Mogu li žene da obuzdaju teokratiju?

Piše: Julijana Mojsilović. Izvor: Novi magazin

Javno, demonstrativno skidanje i paljenje hidžaba nakon što je zbog navodno nepravilnog nošenja te marame uhapšena, pretučena i od toga preminula Mahsa Amini, 22, u pritvoru „moralne policije“, Iranci su, posle 1979, prvi put masovno izašli na ulice u protestu protiv teokratskog režima koji opstaje na specifičnom iranskom tumačenju šerijatskog zakona prema kojem vrhovni vođa ili ajatolah ima poslednju reč u svemu.

SMRT U POLICIJSKOM PRITVORU: Tog 13. septembra, Amini, iz grada Sakez u iranskom delu Kurdistana, prema svedočenju porodice i aktivista, bila je u Teheranu sa bratom i „moralna policija“ joj je prišla zbog navodno nepravilnog nošenja hidžaba koji je „izgledao potpuno normalno“ i ubacili je u kombi. Neki svedoci tvrde da su videli kako je policajci udaraju u glavu i kako njenom glavom udaraju u unutrašnjost kombija. Mahsi je pozlilo, odvedena je u bolnicu, pala je u komu i ubrzo umrla. Zvanični uzrok smrti prvo je bio moždani udar, da bi krajnja verzija vlasti bila iznenadni srčani udar.

Suočen s najdugotrajnijim protestima nakon onih 1979, kada je svrgnut šah Reza Pahlavi, Teheran je zvanično pokrenuo istragu o njenoj smrti, ali nasilje ne prestaje.

Novinarka koja je Mahsu fotografisala u bolnici uhapšena je i sada je u zatvoru, prema informacijama koje uprkos zabrani interneta u Iranu nakon protesta koji su počeli na Mahsinoj sahrani stižu na društvene mreže.

Faranak Amidi je na Tviteru komentarisala jedan od poslednjih incidenata kada je paravojna Basij milicija povezana sa IRGC upala na Šarif univerzitet u Teheranu u ponedeljak.

Amidi je upozorila zapadne novinare koji izveštavaju o događajima u Iranu da se nisu „studenti sukobili s policijom već su pripadnici Basij milicije opkolili studente u kampusu i na parkingu, tukli ih i pucali na njih.“

Prema podacima Iran Human Rights (IHR), organizacije bazirane u Oslu, do nedelje su najmanje 92 osobe ubijene na protestima širom Irana.

A širom sveta, u Kanadi, Francuskoj, Turskoj, Americi, Švajcarskoj, desetine hiljada demonstranata iskazalo je solidarnost sa Irancima koji su digli glas protiv teokratije u svojoj zemlji koja ih je lišila osnovnih ljudskih prava.

I u Beogradu su održana dva skupa podrške borbi za prava žena i osnovna ljudska prava u Iranu. Na jednom od njih se obratio i Iranac Soheil Tohidi, koji je i za Tanjug rekao da je podrška širom sveta veoma važna za žene u Iranu. „Mahsa nas vidi s neba i ona zna da ima mnogo braće i sestara u celom svetu. Važno je da se zna da ona nije sama“, dodao je Tohidi.

LET 752: Prethodni talas iranskih antivladinih protesta (deo većih u zemlji 2019–2020), na kojima su mnogi Iranci pozvali na svrgavanje ajatolaha Alija Hamneija, iranskog vrhovnog vođe, pokrenut je nakon što je 8. januara 2020. Boing 737-800 koji je leteo iz Teherana za Kijev oboren raketama zemlja-vazduh koje je ispalio Korpus garde islamske revolucije (IRGC) ubrzo nakon poletanja. Incident se dogodio pet dana nakon što su Sjedinjene Države izvršile atentat na Kasema Sulejmanija, jednog od vođa IRGC, i nekoliko sati nakon što je Iran uzvratio operacijom „Mučenik Sulejmani“, u kojoj je IRGC ispalio desetine balističkih projektila na koalicione snage predvođene Amerikancima.

Na letu 752 Poginulo je svih 176 putnika i članova posade. Tri dana nakon demantija, 11. januara, iranska vlada je priznala da je IRGC gađao let 752 nakon što ga je pogrešno identifikovao kao američku krstareću raketu.

TEHERAN OPTUŽUJE SAD I IZRAEL: Kao i u slučaju ubistva Nede Aga Soltan, 26, na protestu protiv izbora u Iranu 2009, koju je član Basij milicije upucao u grudi u Teheranu, a iranski zvaničnici pripisivali ubistvo CIA-i ili demonstrantima, za proteste nakon Mahsine smrti sada optužuju Ameriku i Izrael.

U prvom obraćanju dve sedmice nakon početka protesta ajatolah je smrt opisao kao „tužan incident“ koji je zemlju „ostavio slomljenog srca“. Osudio je demonstracije, opisavši ih kao zaveru za destabilizaciju Irana. „Ovi neredi su bili planirani. Jasno kažem da su ove nemire osmislili Amerika i cionistički režim, i njihovi zaposleni“, rekao je.

Istovremeno, iranski predsednik Ebrahim Raisi pozvao je na nacionalno jedinstvo i izjavio da su dvonedeljni nemiri posledica „zavere iranskih neprijatelja“.

Iako neki posmatrači u iranskim protestima vide pobunu protiv islama, za to nema dokaza na protestima. Ono što se čuje jesu zahtevi za slobodom govora, oblačenja i svrgavanja diktatora, kako nazivaju ajatolaha.

A sudeći prema objavama na društvenim mrežama poznatih aktivista iz Irana, onima koji protestuju tamo je izuzetno teško. Mlada generacija se sada uglavnom bori za slobodu ne samo zbog načina na koji se oblači već i zbog mnogih drugih stvari: ne možete da šetate ljubimca napolju, policija ima pravo da puca na ljubimca u javnosti, muškarci ne mogu da nose šorts u javnosti, žene su tek ove godine dobile pravo da budu na sportskim stadionima…

U svakom slučaju, smatraju aktivisti, da bi se revolucija dogodila, protesta unutar Irana mora biti više, ali ljudi ginu, i to stvara strah. Sa druge strane, ima onih koji misle da nema načina da se otarase greške koju su napravili pre 43 godine jer se osećaju kao zaglavljeni. Iako niko od aktivista ne može reći šta misle da će se dogoditi, kažu da je ono što se sada vidi u Iranu drugačije od prethodnih protesta. Zbog toga veruju da neće biti povratka na staro jer je toliko besa i mržnje sada u mnogima da svi žele promenu. Dodaju da ipak nisu sigurni kako će do promena doći.

Struktura vlasti u Iranu

Na vrhu iranske vlade je vrhovni lider. Kao šef države, on ima široka ovlašćenja, uključujući komandu nad oružanim snagama, imenovanje šefa pravosuđa i polovine članova Veća čuvara i potvrđivanje rezultata predsedničkih izbora.

Dosad je Iran imao dva vrhovna lidera: ajatolah Homeini, 1979-1989 i ajatolah Ali Hamnei, od 1989. do danas.

U strukturi vlasti su i Savet čuvara s pravom veta na svaki predlog zakona koji donosi parlament. Tu je zatim direktno birana Skupština stručnjaka sastavljena od 86 članova, isključivo klerika, koji imenuju vrhovnog lidera i imaju moć da ga smene.

Tu su još i predsednik Irana, njegov kabinet, iranski parlament Majlis, Veće za bezbednost, pravosuđe koje se stara o primeni zakona u skladu sa iranskom verzijom šerijata, te oružane snage koje su pod komandom vrhovnog lidera.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.