Miloš Marinović: Ne sme biti tajni u nabavkama za kovid

Razgovarala: Jelka Jovanović

I nevladin sektor i poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović u netom završenoj javnoj raspravi o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja tražili su – veća ovlašćenja za poverenika.

Ta veća ovlašćenja su, zapravo, više posla za ovu nezavisnu instituciju, tzv. četvrtu granu vlasti, ali pre svega viša brana za mešanje izvršne vlasti, koja je inače zaštićena, izuzeta, ali i svega onoga što se zove sintagmom “organi vlasti”, nad kojima poverenik ima nadležnost. A reč je ne samo o vođenju te institucije već o zaštiti, kao deo nadležnosti “prava javnosti da zna”, ali i o zaštiti svakog pojedinačnog građanina i građanke od nesvrsishodne upotrebe i zloupotrebe ličnih podataka.

Milan Marinović, bivši sudija prekršajnog suda, pa i predsednik prekršajnih sudija, a već treću godinu čovek sa verovatno najdužim nazivom funkcije – poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – za Novi magazin govori o predloženim izmenama zakona o pristupu informacijama, ali i onom koji je već u primeni, a treba da se menja, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, novoj strategiji i svemu onome što bi građanima Srbije novi paragrafi mogli dobro da donesu. Ali i odnesu.

U ponedeljak, dok smo završavali razgovor, gospodinu Marinoviću je stiglo obaveštenje da će u sredu (23. juna, kad ovaj broj već bude štampan) Radna grupa čiji je deo imati prvi sastanak o prispelim predlozima i primedbama na Nacrt zakona o pristupu informacijama. Šta je sve stiglo još se ne zna, a ne zna se ni šta će sve Vlada Srbije kao ovlašćeni predlagač uvrstiti u konačni tekst, ali velika je verovatnoća da će biti proširenih ovlašćenja poverenika. Pre svega u smislu postupanja prema prekršiocima, ali verovatno i kažnjavanja svih onih koji smatraju da je pravo javnosti da zna tek pošalica i floskula.

Istovremeno, Nacrtom se predviđa da i Narodna banka Srbije proširi krug onih prema kojima poverenik ne može da deluje. Pa šta novi paragrafi nose?

“Dobra novina je ono što, možda zvuči neskromno, proističe iz predloga poverenika, a tiče se većih ovlašćenja. Nevladin sektor se založio i za nadzor u primeni zakona i inspekcijski nadzor, što u ovom tekstu nije predloženo, ali i njime smo dobili dobar deo nadležnosti i ovlašćenja koja nismo imali. Pre svega da izdajemo prekršajni nalog za apsolutno ignorisanje tražilaca informacija od organa vlasti i da podnosimo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organu vlasti”, kaže Milan Marinović za Novi magazin.

Imaćete i mogućnost izricanja novčanih kazni?

Da, tako da kažem, novčano kažnjavamo – iako to nije kazna nego prinudna mera sprovođenja rešenja poverenika – organe vlasti. Ne odgovorna lica već ministarstva, agencije, javna preduzeća… za neizvršenje rešenja poverenika. I naravno, pristup svim dokumentima, svim činjenicama u postupku koji vodimo po žalbi kako bismo došli do zaključka da li je bilo prekršaja i mogli da podnesemo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. To je značajno ovlašćenje, jedan vid inspekcijskog nadzora.

Ukoliko ove promene prođu, hoće li to uticati i na dužinu samog postupka, počev od traženja informacije, pa preko zahteva vama. To ume da traje mesecima, hoće li se skratiti to vreme?

Iskreno se nadam da hoće. Sedamnaest godina imamo zakon, a nije postojala odredba kažnjavanja za totalno nepostupanje i nadam se da će nove odredbe uticati da postupaju i samim tim će se ubrzati taj deo postupka.

Nisam spomenuo, a bitno je – povereniku se daje mogućnost da obrazuje kancelarije van mesta svog sedišta. Samim tim, građani koji nisu iz Beograda moći će da se obraćaju tim organizacionim jedinicama. Konkretno neko iz Pirota, Vranja, Negotina neće morati da se obraća Beogradu, moći će da se obrati Nišu. Ili iz Kraljeva, Užica, Prijepolja obraćaće se Kragujevcu, što je mnogo lakše i bolje. Sa druge strane, doprinosi svesti građana o tome ko je i šta poverenik, čime se bavi i za koju zaštitu prava može da mu se obrati.

Mislite, kad je čoveku pred očima kancelarija…

Tako je.

Nije dobro što će još neke institucije od značaja, kao što je Narodna banka Srbije, ostati van vaših ingerencija, tu su i javna preduzeća, čak i mešovita kao Telekom. Koliko će to, sa proširenjem ograničenja vezano za tajnu, delovati?

Apsolutno sam saglasan s kritičarima da Narodna banka bude u krugu, nazovimo ih tako, povlašćenih organa vlasti, odnosno najviših organa vlasti. Sada ih ima šest – to su predsednik Republike, Vlada, Narodna skupština, Republičko javno tužilaštvo, Ustavni i Vrhovnu kasacioni sud. Ne vidim razlog da Narodna banka bude sedma, posebno što je kroz izmene nekih drugih članova ona već izuzeta kroz ograničenja.

Što se tiče kruga organa vlasti, tu treba biti iskren – proširen je. Javna preduzeća nisu isključena nego su i njihove firme ćerke ubačene. Ubačena su pravna lica i preduzetnici koji obavljaju posao od društvenog interesa, bez obzira na to da li imaju 50 odsto prihoda po tom osnovu ili ne, plus pravna lica gde je udeo državnog kapitala veći od 50 odsto. Pa čak i pravna lica koja ne finansira pretežno neki organ vlasti, ali u nekoj godini ih finansira. I to je dobro.

Proširen je krug organa vlasti koji imaju obavezu da izađu sa informatorom o radu i dostave godišnji izveštaj povereniku.

Što se tiče ograničenja u pogledu javnih preduzeća u odnosu na dosadašnja, predloženo je da bude isključen deo informacija koji može uticati na njihov položaj na tržištu. To treba tumačiti u praksi tako da ukoliko se zaista u nekom trenutku učini dostupnom informacija koja bi mogla da šteti položaju tog javnog preduzeća na nekom tenderu ili u javnoj nabavci, to tada treba da bude zaštićeno. Međutim, kad prođe postupak ta informacija treba da bude dostupna, kao i ostale koje javna preduzeća moraju da učine dostupnim.

Ograničenja vaše nadležnosti?

Tačno je, predlaže se povećanje ograničenja sa pet na devet. Neka su lako objašnjiva, što se tiče naših obaveza prema Arhuskoj konvenciji o zaštiti životne sredine, vezano, recimo, za staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta jer ako biste objavili tu informaciju neko bi mogao da je zloupotrebi.

Neka ograničenja, pravo da vam kažem, nisu ni meni najjasnija, pri čemu su neki od tih novododatih izuzetaka već obuhvaćeni, pa nije bilo potrebno širiti ih. Ali poverenik ih nije predložio, pa treba pitati predlagača.

Videla sam da je u jednom članu izbačena reč zloupotreba, a stavljeno ograničenje ili slično. Na šta se to odnosi?

To je članu 13; ako je tražen veliki broj informacija ili ponavljate zahtev – to nije zloupotreba.

Hoćete da kažete da je zaštita onih koji traže podatke?

Da, ali suštinski se ništa ne menja; organi će moći da ograniče davanje informacije ako zahtev prevazilazi njihove realne mogućnosti. Ali ne mogu samo da kažu “veliki obim” nego moraju to i da dokažu u svakom konkretnom slučaju.

Ako u zakon prođu proširena ovlašćenja, hoće li vaša služba imati dovoljno ljudi i sektora da ih pokrije? Stalno kuburite sa brojem ljudi.

Tako je. Mi smo prošle godine dobili značajno proširenje, ali ne zbog zakona o pristupu nego o zaštiti podataka o ličnosti. Ako dobijemo, a nadam se da hoćemo, ova nova ovlašćenja, svakako će nam biti potrebni novi kadrovi i prostorni kapaciteti. Ali to ne bi trebalo da bude problem, to je ulaganje u budućnost i dobro je zato što će doprineti ostvarenju jednog od osnovnih ljudskih prava.

Svedoci smo da i u 17. godini o zakonu svi malo znamo, uključujući nadležne, ali još veća tajna za sve nas je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Od prošle godine se primenjuje…

Od 2019.

Da, od 2019. primenjuje se novi zakon iako ste tražili odlaganje primene. Šta se pokazalo?

Više manjkavosti; s jedne strane skoro niko nije bio spreman za njegovu primenu, ni građani čija prava štiti, ali ni rukovaoci podacima i obrađivači podataka građana koji bi trebalo da ih štite. Veoma mali broj subjekata na koji se odnosi zakon bio je spreman, a radi se o više desetina hiljada subjekata. Ne mislim tu na građane.

Sa druge strane, sama kompozicija zakona nije dobra, ona je gramatička mešavina Evropske uredbe o zaštiti podataka i Policijske direktive koja važi u Evropi. Gramatički odgovara Uredbi, ali nedostaje preambula – koja je izvorno tekstualno veća od same uredbe – pa mnogi pojmovi nisu rešeni. Recimo, video-nadzor se uopšte ne spominje, biometrijski podaci se pominju na dva mesta, ali dalje ništa o njihovoj obradi i zaštiti građana prilikom njihove obrade nema. Nema ni oblasti digitalizacije i veštačke inteligencije…

To znači da nam predstoji nova izmena tog zakona?

Ja se nadam, predložili smo, ali pre toga nam predstoji rad na Strategiji zaštite podataka o ličnosti. Jedna mini-radna grupa koju čine predstavnici Vlade, Ministarstva pravde i poverenika poverila je povereniku da uradi radni tekst. Mi smo to uradili, predali i ovih dana očekujem da radna grupa nastavi rad, formirana je prethodne sedmice…

Istog dana, 16. juna, kad je završena javna rasprava o pristupu informacijama.

Neverovatno, tako se dogodilo. Očekujem da ozbiljno počnemo posao, ja ću biti zamenik predsednika Radne grupe; ključna stvar, prva koja nas čeka je ona koju nismo ispunili ako je bila obavezna. Ne mi nego Narodna skupština, a to je da svi zakoni u Republici Srbiji koji se bave zaštitom podataka o ličnosti do kraja 2020. moraju biti usklađeni sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Uz sve manjkavosti, postoji jedna dobra stvar; pošto već kritikujem Zakon – hajde da prvo njega učinimo boljim, pa onda da s njim usaglašavamo ostale propise, a ne da ih usaglašavamo sa onim manjkavim.

A hoće li ta strategija imati i akcioni plan?

Hoće, za razliku od one donete 2010.

Gospodine Marinoviću, u svojoj nadležnosti imate informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, tajne. Osećate li se malo…

Kao dvojna ličnost?

Kontroverzno, recimo. Koliko je to u srazmeri jedno sa drugim? Ljudima obično nije jasno da je to zapravo komplementarno.

Tako je, dobro ste to rekli. Ljudi najčešće misle da jedno drugo isključuje, a naprotiv, to jedno drugo dopunjuje. Praksa je pokazala da se mogu učiniti dostupnim informacije od javnog značaja, a da se pritom ne povrede podaci o ličnosti. I obrnuto, da se mogu zaštititi podaci o ličnosti, a da glad za informacijama od javnog značaja bude zadovoljena.

Da uzmemo primer, recimo kovid-19. Zavodi za javno zdravlje moraju da daju podatke o broju obolelih, njihovom stanju, smrtnosti, ali moraju da zaštite svakog čoveka.

Upravo ste dali dobar primer; podaci o broju zaraženih, broju hospitalizovanih, preminulih moraju da budu javni. Zbirni podaci. Ne mislim samo za Beograd nego i na lokalnom nivou. Ali imena i prezimena, matični brojevi, adresa stanovanja, to nikako. I naravno da se ne prikazuju slike i video-snimci obolelih.

Kad smo kod kovida, jeste li imali uvid u bazu podataka Batuta, koja je već mesecima u žiži zbog broja preminulih i obolelih?

Nismo, taj slučaj još nije došao kod nas.

Znači da će doći?

Verovatno. Mi smo u odnosu na zahteve za pojedinačne zavode za zdravlje donosili odluke da se tražiocima omoguće podaci.

U vašem izveštaju za 2020. piše da su novinari trećina onih koji su tražili podatke o kovidu. Šta je tajna u tim podacima, a šta nije? Mislim na nabavke.

Iz ugla poverenika ništa nije tajna, sve treba da se učini dostupnim. S tim što moram da kažem građanima u trenutku kad u celom svetu, globalno, nije bilo dovoljno respiratora, opreme, nije bilo važno kako se do njih dolazi i logično je bilo da se informacije zaštite. Jer je bio preči interes zaštita zdravlja i života građana. I to je normalno. Slična stvar se desila i kad su se pojavile vakcine.

Međutim, kad te nevolje prođu, informacije treba da se učine javno dostupnim.

Poseban ugao…

Vi ste u karijeri bili prekršajni sudija, predsednik suda, na razne načine ste dolazili do materije koja vam je sad glavna. Da li biste promenili odnos koji ste imali kao sudija i predsednik suda?

Svakako da sam stekao nova iskustva i znanja koja nisam imao jer, koliko god govorili o objektivnosti, mnogo zavisi od ugla gledanja. Prvo sam gledao kao sudija koji je sudio u pojedinačnim predmetima po Zakonu. Kao predsednik suda bio sam predstavnik organa vlasti i učinilo mi se ponekad da neko traži previše informacija, pa i da ima tražilaca koji su, hm, profesionalni kao mušica na medvedu. Smetaju vam. Mada nisu to nikakve tajne bile, ali gledate iz drugog ugla. Onda sam jednom i tražio informaciju, a sada sam postao neko ko je na čelu drugostepenog organa. I kad sagledate iz svih uglova mislim da ovde imate najobjektivniju sliku o tome kako je sudiji, kako je tražiocu informacija.

Svakako bih drugačije gledao, ali ne znači da bih drugačije presudio.

U vezi s tim i vaš zahtev Upravnom sudu za ujednačavanje sudske prakse?

Neophodno je ujednačavati praksu, poverenik to radi. Mi svake godine izdajemo publikacije za te naše dane Prava javnosti da zna i Zaštite podataka o ličnosti, u kojima pokazujemo praksu od koje se ne odstupa, ali apelujem i na druge, posebno na Upravni sud, koji se bavi slobodnim pristupom informacijama i tužbama protiv odluka poverenika, da ima jedinstvenu praksu.

Mi prosto želimo da nekad u slučaju koji je specifičan dođe do tužbe protiv naše odluke, da vidimo kako će Upravni sud da zauzme stav da bismo znali kako ubuduće da se postavimo.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.