Krize nas zaista približavaju ljudski

Piše: Vuk Vuković

Godina za nama još jednom je pokazala ono što smo odranije znali – krize nas zbližavaju. Prema preliminarnim podacima kojima Catalyst Balkans raspolaže, u 2021. godini je na teritoriji Zapadnog Balkana organizovano gotovo 10.000 dobrotvornih akcija, u kojima smo dosad zabeležili vrednost od više od 78 miliona evra. Iako su ove brojke značajno manje u odnosu na prethodnu godinu, kada je veliki broj donacija bio usmeren na ublažavanje pandemije, kontinuirani rast davanja se nastavio u odnosu na ranije godine.

Kada je reč o Crnoj Gori, ovaj podatak ne iznenađuje. Ove godine, zapravo, nije reč o nastavku trenda već o značajnom učešću jedne donacije čija je vrednost premašila sve ostale. U znak sećanja na pokojnu Novku Ubović, istaknutu prosvetnu radnicu, kompanija Bemax i porodica Ubović donirale su sedam miliona evra za izgradnju osnovne škole u Tološima. Tako je, za razliku od drugih zemalja, udeo davanja istaknutih pojedinaca u strukturi donatora premašio iznose koje su donirale korporacije i građani.

Hrvatska je takođe tokom 2021. pokazala značajan stepen dobročinstva. Nažalost, tokom pandemijske godine građani Hrvatske se nisu samo suočili sa krizom javnog zdravlja već i sa dve elementarne nepogode. Tako je čak trećina davanja u 2021. bila namenjena saniranju štete nastale usled zemljotresa iz decembra 2020. Humanitarna pomoć je pristizala sa raznih strana, iz poslovnog, civilnog i međunarodnog okruženja. Crveni križ je pokrenuo kampanju u kojoj su građani prikupili oko šest miliona evra, Hrvatska udruga poslodavaca je od svojih članova prikupila 4,5 miliona evra, PBZ grupa je donirala oko milion evra, a značajna pomoć je pristigla i od hrvatskih državljana s prebivalištem u Bosni i Hercegovini.

Za razliku od 2020. godine, kada je poslovni sektor odigrao dominantnu ulogu u saniranju posledica pandemije na celom Balkanu, najveći udeo donacija u 2021. pokrenuli su građani kroz masovne akcije davanja. Kao i obično, ova davanja su uglavnom imala humanitarni karakter i bila su posredovana fondacijama koje su preraspodeljivale pomoć. Tako su se pored već pomenute kampanje Crvenog križa u Hrvatskoj istakle humanitarne kampanje organizacije Pomozi.ba (Bosna i Hercegovina), fondacije Budi human (Srbija) i TV emisije Albanci za Albance (dijaspora). U tom smislu ističe se humanitarna akcija “Da i Boško pobedi SMA”, u kojoj su građani Srbije slanjem SMS poruka i uplatama na račun prikupili impozantnu sumu od gotovo 2,9 miliona evra.

Davanja poslovnog sektora iako manje zastupljena u odnosu na masovna davanja građana, imala su često značajan strateški karakter. Oblasti koje je poslovni sektor podržavao bile su uglavnom vezane za teme rodne ravnopravnosti, održivog razvoja, obrazovanja i infrastrukture. Prema veličini donirane sume u Srbiji se izdvaja projekat kompanije Nordeus, koja je, početnim budžetom od tri miliona evra, osnovala Fondaciju u cilju strateške podrške obrazovanju. Uz to, donacijom Gradu Beogradu u iznosu od milion evra kompanija Commercial Development je pokrenula projekat izgradnje pešačkog mosta preko Radničke i Paštrovićeve ulice.

U Severnoj Makedoniji Rudnik Sasa Makedonska Kamenica se obavezao na ulaganje u oblast održivog razvoja u iznosu od 300.000 dolara godišnje. S tim u vezi, RSMK je donirao oko 100.000 evra za izgradnju parka Mladost u Makedonskoj Kamenici. Osim značajne finansijske podrške, izdvaja se i akcija zaposlenih u Fashion Group Albania koji su koji su preko opštine Tirana podelili garderobu brendova Mango, Cortefield, Okaidi, Springfield, Geox, Carpisa, Parfois, Prenatal, Women Secret i druge, u iznosu od 25.000 evra.

Kada je reč o neprofitnom sektoru, 2021. godinu obeležila su nastojanja neprofitnih organizacija u Srbiji i Bosni i Hercegovini da ukažu na štetne socijalne i ekološke posledice bacanja viškova hrane. U Srbiji je Koalicija za dobročinstvo, predvođena Fondacijom Ane i Vlade Divac, a potpomognuta od strane USAID-a, sprovela kampanju “Spasimo hranu, spasimo humanost” putem koje je javnost upoznata sa problemom bacanja hrane i ponuđenim rešenjem preuzimanja evropske prakse praktičnog ukidanja PDV-a na donaciju hrane kojoj ističe rok.

Davanja dijaspore su i ove godine činila značaj udeo davanja u regionu. Generalno posmatrano, davanja dijaspore su najzastupljenija u Albaniji ali su ove godine značajna sredstva iz dijaspore donirana i u drugim zemljama, što čini da je svaka peta donacija u regionu Zapadnog Balkana došla iz inostranstva. Ovaj podatak svakako ne iznenađuje, uzimajući u obzir veličinu dijaspore svake od zemalja u regionu. Štaviše, krize koje su stimulisale dijasporu da pomogne matici su pokazale da je potencijal za razvoj prekogranične filantropije u regionu Zapadnog Balkana još uvek u velikoj meri neiskorišćen.

Godina za nama je pokazala da je filantropska zajednica u regionu Zapadnog Balkana nastavila tamo gde je početkom pandemije stala. Pokazuje se da je ekosistem svakim danom bogatiji za nove aktere, ali i da je prostor za ostvarenje punih potencijala daleko veći. Kultura davanja je u našem društvu ukorenjena, potrebno je samo prilagoditi je aktuelnom društveno-ekonomskom kontekstu. S tim u vezi, dobru praksu promovisanja filantropije i zagovaranja boljeg regulatornog okvira pokazuju svi napori povezivanja različitih zainteresovanih strana, kakvu vidimo kroz institucionalni okvir Srpskog filantropskog foruma, a od nedavno i Filantropskog foruma u Bosni i Hercegovini.

Ovaj kratak osvrt na ključne dobrotvorne akcije u 2021. oslanja se na preliminarne podatke kojima Catalyst Balkans trenutno raspolaže. U narednim mesecima ćemo ih dopuniti kako bismo sagledali preciznu sliku stanja filantropije i kako Balkan daruje za opšte dobro.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.