Moramo misliti na produžene efekte krize

Deca nisu lice pandemije, ali su u riziku da budu među najvećim žrtvama. Sva deca, svih uzrasta, osetila su posledice zato što nisu mogla da izlaze iz kuće, fizičkog distanciranja, što su vrtići i škole zatvorene, redovna imunizacija je u zastoju, stalno prisustvo na internetu dovodi ih u veću opasnost od izlaganja štetnim sadržajima, kaže Ređina de Dominićis.

Organizacija UN za zaštitu dece Unicef deluje u 190 zemalja i teritorija u svetu, gde pruža pomoć deci i porodicama koje su najviše ugrožene i kojima je pomoć najpotrebnija. Ovih dana pandemije ta je pomoć ugroženima više nego neophodna. Direktorka Unicefa u Srbiji Ređina de Dominićis za Novi magazin kaže da su od samog početka zdravstvene krize angažovani da pomognu u prevenciji i zaustavljanju prenošenja virusa, kao i u smanjenju broja obolelih i preminulih. “Posebna pažnja, naravno, usmerena je na decu, adolescente i porodice sa decom iz osetljivih grupa – one koji žive u siromašnim domaćinstvima, u romskih naseljima, izbegličkim i migrantskim centrima, rezidencijalnim ustanovama i hraniteljskim porodicama. Želimo da izbegnemo situaciju da se ova kriza u sledećoj fazi pretvori u krizu prava deteta. Jer već vidimo da se javljaju ogromni izazovi u vezi sa povećanjem siromaštva dece, prekidom školovanja, porastom nasilja”, objašnjava naša sagovornica

*Šta ste sve dosad uradili?

Nabavili smo urgentnu medicinsku i zaštitnu opremu za bolnice i medicinske radnike, kao i higijenske pakete za najugroženije porodice, ustanove socijalne zaštite u kojima su smeštena deca i mladi, kao i hraniteljske porodice. Pripremili smo i kroz sve naše i komunikacione kanale partnera podelili ključne informacije o preventivnim, higijenskim i zaštitnim merama za decu, mlade i posebno ugrožene populacione grupe.

Istovremeno, blisko sarađujemo s partnerima iz vladinog i nevladinog sektora na obezbeđivanju kontinuiteta i osiguranje kvaliteta obrazovanja i usluga socijalne zaštite, a podržavamo adolescente i mlade da na inovativne načine podele poruke o javnom i mentalnom zdravlju.

Dali smo tehničku podršku patronažnim sestrama i timovima za rane intervencije kako bi u ovom kritičnom periodu nastavili rad i stigli do dece i porodica, novorođenčadi i dece sa smetnjama u razvoju. Pored toga, u partnerstvu s Ministarstvom zdravlja i Asocijacijom romskih zdravstvenih medijatorki Unicef je pružio podršku romskim zdravstvenim medijatorkama da pojačaju svoje kontakte s porodicama i pruže im informacije o prevenciji bolesti Covid-19.

Podržali smo Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja u organizovanju učenja na daljinu i unapređenje tehničkih kapaciteta za snimanje nastave. Pomogli smo izradu nacionalnog plana reagovanja i okvira za praćenje predškolskog obrazovanja; izradu veb-portala sa bazom resursa za stručne saradnike kako bi se pomoglo nastavnicima u pripremi nastavnih materijala za učenje na daljinu.

Sarađujemo i s Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Fakultetom političkih nauka kroz pružanje podrške i učenje preko interneta za socijalne radnike koji se suočavaju s novim izazovima. A radimo i na tome da se pruži podrška u slučajevima kućnog okruženja sa visokim nivoom stresa koji može povećati verovatnoću nasilja u porodici i zlostavljanja, što uzrokuju dodatne psihosocijalne poteškoće kod dece, kao i u borbi s porastom nasilja na internetu.

U okviru Tima Ujedinjenih nacija u Srbiji Unicef ima vodeću ulogu u koordinaciji rada UN agencija u oblasti komunikacije o riziku, prevenciji i odgovoru na Covid-19 i učešću zajednica.

Kako bi se pomoglo adolescentima i mladima da se bolje nose sa stresom i konstruktivno koriste svoje vreme kod kuće, pokrenuli smo onlajn platformu za vršnjačko volontiranje preko koje mladi mogu sa svojim vršnjacima da razmenjuju veštine i znanje.

Takođe, Unicef pruža smernice poslodavcima u vezi s tim kako da na najbolji način podrže zaposlene roditelje i pronađu nova rešenja koja će pomoći najsiromašnijim porodicama da dobiju pristup finansijskim sredstvima koja su za njih od ključnog značaja.

Uz podršku Unicefa, na serverima Vlade je u najkraćem roku postavljena Rapidpro platforma, koja omogućuje automatizovanu dvosmernu komunikaciju sa korisnicima putem SMS-a i Vibera, s namerom da se u prvom navratu u kontekstu epidemije koronavirusa stavi u upotrebu za komunikaciju sa građanima koji su preležali Covid-19 kao potencijalnim donatorima plazme. Očekuje se da se platforma uskoro zvanično pusti u rad. Na ovaj način sve institucije sistema biće u mogućnosti da je ubuduće koriste uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Razmatramo i dalju upotrebu ove platforme u zdravstvenom i drugim sistemima, uključujući i za komunikaciju između pacijenata i medicinskih timova u velikim zdravstvenim centrima, komunikaciju sa osobama koje su pod epidemiološkim nadzorom, itd.

*Jeste li imali problema prilikom organizacije dostave pomoći?

U samom početku suočili smo se sa izazovom nabavke respiratora zbog velike potražnje na svetskom tržištu, kao i rokovima za isporuku. Taj problem je, međutim, rešen. Naime, Unicef ima najveće skladište humanitarne pomoći u svetu, sa mrežom više od 1.000 medicinskih dobavljača, tako da uprkos tome što je lanac nabavke bio veoma opterećen, uspeli smo da nabavimo ono što je najpotrebnije. Prvi respiratori već su stigli u zemlju, a sledeće sedmice će stići i ostatak kontingenta. Medicinsku opremu distribuiramo u skladu s potrebama koje definiše Ministarstvo zdravlja, koje ima evidenciju o tome gde je šta potrebno.

Higijenske pakete romskim porodicama šaljemo preko našeg partnera Crvenog krsta Srbije, a neke pakete dostavljamo i samostalno, na primer, u rezidencijalne institucije za decu i mlade.

*Sredstva koja ste izdvojili za pomoć svakako nisu mala. Ako nije tajna, kolika su?

Nije tajna. Mi smo potpuno transparentna organizacija i svi podaci o našem poslovanju, uključujući i finansije, dostupni su javnosti. U Srbiji smo dosad za odgovor na pandemiju izazvanu koronavirusom uložili više od 1,4 miliona američkih dolara zahvaljujući donacijama iz privatnog sektora i od pojedinaca. Najviše sredstava donirali su IKT sektor i bankarska industrija, a putem onlajn poziva za donacije na veb-sajtu Unicefa u Srbiji javio nam se i donirao značajan broj pojedinaca.

Američka agencija za međunarodni razvoj USAID dala nam je finansijsku podršku od 500.000 američkih dolara namenjenih prevenciji i odgovoru na Covid-19. Uz to, reprogramirali smo i određena sredstva iz redovnih programa Unicefa kako bismo podržali obrazovanje, roditeljstvo, komunikaciju i učešću zajednice.

*Šta nameravate dalje da radite, kada pandemija prođe?

Prvi talas pandemije je na izmaku i sada je veoma važno da se razmišlja o sekundarnim, produženim efektima ove krize. Deca nisu lice pandemije, ali su u riziku da budu među najvećim žrtvama. Sva deca, svih uzrasta, osetila su posledice zato što nisu mogla da izlaze iz kuće, fizičkog distanciranja, što su vrtići i škole zatvorene, redovna imunizacija je u zastoju, stalno prisustvo na internetu dovodi ih u veću opasnost od izlaganja štetnim sadržajima… Ova kriza će najviše pogoditi decu iz porodica koje žive u siromaštvu ili su blizu linije siromaštva i koje su i inače socijalno isključene i marginalizovane. Zato je Unicef već počeo pripreme da i u narednom periodu pruži pomoć Vladi da se obezbedi kontinuitet u pružanju usluga za decu i višestruko ugrožene porodice, a počeli smo i rad na obezbeđivanju humanitarne novčane pomoći najugroženijim porodicama.

Pomno pratimo situaciju. Na primer, upravo je završena anketa među 1.800 porodica sa decom o socio-ekonomskim posledicama krize. Nalazi će, verujemo, pružiti korisne uvide za oblikovanje određenih socio-ekonomskih mera u kontekstu ekonomskih izazova, jednakog, pravičnog i balansiranog pristupa merama u periodu po okončanju neposredne krize.

*Kakvo je stanje u Srbiji? Koja su prava deteta kod nas najviše ugrožena?

Broj dece u Srbiji ubrzano se smanjuje, zemlja je među najstarijima u Evropi. Deca čine tek 17,3 odsto stanovništva. Broj rođenih beba 2017. se smanjio 2,35 procenata u odnosu na 2014. To može imati negativan uticaj na rast i razvoj, kao i na blagostanje dece i mladih zbog dodatnih pritisaka na buduće generacije u pogledu obezbeđivanja ekonomske održivosti. Stoga je ovaj oskudan resurs najvažniji i najdragoceniji za zemlju i njenu budućnost.

U Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi 7,8 odsto dece, ali veću zabrinutost izaziva činjenica da je 28,8 odsto dece u riziku od siromaštva. Deca koja odrastaju u siromaštvu izložena su većem riziku od društvene isključenosti, zdravstvenih problema i nižeg stepena obrazovnih postignuća u budućnosti. Zato je važno da se ulaže u siromašnu decu kako bi se izbrisale nejednakosti.

Većina dece u Srbiji je zdrava, dobro uhranjena, obrazovana i zaštićena. Ali nemaju sva deca jednake šanse na početku života niti im se pružaju jednake prilike. Sve je veći jaz između većine dece čija se prava poštuju i značajne manjine kojoj su ugrožena i najosnovnija prava. Marginalizovana deca i adolescenti su ona iz najsiromašnijih porodica, deca sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, deca iz romskih zajednica.

Smrtnost dece gotovo se prepolovila za samo desetak godina. Sa prosekom od sedmoro dece koja ne dožive svoj peti rođendan na 1.000 živorođenih, Srbija je sada u rangu s nekim zemljama Evropske unije, kao što su Mađarska i Poljska. Ali ukupan napredak prikriva ozbiljne probleme. Smrtnost među romskom decom gotovo je dvostruko veća od nacionalnog proseka. Kod romske dece mlađe od pet godina verovatnoća da će biti neuhranjena veća je pet puta, dok je verovatnoća da će biti pothranjena tri puta veća od nacionalnog proseka.

Dostupnost zdravstvenih usluga na nacionalnom nivou je dobra, ali dostupnost značajno oscilira na lokalnom nivou, kao i kada su u pitanju deca i žene iz ugroženih grupa stanovništva. Samo 13 odsto žena isključivo doji svoju decu. Stopa imunizacije opada.

Obuhvat dece od tri do 5,5 godina predškolskim obrazovanjem u zemlji iznosi 61,8 procenata, što znači da ostavlja više od trećine dece bez ovog oblika obrazovanja, a ta deca su često među onima kojima je obrazovanje najpotrebnije. Predškolsko obrazovanje pohađa samo devet procenata najsiromašnije dece, šest procenata romske dece, a iz ruralnih područja predškolsko obrazovanje pohađa 27 procenata dece. Samo 37 odsto očeva redovno učestvuje u aktivnosti učenja sa svojom decom uzrasta od tri do pet godina.

*Kakva je situacija kada su mladi u pitanju?

U Srbiji adolescenti i mladi (10-24 godine) čine 15,7 odsto populacije. Uopšteno gledano, u zemlji je karakterističan tzv. spor prelazak u odraslo doba; drugim rečima, mladi duže žive u porodičnom stanu. Skoro 70 odsto mladih uzrasta 18-34 godine živi s roditeljima, dok prosek EU iznosi 47,9 odsto. Strukturne karakteristike prelaska u odraslo doba pred većinu mladih postavljaju više ograničenja nego što im nude podsticaja, posebno kada je reč o zapošljavanju i zapošljivosti. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 32 odsto mladih starosti 15-24 godine nezaposleno je, a 16,5 odsto niti radi niti se školuje ili obučava.

Sve ovo negativno se odražava na adolescente i uskraćuje im mogućnost učešća i odlučivanja o pitanjima koja su od značaja za njih.

Dostupni podaci ukazuju i na to da se među mladima javlja otpor prema procesima izrade javne politike i odlučivanja zbog percepcije da ne postoje jasna pravila, da je sistem nepredvidljiv, kao i utiska da “obični” ljudi ne mogu dovoljno da utiču na odluke i procese. Imaju osećanje da se stvari rade bez njihovog znanja i odobrenja, što dovodi do (samo)isključivanja.

Ova situacija može da se promeni ako udružimo snage i razvijemo integrativne usluge koje će mladima omogućiti da steknu znanja i veštine neophodne za ovo vreme četvrte industrijske revolucije, kao što su, na primer, kokreacija rešenja, timski rad, efikasna komunikacija, digitalne veštine. Potrebna su im znanja iz osnova kodiranja, preduzetništva, zelene tehnologije, savremene poljoprivrede, itd.

Unicef radi i u ovoj oblasti koristeći inovativne pristupe i tehnologije kroz široka javno-privatna partnerstva.

*Trideset godina je prošlo od usvajanja Konvencije o pravima deteta. Kako ocenjujete njenu primenu u Srbiji?

Ustav Republike Srbije deci garantuje uživanje ljudskih prava u skladu s njihovim uzrastom i duševnom zrelošću, a detaljno uređenje prava deteta prepušta zakonima. Srbija je ratifikovala sve ključne međunarodne ugovore koji se tiču ostvarivanja i zaštite prava deteta, uključujući i Konvenciju o pravima deteta i dva fakultativna protokola. U protekloj deceniji usvojeni su ili izmenjeni i dopunjeni brojni zakoni koji utiču na prava deteta, a usvojen je i niz strateških dokumenata u toj oblasti.

Međutim, sistem praćenja sprovođenja Konvencije i prava deteta u Srbiji rascepkan je i složen, uz mestimično preklapanje nadležnosti različitih tela. Često se događa da istekne period važenja javnih politika, a da se nove ne nadovežu na njih, što se negativno odražava na njihov zamah i dovodi do zastoja u sprovođenju.

Da bi se postigla veću delotvornost, potrebna je veća strateška usklađenost, kao i veća administrativna podrška postojećim telima za praćenje. Takođe, treba graditi kapacitete lokalnih samouprava u oblasti prava deteta i planiranja i praćenja javnih politika za decu.

Nadam se da će Srbija nastaviti da ulaže u realizaciju prava deteta na integrativan način jer su dečija prava po svojoj prirodi multisektorna i ne mogu da se razdvoje po pojedinačnim sektorima. Na njihovo ostvarenje utiču politike u oblastima inovacija, digitalizacije, klimatskih promena i zaštite čovekove sredine, reforme u oblasti decentralizacije, itd., isto koliko i zdravstvene, obrazovne ili politike socijalne zaštite. Ulaganje u njih znači ulaganje u ljudski kapital i održivi i inkluzivan razvoj zemlje.

*Jeste li zadovoljni procesom deinstitucionalizacije dece bez roditeljske zaštite, budući da je ona rađena uz podršku Unicefa i jeste li uspeli da uslugu porodičnog saradnika postavite kao deo sistema dečije i porodične zaštite u saradnji s resornim ministarstvom?

Srbija je danas jedna od zemalja s najnižom stopom institucionalizacije. Trenutno je u rezidencijalnim ustanovama zbrinuto oko 700 dece, što je gotovo 50 odsto manje nego pre 10 godina. To je svakako značajan uspeh, ali istovremeno i dalje postoje brojni izazovi. Više od 70% dece u domovima su deca sa smetnjama u razvoju. Ono što posebno zabrinjava je što se ona najčešće nalaze u velikim rezidencijalnim ustanovama. Čak i uz neosporne napore zaposlenih da unaprede kvalitet zaštite u datim uslovima, velike ustanove sprečavaju kvalitetnu alternativnu brigu. Institucionalni smeštaj je posebno nepovoljan za malu decu jer može da ostavi dugoročne posledice na rast i razvoj deteta. Ipak, deca uzrasta 0-3 godine i dalje se smeštaju u domove, a tokom poslednje dve godine čak se beleži i porast ovog trenda.

Održiv i dugoročan uspeh u procesu deinstitucionalizacije može se osigurati daljim razvojem hraniteljstva, kao alternativnog oblika porodičnog zbrinjavanja dece u slučajevima kada je izdvajanje iz biološke porodice neophodno i u njihovom je najboljem interesu. Još važnije od toga jeste odlučnije nastaviti s naporima jačanja usluga i mera podrške biološkim porodicama koje se suočavaju s teškoćama, kako do odvajanja uopšte ne bi došlo. Usluga Porodični saradnik razvijena je kao oblik intenzivne podrške za porodice sa decom sa složenim problemima. Osim što je ekonomična, odnosno jeftinija nego bilo koji oblik alternativnog zbrinjavanja, usluga je nedvosmisleno dovela do unapređenja roditeljskih veština u više od 80 odsto porodica koje su je koristile. Očekujemo da će usvajanjem izmena Zakona o socijalnoj zaštiti biti osigurano njeno finansiranje iz nacionalnog budžeta, čime bi se stvorili uslovi da ova usluga postane integralni deo sistema i dostupna svim porodicama sa decom.

*Kako ocenjujete saradnju sa državnim organima. Razume li se na pravilan način uloga Unicefa?

Unicef je prisutan u Republici Srbiji na poziv Vlade i imamo dugogodišnje partnerstvo. Mi smo tu da pružamo podršku reformskim procesima u Republici Srbiji kako bi se obezbedilo da se za svako dete ostvare prava.

Naš rad je u skladu s nacionalnim razvojnim prioritetima i doprinosi tome da Vlada ispuni preuzete međunarodne obaveze i planove, da realizuje mapu puta za pristupanje Evropskoj uniji i ostvari ciljeve Agende 2030 za održivi razvoj. Takođe, radimo u skladu sa Okvirom razvojnog partnerstva koji definiše saradnju između Vlade Republike Srbije i sistema Ujedinjenih nacija u zemlji.

Unicef sarađuje sa brojnim partnerima kako bi ispunio svoj univerzalni mandat za decu. Vlada nam je glavni partner, ali blisko radimo i sa organizacijama civilnog društva, akademskim institucijama, nezavisnim telima za nadgledanje ljudskih prava, uključujući Narodnu skupštinu Republike Srbije i Skupštinu AP Vojvodine, lokalnim zajednicama, porodicama, decom i mladima. Partnerstva sklapamo i s privatnim sektorom – multinacionalnim korporacijama, nacionalnim kompanijama i malim preduzećima – kako bismo ujedinili resurse i znanja, podstakli inovacije koje podržavaju rad Unicefa i dosegli do svakog deteta.

Tokom poslednje dve godine značajno smo povećali budžet i proširili spektar partnerstava da bismo dodatno pomogli tekuće reformske procese, inovacije, istraživanja i talente u zemlji i doprineli povećanju rezultata za decu u celoj zemlji.

Radićemo još više i okviri novog petogodišnjeg programa saradnje 2021-2025. Ad maiora…

Pomoć u krizi

Distribuirano 900 hirurških rukavica; 5.200 hirurških kecelja; 25.116 zaštitnih ogrtača; 99.950 hirurških maski; 1.549 skafandera; 5.376 vizira; 9.000 N95 maski.

Nabavljeno 50 mehaničkih respiratora i 60 protokomera kiseonika

Higijenske pakete i informacije o Covid-19 dobilo oko 000 porodica u romskim naseljima i 19 rezidencijalnih institucija za decu i odrasle.

Pakete će u prvoj polovini maja dobiti i 4.400 hraniteljskih porodica.

200.000 ljudi dnevno dobije savete za roditelje u jutarnjem programu Radio-televizije Srbije.

Oko 150 dece izbeglica i migranata, roditelja i staratelja dobili su psihosocijalnu podršku za očuvanje mentalnog zdravlja.

Ranjivi i ranjiviji

Pristup kvalitetnim programima predškolskog obrazovanja za decu zbog toga ostaje centralno pitanje. Dobra vest je da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja projektom Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje, koji se finansira iz kredita Svetske banke, započelo unapređenje dostupnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja obezbeđivanjem oko 17.000 novih mesta za decu uzrasta od 3 do 5,5 godina u novim, renoviranim ili prenamenjenim objektima u najmanje 30 gradova i opština u Republici Srbiji, unapređenje kvaliteta inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja kroz podršku kvalitetnom uvođenju i primeni novih Osnova programa i povećanje pravednosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja kroz podršku deci i porodici iz osetljivih društvenih sredina.

Generalna stopa učešća u obrazovanju u Srbiji je visoka – 95,5 odsto u 2017. Ipak, za decu sa smetnjama u razvoju, romsku decu i decu iz veoma siromašnih domaćinstava i ruralnih područja u različitom stepenu još su manje šanse da imaju koristi od obrazovanja nego druga deca u Srbiji. Od uvođenja inkluzivnog obrazovanja 2009. broj učenika u specijalnim školama smanjio se 25,3 procenta. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzelo je prethodnih godina značajne korake da uključi decu izbeglice i migrante u obrazovni sistem. Izazov je, međutim, da srednju školu pohađa tek 15% devojčica iz romskih naselja.

Nasilje u porodici i drugi oblici rodno zasnovanog nasilja i dalje su široko rasprostranjeni. Rodno zasnovano nasilje takođe je široko rasprostranjeno i u školama, a uočava se i opšti porast vršnjačkog nasilja, pa je 69 procenata učenika osnovnih škola i 74 procenata učenika srednjih škola 2015. navelo da su bili izloženi barem jednom od oblika rodno zasnovanog nasilja. Dečaci češće nego devojčice iznose stavove koji opravdavaju rodno zasnovano nasilje nad ženama. Iako u opštoj populaciji roditelja u Srbiji (93 odsto) postoji konsenzus da nasilno disciplinovanje nije dobro za razvoj deteta, ono se i dalje često primenjuje (43 odsto), a podupiru ga određene vrednosti i norme. Prema tim normama, telesno kažnjavanje smatra se legitimnom, pa čak i preporučljivom praksom u vaspitavanju dece. Nalazi pokazuju da su mlađa deca (2-4 godine) češće izložena psihološkoj agresiji nego starija (5-14 godina), deca u romskim naseljima češće nego deca u opštoj populaciji, a deca iz urbanih područja češće nego deca iz ruralnih područja.

Neophodno je stoga sistematski i urgentno ulagati u prevenciju nasilja, uključujući i jačanje usluga intenzivne podrške porodicama. Roditeljske kompetencije treba unaprediti uvođenjem programa podrške roditeljstvu koji bi bio široko dostupan još od veoma rane faze života deteta.

Svako šesto dete u Srbiji u kontaktu je sa sistemom socijalne zaštite. Deca koja su u riziku od zanemarivanja, zlostavljanja, odvajanja od porodice i zajednice i socijalne isključenosti često su devojčice i dečaci iz porodica koje se suočavaju sa složenim i višestrukim problemima i oskudicom, uključujući siromaštvo. Oskudica povećava rizik od zanemarivanja jer roditelji nemaju sredstva neophodna za zadovoljenje potreba i rani razvoj njihove dece.

Sve ovo govori o velikoj ranjivosti dece i potrebi adekvatnog i blagovremenog reagovanja kroz raznolike, integrisane, kvalitetne usluge i mere. Potrebno je obezbediti standardizaciju usluga jačanja porodice i cele grupe savetovališta, terapijskih i socio-obrazovnih usluga u sistemu socijalne zaštite, kao i održivo nacionalno finansiranje za intenzivne usluge jačanja porodice namenjene porodicama i deci koja su kompleksno i višestruko ugrožena.

Tokom 2017. 88 procenata dece bez roditeljskog staranja bilo je smešteno je u hraniteljske porodice, a 12 procenata u rezidencijalne ustanove. Mnoge devojčice i dečaci lišeni su bezbednih, pouzdanih, stabilnih i stimulativnih odnosa, a posledica toga su njihove nejednake šanse da dostignu maksimalni potencijal za nezavisan život. Više od 2/3 dece koja žive u rezidencijalnim ustanovama čine deca sa smetnjama u razvoju. Iako ohrabruje podatak da se broj dece smeštene u ustanove smanjio za 17 procenata, broj dece smeštene u hraniteljske porodice povećao se u istom periodu (2013-2017) za 5,7 procenata. Ipak, uprkos teškim okolnostima napravljen je jasan napredak ka deinstitucionalizaciji.

Mi smo transparentna organizacija i svi podaci o našem poslovanju dostupni su javnosti. U Srbiji smo dosad kao odgovor na pandemiju uložili više od 1,4 miliona američkih dolara zahvaljujući donacijama iz privatnog sektora i od pojedinaca. Najviše sredstava donirali su IKT sektor i bankarska industrija, a putem onlajn poziva za donacije na veb-sajtu Unicefa u Srbiji, javio nam se i donirao značajan broj pojedinaca

Upravo je završena anketa među 1.800 porodica sa decom o socio-ekonomskim posledicama krize. Nalazi će, verujemo, pružiti korisne uvide za oblikovanje određenih mera u kontekstu ekonomskih izazova, jednakog, pravičnog i balansiranog pristupa merama u periodu po okončanju neposredne krize

U Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi 7,8 odsto dece, ali veću zabrinutost izaziva činjenica da je 28,8 odsto dece u riziku od siromaštva. Deca koja odrastaju u siromaštvu izložena su većem riziku od društvene isključenosti, zdravstvenih problema i nižeg stepena obrazovnih postignuća u budućnosti

Tekst je prenet iz Novog magazina.