Ljiljana Nikić – Draga Gavrilović – prva žena romanopisac u srpskoj književnosti

Izvor: Novi magzin

Prošle godine navršilo se 170 godina od rođenja Drage Gavrilović (1854–1917), prve žene romanopisca u srpskoj književnosti, i 135 godina od objavljivanja „Devojačkog romana“ (1889). Imajući na umu ova dva jubileja, zapitala sam se da li se i koliko poznaje biografija i stvaralački opus ove autorke i u čemu je njihov značaj. 

Srpska Crnja asocira na Đuru Jakšića, ali vrlo je važno imati na umu da je to mesto iznedrilo i druge ličnosti koje su svojim stvaralaštvom ostavile trag u književnosti – Miletu Jakšića, Momčila Milankova i Dragu Gavrilović, ali i istoriografiji – Milutina Jakšića.

S obzirom na to da sam iz Srpske Crnje, znala sam za sve ove pisce još sa oko sedam godina, ali nekako se nama deci „nametala“ priča o Đuri Jakšiću kao najbitnijem i najznačajnijem, dok su ostali pomenuti pisci bili skrajnuti. Skrajnuti u mestu odakle su rodom! Odrastali smo sa pričom o velikom romantičarskom piscu i pesniku, učestvovali na čuvenim Liparskim večerima, pisali na njegove stihove. O Mileti i Milutinu Jakšiću niko ni reči. O Dragi Gavrilović ni toliko.

A onda sam jednog dana u biblioteci (tada sam već bila srednjoškolka) zapazila bele korice vrlo jednostavne dve knjige. Bila su to sabrana dela Drage Gavrilović, koje je za štampu priredio novinar i esejista iz Srpske Crnje Vladimir Milankov. Danas bi uz ime Drage Gavrilović trebalo spominjati i ime Vladimira Milankova, jer je upravo on dao značajan doprinos recepciji dela ove autorke. 

Kasnije, kada sam završila master studije na Odseku za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, i kada sam odlučila da upišem doktorske studije, zapitala sam se koju temu da odaberem kao temu disertacije. Nisam želela da se opredelim za već dobro poznate pisce, jer sam smatrala da neću dati značajan doprinos nauci. Želela sam, dakle, da se opredelim za skrajnute, nedovoljno poznate pisce i dela sa ciljem da ih približim čitalačkoj publici. Upravo ta želja me je navela na pomisao da bi moglo biti dobro pisati o Dragi Gavrilović, u prvim redovima jer je njen značaj u tome što je, objavljivanjem „Devojačkog romana“, postala prva žena romanopisac u srpskoj književnosti. Taj detalj, međutim, promakao je meštanima Srpske Crnje, koji, prema rečima književnika i Draginog rođaka Bogdana Čiplića, nisu ni znali da ona piše romane i objavljuje ih. „Već tada je bila davno zaboravljena srpska romansijerka“, isticao je on. 

Shodno odluci koju sam donela, počela sam da se upoznajem i sa radovima posvećenim njenom stvaralaštvu, smatrajući da neću naići na bogzna koliko tekstova. Međutim, iznenadila me je činjenica da je objavljen i zbornik radova sa naučnog skupa o Dragi Gavrilović pod naslovom „Valorizacija razlika“ (Beograd 2013) koji je uredila dr Svetlana Tomić i koji otvara pitanja za dalja istraživanja stvaralačkog opusa ove književnice.

Ko je bila Draga Gavrilović, i dalje sam se pitala.

Draga Gavrilović (krštena Karolina), rođena je kao prvo od osmoro dece. Bila je ćerka Milana Gavrilovića, poznatog crnjanskog trgovca i velikog prijatelja porodice Đure Jakšića, i Milke iz Srpskog Itebeja. Četiri razreda osnovne škole završila je u Novom Sadu, a potom živela u rodnom mestu. Iako je otac želeo da je pošalje na izučavanje nekog zanata, a majka da zajedno sa njom obavlja ženske poslove u kući i bašti, Draga je pokazivala veliko interesovanje za knjigu i nauku, te je otac 1875. godine šalje u Učiteljsku školu u Somboru, koju ona sa uspehom završava 1878. godine. Po završetku učiteljske škole, Draga se vraća u Srpsku Crnju i posvećuje se pozivu učiteljice (1880–1911). Penzionisana je 1911. godine, ali nije radila od 1900. godine kada se razbolela od tuberkuloze.

Književno stvaralaštvo počinje sedamdesetih godina devetnaestog veka. Objavljivala je pesme, pripovetke, humorističke priče, roman, a stvaralaštvo je okončala pripovetkom „Petao ga dovukao“, koja je objavljena u listu „Sadašnjost“ 1900. godine. 

Centralno delo njenog opusa svakako predstavlja „Devojački roman“, kojim Draga Gavrilović postaje prva žena romanopisac u srpskoj književnosti. 

Reći da je značaj ove književnice samo u tome bilo bi pogrešno, imajući u vidu stavove i teme koje je zastupala u delima, ali i činjenicu da je ovaj roman, iako znatno slabijeg kvaliteta, objavljen pre „Seoske učiteljice“ Svetolika Rankovića (1898).

Istražujući njeno stvaralaštvo, uvidela sam da su osnovne teme Drage Gavrilović ljubav, učiteljski život, emancipacija žena, ženidbe i udaje, ali i brak i odnos prema braku. 

Uzimajući samo te teme u obzir, shvatila sam koliko je Draga Gavrilović bila ispred svog vremena. Težila je ka emancipaciji i obrazovanju žena, kao i ka tome da brak treba da bude ravnopravna zajednica između muškarca i žene zasnovana na međusobnoj i iskrenoj ljubavi, a ne ugovorena, kakav je običaj bio u 19. veku. 

Te teme su i danas aktuelne i ja sam ih prijavljivala sa namerom da predstavim njeno delo naučnim krugovima van Srbije. Ipak, najdraže mi je bilo kada sam prošle godine, povodom 170 godina od njenog rođenja i 135 godina od objavljivanja pomenutog romana, objavila tekst u časopisu za savremenu kulturu Vojvodine „Nova misao“. 

Oduševilo me je interesovanje čitalaca i shvatila sam da sam na pravom putu ka tome da se pomenom njenog imena ne postavlja pitanje „Ko je bila Draga Gavrilović“, već da se o njoj zna!

 

Biografija

Ljiljana Nikić je zaposlena u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu. Diplomirala je i završila master studije na Odseku za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Trenutno je na doktorskim studijama i bavi se stvaralaštvom Drage Gavrilović. Objavila je više naučnih radova na međunarodnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Radove o stvaralaštvu Drage Gavrilović izlagala je i objavila na Filozofskom fakultetu u Ljubljani i Institutu za slavistiku u Gracu, a u septembru će o njenom stvaralaštvu govoriti na Univerzitetu u Gizenu. 

 

Tekst je prenet sa portala Novi magzin.