Na mom radaru – Danilo Vuksanović

Matrica. Monologija

Nakon dvadeset tri godine od prve samostalne izložbe, u nizu predstavljanja različitih vrsta, ovo je za mene vreme kada ne krijem radost zbog činjenice da je aktuelna izložba u Galeriji Matice srpske Matrica. Monologija Danila Vuksanovića sublimacija mog dosadašnjeg delovanja. Doktorskom izložbom ispitujem i nastojim da prevrednujem manje priznatu muzejsku zbirku, zbirku klišea koja je nekad pripadala štampariji Dunavske banovine. Među više od 2.000 grafičkih matrica smeštenih u posebnom ormaru, pronašao sam povode za nove interpretacije izvedene savremenim umetničkim alatima. Izložba se bavi ulogama slika kroz vreme u različitim medijima, kao i stalnom transformacijom poznatih slika, nacionalnih ikona i simbola. Matrica umetničke ideje zapravo je moj autorski monolog, koji izlaskom u javni prostor postaje platforma za dijalog u kojem postavljam pitanja o muzeju, kolekcijama i savremenoj umetnosti.

Zdrav pristup

U vremenu opšte i nevidljive opasnosti trudim se da očuvam zdravlje, sebe i svojih najmilijih. Osim rada, koji me je oduvek činio stabilnim, nastojim da obezbedim dovoljno ljubavi u sebi kako bih potukao krizu. Knjiga (reč) i umetnost (slika) dva su snažna stuba koji mi u tome pomažu. Drago mi je da u tom osnaživanju sopstvene logoikonosfere nikad ne mirujem i da sa ova dva saveznika uspevam da prebrodim surovo vreme informacionog rata neproverenih glasina čiji smo podanici.

Simboličke šetnje

Bez obzira na doba godine, dok hodam, na mom radaru su detalji na fasadama, ukupan karakter zdanja u gradovima, uz neizbežni sentimentalni monolog u kojem žalim za nestajanjem. Ovaj nespokoj oličava se u težnji da zabeležim što više “gipsanih slučajeva” pre nego što nestanu u talasima urbicida. Vidim ih kao nemušte i dvosmislene, neme čuvare vremena u kojem obitava ljudski duh. Čitam ih i kao simbole nedovršenih sudbina koji su građa za meni najdraže maštanje. To je zagovorna tehnika, šetalačka pasija koja me odmara i priprema za nova dela. Baš kao kada po ko zna koji put otvorim istu knjigu i prisetim se šta sam u njoj podvukao, obeležio ili dopisao. U potrazi za nikad utvrđenim identitetom.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.