obližnje pekare da kupim burek, a za ručak su mi omiljeni vijetnamski rezanci. Brisel odiše multikulturalnost. Po tome me podseća na moj Novi Sad. U blizini fakulteta su ogromni murali scena iz stripova koje će jedna studentkinja uvrstiti u svoj master projekat. Strip je i kulturno nasleđe Belgije, baš kao što je strip deo kulturnog nasleđa Srbije. Nedaleko od severne stanice je i Muzej stripa, a na putu do njega svaka ulica krije neku temu koja može biti pretvorena u strip. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.