Kulturni sadržaji na Zlatoboru i u Čajetini privlače turiste i afirmišu kulturnu baštinu

14. Januar 2020.
Tokom cele godine na Zlatiboru se organizuju brojne kulturne i druge manifestacije. Festivali, koncerti, pozorišne predstave i drugi programi svojim konceptima promovišu bogatu kulturnu baštinu zlatiborskog kraja, ali i savremenu kulturnu i umetničku praksu, i time doprinose turističkom zamahu najposećenije planine u Srbiji
Prsutijada_Foto Nenad Kovacevic
Foto: Nenad Kovačević/Novi Magazin

Piše: Nenad Kovačević, Novi Magazin

Odavno Zlatibor ne živi samo tokom letnje i zimske sezone. One gotovo da su se spojile u jednu, koja traje skoro dvanaest meseci u godini. Zbog toga su se Turistička organizacija Zlatibor, Opština Čajetina i njene javne ustanove, koje organizuju i finansiraju kulturne programe i druge manifestacije, prilagodile savremenim trendovima, potrebama lokalnog stanovništva i turista.

Kalendarski, programi počinju novogodišnjim slavljima – muzičkim koncertima na Kraljevom trgu, po čemu je Zlatibor poznat i ove godine je privukao na desetine hiljada ljudi, a za decu su priređene pozorišne predstave i druge aktivnosti.

Na desetine manifestacija i programa organizuje se na Zlatiboru, u Čajetini, a skoro svako čajetinsko selo ima svoj i autentičan program, poput Seoskog višeboja u Jablanici, Petrovdanskih dana u Sirogojnu, Ilindanskih sportskih susreta u Gostilju, Dana pastrmke u Ljubišu, Sabora narodne izvorne pesme “Bez izvora nema vode” u Rožanstvu…

Sabor trubaca, Opstina Cajetina, foto: Novi Magazin

PODRŠKA LOKALNE SAMOUPRAVE

Prema rečima Arsena Đurića, zamenika predsednika opštine, za te programe u narednoj godini biće izdvojeno više od 40 miliona dinara. U čajetinskom budžetu za 2020. planiran je iznos od 25 miliona, uz dodatna tri miliona dinara, koliko je planirano da se dodeli udruženjima za kulturu na opštinskom konkursu. Osim toga, TO Zlatibor će izdvojiti oko šest miliona, Narodna biblioteka “Ljubiša R. Đenić” tri miliona, a Sportski centar od četiri do pet miliona dinara. Često, a pre svega za novogodišnje koncerte, ali i za druge manifestacije, podrška stiže i od sponzora.

“Izuzetno je važno da se gostima Zlatibora i građanima Čajetine omoguće različiti kulturni sadržaji. Sa druge strane, to nisu mala sredstva iz budžeta, ali Zlatibor je turistički centar prve kategorije koji se ubrzano razvija i ulaganja u kulturne programe dodatno ga čine privlačnim”, navodi Đurić.

Osim velikih manifestacija u samom centru Zlatibora i u Čajetini, mnoštvo je onih manjih, koje se organizuju u selima, a čiji je cilj afirmacija turističkih i drugih resursa tih područja, ali i čuvanje od zaborava kulturne baštine i tradicionalnih vrednosti.

“U skoro svakoj seoskoj mesnoj zajednici imamo takvu manifestaciju. Neke posećuje nekoliko stotina, a neke, poput “Pršutijade” u Mačkatu, i do 15.000 ljudi. U svakom od tih sela postoje domaćinstva koja se bave seoskim turizmom, a ljudi koji dolaze otkrivaju prirodne lepote, probaju tradicionalne proizvode i poželeće da ponovo dođu”, dodaje naš sagovornik

Te manifestacije su, navodi, koncipirane tako da se prezentuje kulturna baština zlatiborskog kraja kako bi se ona sačuvala, a to je i razlog što ih lokalna samouprava i finansijski podržava. Sa druge strane, objašnjava, bogatom kulturnim ponudom poboljšava se kvalitet života građana, utiče na kulturu življenja, ali i na privredne aktivnosti i turistički razvoj jer će lokalno stanovništvo tokom takvih manifestacija moći da plasira svoje tradicionalne i druge proizvode.

Osim toga, u ponudi su i savremeni kulturni i zabavni sadržaji – muzički koncerti, Međunarodni festival sportskog filma, muzički festival “Hilss up”, na kojem nastupaju velikani domaće i regionalne rok i elektronske scene, književne večeri, likove izložbe, pozorišne predstave…

“Izgradnjom novog Kulturnog centra na Zlatiboru, koji je multifunkcionalan i ima galeriju, bioskop, pozorišnu salu, odeljenje biblioteke iz Čajetine i druge prostore, dobili smo adekvatan zatvoreni prostor koji je Zlatiboru nedostajao i njime smo značajno poboljšali kulturnu ponudu”, kaže Đurić.

On podseća da je uspostavljena dugoročna saradnja s Narodnim pozorištem Užice, čije predstave se, zbog rekonstrukcije zgrade tog pozorišta, igraju na sceni Kulturnog centra, a slična saradnja biće uspostavljena i sa drugim pozorištima u Srbiji.

“U planu su i nove kulturne manifestacije. Pokušaćemo da u Kulturnom centru organizujemo festival pozorišne komedije, što je primereno našem erskom duhu, ali i da ugostimo deo programa Jugoslovenskog pozorišnog festivala – Bez prevoda, koji se organizuje u Užicu. Nadam se da ćemo to uspeti da pripremimo u ovoj, a možda u 2021. godini, jer su za to potrebne ozbiljne pripreme”, zaključio je Arsen Đurić, zamenik predsednika opštine.

NEGOVANJE KULTURNE BAŠTINE

Uz ocenu da je na Zlatiboru razvijen tzv. “manifestni turizam”, Vladimir Živanović, direktor TO Zlatibor, navodi da je njegov uticaj izuzetno veliki i značajan za turističku privredu Zlatibora. On dodaje da se lokalna samouprava i TO Zlatibor trude da se svi delovi opštine ravnomerno razvijaju i da se takvim manifestacijama privuče što veći broj turista.

Praksa je, dodaje Živanović, da se takve manifestacije održavaju u isto vreme tokom godine i turisti su navikli na mnoštvo raznovrsnih programa. Ti sadržaji nisu namjeni samo gostima već i lokalnom stanovništvu, a dobar primer uključivanja lokalnog stanovništva u organizaciju i pripremu takvih manifestacija je, kaže, “Pršutijada”, koja je postala samoodrživa.

“Letnja i zimska sezona na Zlatiboru gotovo da su se spojile i nema više one klasične vansezone. Turisti su kod nas tokom cele godine i to je obaveza da im ponudimo dodatne sadržaje i kulturne programe, kaže naš sagovornik.

Podsetivši na to da zlatnu planinu godišnje poseti oko 400.000 gostiju koji ostvare oko 1,3 miliona noćenja, on ističe da je u 2019. broj inostranih gostiju povećan 35 odsto.

“Osim gostiju iz zemlje i okruženja, dolaze nam turisti iz evropskih država, ali i Kine, Izraela i još udaljenijih zemalja, a to je prilika da se upoznaju s našom istorijom, nematerijalnom kulturnom baštinom, gastronomijom, igrom, pesmom i običajima našeg kraja”, navodi Živanović

Goste, kaže, posebno privlače manifestacije s najvećom interakcijom i veoma su voljni da učestvuju u tim programima, posebno u školama folklora, koje su besplatne.

“Odziv i rekcija gostiju fantastični su i zbog toga naše manifestacije traju i stalno se razvijaju”, ocenjuje Živanović.

Pesnicke vatre zlatiborske, foto: Novi Magazin

USKORO MUZEJ “KONAK”

Biblioteka “Ljubiša R. Đenić” u Čajetini takođe doprinosi bogatstvu kulturnih sadržaja i godišnje priređuje više od 60 programa, poput književnih večeri, promocija knjiga i drugih publikacija, tematskih izložbi, muzičkih koncerata, pozorišnih predstava, radionica za decu, kao i nekoliko tradicionalnih manifestacija.

“Među njima su Letnji ulični kabare, koji ima međunarodni karakter, Sećanje na Ćupa”, manifestacija koja neguje sećanje na našeg zavičajnog pesnika Mihaila Ćupovića Ćupa (1934-2004). Mislimo da takvih manifestacija treba da bude više, pa smo pre dve godine osnovali Festival poljskog cveća, čime se naša biblioteka uključila u realizaciju projekta Hortikulturne biblioteke Srbije. Osnov za takav festival jesu raskošna lepota i lekovitost Zlatibora, koji je još pre dva veka bio poznat kao vazdušna banja”, objašnjava Snežana Đenić, direktorka Biblioteke “Ljubiša R. Đenić”.

U pripremi je otvaranje Muzeja “Konak”, za koji je, kao javnu ustanovu, lokalna samouprava usvojila osnivačka dokumenta 2017. i dodelila zemljište koje se nalazi pored Kulturnog centra na Zlatiboru.

“Izrađena je kompletna tehnička dokumentacija i dobili smo građevinsku dozvolu. Nadamo se da ćemo tokom 2020. pronaći način za finansiranje gradnje, a opštinsko rukovodstvo pokušava da obezbedi novac od nadležnih ministarstava”, navela je direktorka Biblioteke.

Ona je objasnila da budući muzej neće biti veliki i skup, ali će to svakako biti reprezentativan objekat. Prostiraće se na oko 600 kvadratnih metara i biće stilizovani konak serdara Jovana Mićića.

“Biblioteka poseduje materijal za kompletnu buduću muzejsku postavku. Imamo 1.200 eksponata koji su razvrstani u istorijsku, etnografsku, umetničku i prirodnjačku zbirku. To će biti istorijsko-umetnički muzej i podsećaće na znamenite istorijske ličnosti Zlatibora”, kaže direktorka, koja je i autorka tri značajne postavke – o serdaru Jovanu Mićiću, generalu srpske vojske Krsti Smiljaniću, kao i izložbe fotografija “Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju”, koja svedoči o počecima i razvoju organizovanog turizma na Zlatiboru do Drugog svetskog rata.

Zlatiborsko kulturno leto

Tokom jula i avgusta, u okviru najznačajnije manifestacije “Zlatiborsko kulturno leto”, organizuju se različiti kulturni, muzički, zabavni i drugi sadržaji namenjeni svim uzrastima i ukusima. Ta manifestacija postala je prepoznatljiva za Zlatibor jer se tokom dva meseca priređuju koncerti svih muzičkih žanrova, gostovanja poznatih rok i pop grupa, estradnih zvezda, predstave za decu, edukativne radionice, likovne kolonije, izložbe, festival aforizama i drugi sadržaji koji privlače veliku pažnju publike. Organizatori – Opština Čajetina i Turistička organizacija Zlatibor – trude se da očuvaju i promovišu bogatu kulturnu baštinu i tradiciju zlatiborskog kraja, pa su učestali nastupi kulturno-umetničkih društava, pevačkih grupa iz zlatiborskih sela, radionice folklora…

 

Sabor trubača i smotra narodnog stvaralaštva

Najstarija manifestacija na Zlatiboru – Sabor trubača i smotra narodnog stvaralaštva – sa tradicijom dužom od 35 godina, jedna je od najmasovnijih i među turistima i lokalnim stanovništvom najomiljenija manifestacija. Organizuje se krajem jula, kao predtakmičenje trubačkih orkestara zapadne Srbije za Sabor u Guči. Međutim, njegova značajnija vrednost je u podsećanju na tradicionalnu muziku tog dela Srbije i njene etnološke vrednosti. Sabor je osmišljen da neguje i promoviše narodne običaje, tradicionalno narodno stvaralaštvo i druge kulturološke domete ovog kraja. Sa druge strane, posebna vrsta zvuka trubačkih orkestara, koja je specifična za zapadnu Srbiju, Sabor čini autentičnim i dragocenim događajem koji upotpunjuje turističku ponudu Zlatibora.

 

Međunarodni festival sportskog filma

Pokrenut 2002, Međunarodni festival sportskog filma publici nudi najbolja filmska ostvarenja o sportu, domaćim i inostranim sportistima. Osnovali su ga Opština Čajetina, Turistička organizacija Zlatibor i preduzeće za proizvodnju filmova iz Užica “Maja film”, u partnerstvu sa Olimpijskim komitetom Srbije i Sportskim savezom Srbije. Jedinstvena sportsko-kulturna manifestacija na Balkanu gostima i lokalnom stanovništvu nudi uvid u najznačajnija svetska dokumentarna i igrana ostvarenja tog filmskog žanra. Festival promoviše fizičku kulturu i zdrave stilove života, kritički se osvrće na pojave koje prate sport u našem vremenu, a doprinosi i promociji sportskog i rekreativnog turizma na najposećenijoj planini u Srbiji. Najboljim filmovima i autorima dodeljuju se nagrade, kao i nagrade za životno delo najuspešnijim sportistima iz zemlje i regiona. Svake godine festival ugosti predstavnike jednog grada iz regiona koji predstavljaju svoje sportske legende. Pre dve godine festival je promovisan u najznačajnijim katalozima svetskih festivala sportskog filma.

 

Vidovdanske kulturne svečanosti

U okviru Vidovdanskih kulturnih svečanosti, tokom kojih se nizom kulturnih programa, obeležava Dan opštine 30. jun, dodeljuju se i priznanja “Vitez Srbije”, koja se uručuju pojedincima koji su dali ogroman doprinos Srbiji, svojoj zajednici, struci i poslovima kojima se bave. Nagrada se dodeljuje za uspehe nacionalnoj književnosti, dramskoj umetnosti, slikarstvu, medicini, sportu, za inovativnost u proizvodnji tradicionalnih proizvoda i drugim oblastima.

 

Pesničke vatre zlatiborske

Poetsko-muzički program “Pesničke vatre zlatiborske”, koji se šestu godinu zaredom održava na Zlatiboru, prošle godine je bio posvećen Johanu Volfgangu Geteu, povodom 270 godina od njegovog rođenja, i Vuku Stefanoviću Karadžiću. U programu tokom kojeg se domaćim pesnicima dodeljuje “Povelja pesničkih vatri” gostuju učesnici Međunarodnih susreta pisaca u Beogradu, koje organizuje UKS, a čiji domaćini su lokalni književni stvaraoci. Osim toga, nastupaju naši poznati dramski umetnici, kompozitori, pijanisti, operski pevači, a pesničko i muzičko okupljanje završava se paljenjem velike vatre na Šumatnom brdu, kod spomenika streljanim partizanskim ranjenicima na Kraljevim vodama i Palisadu 1941.

 

Letnji ulični erski kabare

Od 2008. se u Čajetini i na Zlatiboru održava dvodnevna manifestacija “Ulični erski kabare”, koju u avgustu organizuje Biblioteka “Ljubiša R. Đenić” u tom gradu. Cilj te manifestacije je negovanje aforizma kao kratke književne forme i afirmacija erskog duha, a ona ima i internacionalni karakter jer Biblioteka raspisuje Međunarodni konkurs za najbolji aforizam i nagrađuje najbolje autore. Na predlog Biblioteke i u saradnji sa Opštinom Čajetina, erski humor je 2012. upisan u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije u Etnografskom muzeju u Beogradu.

 

Likovna kolonija “Trnava – Vladimir Mitrović

U zlatiborskom selu Trnava leti se organizuje likovna kolonija koju je pre 27 godina osnivao samouki slikar i vajar Vladimir Mitrović (1953 -2016), koji je za svoj rad nagrađivan i međunarodnim priznanjima, a koja danas nosi njegovo ime. U koloniji je dosad učestvovalo više od 300 umetnika iz zemlje i inostranstva koji su stvarali dela inspirisani bojama, atmosferom i predelima Zlatibora. Radovi nastali na poslednjoj koloniji mogu se pogledati u galeriji Kulturnog centra na Zlatiboru do 26. januara.

 

Akademija “Saradnici sunca”

U Ljubišu, rodnom selu dečjeg književnika Ljubivoja Ršumovića, u leto 2019. otvorena je Akademija “Saradnici sunca”, koja je okupila mlade talentovane pesnike iz Srbije. Pesnička škola za mlade u prirodi je prvi projekat nedavno osnovane Fondacije “Ršum”, čiji je osnivač omiljeni dečji pesnik. Njen cilj je da okupi decu koja se bave literarnim stvaralaštvom i da im pomogne da kroz igru, kreativne radionice i druženje razvijaju i usavršavaju pesnički talenat. Osim sa Ršumovićem, u dvorištu njegove kuće, tokom kampa deca se druže i sa drugim književnim i dramskim stvaraocima, a učestvuju i u ekološkim radionicama udruženja “Škola za opstanak”.

 

“Pršutijada” u Mačkatu 

Pršutijada, foto: Nenad Kovačević

Dvadesetu godinu zaredom jubilarni 20. Sajam suvomesnatih proizvoda održaće se od 14. do 16. februara u porti crkve Svetog proroka Ilije u Mačkatu, kod Čajetine. Na popularnoj “Pršutijadi” izlagači predstavljaju tradicionalne proizvode zlatiborskog kraja – pršute, kobasice, slaninu i druge, koje posetioci mogu da degustiraju. Osim što privlači mnoštvo posetilaca, ta manifestacija doprinosi razvoju sela i tradicionalnih proizvoda, promoviše i turističke mogućnosti Zlatibora, a afirmiše i etnografske vrednosti u gastronomiji zlatiborskog kraja.

 

“Rakijada” u Šljivovici

Sajam domaće rakije u Šljivovici priređuje se u septembru u tom čajetinskom selu, a deo programa organizuje se i na Kraljevim trgu na Zlatiboru. “Rakijada” neguje i podstiče tradicionalni način proizvodnje rakije, pa posetioci mogu da vide kako se potpaljuje kazan za pečenje rakije, da prisustvuju takmičenju u govornim veštinama zdravičara i čauša, da degustiraju rakiju, domaću tradicionalnu hranu, a sve to uz nastupe pevačkih grupa, frulaša, trubača i folklornih društava… Stručnjaci ocenjuju kvalitet rakija i nagrađuju najkvalitetnije, a priređuju se izložbe zdrave hrane, proizvoda seoskih mastura i rukotvorina seoskih domaćica.

Napomena: Tekst je deo projekta „Kultura kao poseban doprinos turizmu Čajetine i Zlatibora“, koji se sufinasira sredtvoma opštine Čajetina.

Tekst je prenet iz magazina Novi Magazin.