Metju Bauer: Zovem se Bond – Džejms Bond

Razgovarala: Aleksandra Mijalković, Novi magazin

Zgodan, duhovit, inteligentan, šarmantan, neustrašiv, svestrano obrazovan Britanac ranih srednjih godina, besprekornog akcenta i otmenih manira, u odličnoj kondiciji, uvek odeven u skupo odelo (najčešće s leptir-mašnom), neodoljiv damama – takav je Džejms Bond kakvog poznajemo iz mnogobrojnih filmova o slavnom tajnom agentu 007, koga je u svojim romanima osmislio Ijan Fleming.

U dokumentarcu Neki drugi lik / The other fellow, čija je srpska premijera bila na festivalu DOK#5, međutim, saznajemo da među mnogobrojnim muškarcima koji danas, u stvarnosti, nose ovo legendarno ime, takoreći nijedan ne poseduje sve nabrojane osobine, a retki su i oni koji su ih sakupili barem nekoliko. Autor filma, australijski reditelj Metju Bauer, upoznaje gledaoca sa tamnoputim Džejmsom Bondom, sa jednim baš vremešnim, i jednim osmogodišnjim, sa onim koji je optužen za ubistvo i poslat u zatvor, onim koji je gej, i raznim drugim njihovim imenjacima najrazličitijeg izgleda, nacionalnosti i zanimanja, širom sveta – iz Australije, SAD, Kanade, Švedske, Italije, Indije, Tajlanda i Gvajane. Spisak Bauerovih sagovornika na kraju filma jedna je od najneobičnijih odjavnih špica u istoriji kinematografije: ime Džejms Bond ponavlja se u nedogled, jedina je razlika u srednjem slovu.

Kako izgleda živeti pod ovim imenom? Sagovornik Novog magazina potrudio se da u svom fascinantnom celovečernjem prvencu ponudi najpribližniji odgovor.

Jeste li ste obožavatelj Džejmsa Bonda, da li ste se s njim prvi put upoznali preko knjiga ili filmova i, naravno, kog glumca ste najradije gledali u toj ulozi?

Filmovi su bili prvi. Počelo je u aprilu 1994. sa Operacijom svemir, koji je vrhunski „dečji Bondov film“. Nisam znao da je u toj fazi bilo već 16 filmova. Mesecima kasnije sam gledao Špijuna koji me je voleo, a zatim i druge u kojima je Bonda glumio Rodžer Mur. Naravno, i sve ostale.

Da li ste ikad poželeli da ste u njegovoj koži?

Postoje sličnosti između toga da budete dokumentarista i da ste Bond, kao što su odlazak na misije i putovanja… ali ovo drugo je glamuroznije.

Šta vam je najprivlačnije u liku tajnog agenta 007, što ga čini poželjnim uzorom za muškarce širom sveta? Da li je ovakav lik, nastao u vreme Hladnog rata, kad obaveštajne službe nisu imale na raspolaganju aktuelnu tehnologiju, danas anahronizam?

Privlačnost Džejmsa Bonda kao lika je da „muškarci žele da budu on, žene žele da ga vole“, što i danas važi. Pretpostavljam da je to bilo podsvesno, ali kao obožavatelj Bonda shvatam da je to lik koji je pre svega brend određenog muškog stila života. Upravo ovaj aspekt me je zaintrigirao da se zapitam „kako je zapravo biti Džejms Bond“. Fenomen Bonda predstavljen je na posterima filmova u metrou, bilbordima, TV vestima i bukvalno lebdi kao digitalno carstvo nad gradovima i zemljama u kojima žive oni koji nose njegovo ime. Što se tiče današnjeg lika, mislim da se bondovska franšiza bavila pitanjem Bonda kao anahronizma u savremenom svetu u filmu Skajfol, gde je ideja o hladnoratovskom ubici donekle datirana u doba ajfona. Ipak, Džejms Bond i dalje istrajava, i ta upornost donosi stres njegovim savremenim imenjacima, likovima iz mog filma.

Kako ste se odlučili da snimite ovaj dokumentarac, i čime ste se rukovodili pri izboru 14 Bondova koji su glavni protagonisti?

Počelo je kao zamisao kako bi slavni dokumentarista Erol Moris režirao film o Bondu, ali likovi koje sam pronašao odneli su priču u neočekivanim pravcima. Iako je u delovima veoma smešan, moj film za mene ima srce koje kuca kao triler (na kojima sam odrastao): pojedinačni elementi su komadići slagalice koja se gradi do konačnog otkrića, i tad svaka priča dobija novo značenje. Publika bi trebalo da svakog protagonistu vidi kao lik za sebe, a ne samo kao nekoga po imenu Džejms Bond. Inače, pretragu za njima sam ograničio na Fejsbuk, i odmah shvatio prvu teškoću sa kojom se suočavaju, a to je da ne mogu da kreiraju nalog kao Džejms Bond. To je bio trenutak otkrića koji me je vodio ka priči o problematičnoj – a ponekad i korisnoj – konfuziji identiteta koju vidite u filmu. Što se tiče pronalaženja Bondova, očigledno smo se više fokusirali na zapadne zemlje, nismo želeli, na primer, Indijca koji je promenio ime iz šale. Ali našli smo mnoge druge muškarce koji su uglavnom nezadovoljni što nose to ime. Filmu je, međutim, bio potreban kontrapunkt nekoga ko je opsesivno voleo ovo ime, i tako smo došli do čudesnog švedskog Džejmsa Bonda (Gunara Šafera). Iako sam u početku pokušavao da izbegnem imitatore, dvojnike, ovo je zapravo čovek koji je celog sebe promenio u Džejmsa Bonda i to je bilo zanimljivo. Taj Šveđanin je neverovatan, veoma smo slični – jurimo snove kad svi misle da si lud, i hvala mu na podršci. Najzad, na pola puta pojavljuje se, neočekivano, momak koji je potpuno poremetio sam koncept, postajući taj „neki drugi lik“ (kako glasi njegov fejsbuk nalog) i on je ključ za ceo film, jer mi je omogućio da povežem sve druge likove i priče na zaista izuzetan način.

Publici otkrivate fantastične lične priče: o porodici Bond u kojoj se ime Džejms prenosi s generacije na generaciju, o crnom Džejmsu Bondu koji je proveo 15 godina u zatvoru, o pozorišnom reditelju kome ovo ime samo odmaže u karijeri, o ženi koja je preimenovala svog sina u Džejmsa Bonda kako ga ne bi pronašao njegov nasilni otac… Da li su svi oni odmah pristali da učestvuju u filmu i koji im je bio glavni motiv?

Nakon što su shvatili da nisam neki ludak i da sam ozbiljan u vezi sa snimanjem ovog filma, svi su rado podelili sa mnom priče koje biste i očekivali – viceve o martiniju i osvajanju devojaka, zadirkivanje, probleme pri pokušaju otvaranja bankovnih računa… A onda su isplivale i sasvim drugačije stvari. Dok film vrtoglavo klizi niz cevi oružja, pokreće i dublja pitanja koja se tiču rase, pola, seksualnosti i muškosti. Tokom snimanja, recimo, nisam imao pojma šta će sve slučaj Džejmsa Bonda Juniora, optuženog za ubistvo, otkriti o odnosu policije u SAD prema obojenim Amerikancima. Šta se dešava kad crnac i belac dele isto nasumično ime, obojica žive u istom gradu, a onda jedan bude optužen za ubistvo? Kao gej filmskom stvaraocu, bilo mi je važno da uključim i kvir likove. U stvari, otkrili smo više likova nego što smo mogli da prikažemo u filmu, ali verujem da smo osvetlili mnoge teme identiteta koje iskrsavaju kroz luda životna iskustva nosilaca najpoznatijeg imena na svetu. To je, mislim, bio i glavni motiv da mi se sagovornici povere, uz mogućnost da konačno dobiju svoj film o Džejmsu Bondu!

Jedan od junaka filma objašnjava koje su prednosti, a šta sve prokletstva deljenja imena sa legendarnim holivudskim likom, i ukazuje da je ovih drugih mnogo više, zbog stereotipa koji se povezuju sa agentom 007. Da li je zaista tako teško nositi ovo ime u životu, biti neki drugi lik?

Da, mislim da je veoma teško. Stvar je u tome što o Bondu više ne razmišljate kao o filmskom liku, on je postao svojevrsni simbol, prisutan stalno u medijima. Sinoć sam gledao emisiju o ljudima koji rade na superjahtama, gosti su se obukli za večeru i rekli da čovek „izgleda kao Džejms Bond“. Iako se sve svodi na to ko ste kao osoba, ime koje nosite vas toliko oblikuje da utiče i na vaš karakter i ponašanje. Zato svom sinu nikad ne bih dao to ime.

Koje su razloge naveli roditelji sa kojima ste razgovarali, da sinovima daju ime Džejms Bond, i zašto su potonji pristali da ga zadrže i kad su bili predmet ismevanja (u školi), maltretiranja (pred policijom) ili drugih neprijatnosti? U film ste uključili i čoveka koji je jedva čekao da promeni prezime, ali izgleda da je takvih daleko manje?

Kao što jedan od njih kaže „nastavak je bio novi koncept“ 1960-ih: jednostavno nisu znali da će to trajati tako dugo. Što se tiče promene imena, ona su ukorenjena u našim životima, deo su našeg identiteta. Sem toga, zamislite koliko je teško kad promenite adresu i morate da ažurirate sve svoje podatke, a promena imena je to, pa puta sto! Takođe, i tu mislim na sve Bondove koji kažu da mrze kako se zovu, deo njih na neki način voli da to mrzi, to je deo njih.

Uzimajući u obzir sve ispovesti koje ste čuli, čak i one koje nisu ušle u film, koju biste izdvojili kao najdramatičniju?

Najveće iznenađenje za mene je bilo to što su svi svesni da moraju stalno da nose neki dokument sa sobom, jer ako ih zaustavi policija i traži ličnu ispravu, a nemaju je kod sebe, pita ih za ime, i kad kažu da se zovu Džejms Bond, policajci u to ne poveruju, misle da se sprdaju s njima – i onda ih uhapse. Ovo se dogodilo svim mojim Bondovima, svi su mi ispričali ovu priču zasebno, što je u filmu napravilo prilično neverovatnu sekvencu preseka.

U film ste uvrstili dokumentarni snimak susreta Ijana Fleminga, oca tajnog agenta 007, i čoveka čije je ime, kako je sam priznao, ukrao za svoj lik. Taj pravi Džejms Bond, ornitolog, autor knjige o pticama Jamajke, kao i njegova odlučna supruga, bili su spremni da tuže pisca, ali su posle njegovog izvinjenja odustali. Da li ste naišli na još neke slične slučajeve?

Kao deo Bondove istorije, time smo prikazali drugu stranu priče, u kojoj tvorac Džejmsa Bonda Ijan Fleming krade ime američkog ornitologa. U 5190-im godinama bilo je potrebno mnogo vremena da vest o krađi imena stigne do pravog Bonda, njegove supruge Meri i američkih medija. Pronašli smo netaknute audio snimke Džejmsa i Meri u njihovom rodnom gradu u Filadelfiji, koji su stajali u kutiji od 1960-ih. Koristeći ove intervjue, nikad ranije viđene fotografije, filmove i sekvence rekonstrukcije (glumac Gregori Ikin, nominovan za nagradu Emi), pričamo o tom dosad nepoznatom događaju, kako je pravi Bond upoznao Fleminga. Zanimljivo je, inače, da je Fleming ime Goldfinger takođe pozajmio od čuvenog brutalističkog arhitekte Erna Goldfingera. Kad je Erno to saznao zapretio je tužbom, zbog čega je na početku reprinta knjige štampana izjava o odricanju odgovornosti, uz naznaku da je „svaka veza sa stvarnim ljudima slučajna“.

Znate li da je Fleming kao uzor za svoj slavni lik uzeo Dušana Popova, srpskog obaveštajca i jugoslovenskog trostrukog agenta tokom Drugog svetskog rata, koji je delovao pod kodnim imenom Tricikl i bio poznat po odličnom obrazovanju, otmenom izgledu, finim manirima i zavodljivosti?

Nisam čuo za njega do ove nedelje, kad je švedski Džejms Bond saznao da idem u Srbiju i rekao mi sve o tome. Čudno, ali stalno mi pričaju ovakve stvari. Čim pomenem ornitologa Džejmsa Bonda, mnogi mi kažu „O ne, ja znam pravu priču! Džejms Bond je zapravo zasnovan na…“

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.