Korona-epidemija i kreativna industrija – Skuplja dara nego mera

Piše: Hristina Mikić

Nakon nešto manje od tri nedelje od proglašenja vanrednog stanja, Ministarstvo finansija objavilo je program ekonomskih mera za suzbijanje negativnih efekata pandemije. Paket mera zasnovan je na tri stuba: direktnoj novčanoj pomoći, odlaganju fiskalnih obaveza i zajmovnom finansiranju tekuće likvidnosti i obrtnih sredstava. U kreiranju paketa nije se vodilo računa o njegovom prilagođavanju sektorskim specifičnostima već su usvojene mere opšteg karaktera. Određene poslovne asocijacije (uključujući i one iz kreativnog sektora) pokušale su da utiču na oblikovanje ovog državnog programa kroz zahteve koje su uputile Kriznom štabu, Privrednoj komori i Vladi. Mogla su se čuti i određena obećanja države da će naknadno biti usvojeni paketi za određene sektore. Zasad još uvek nema konkretnih informacija kako će izgledati postpandemijski programi ekonomskih mera.

ŠTETE I ODŠTETE

Izdavači su izneli zahteve da se prodaja knjiga oslobodi plaćanja poreza na dodatu vrednost, direktna davanja u vidu minimalne zarade i odlaganje fiskalnih obaveza produže na šest meseci, budžet za otkup knjiga poveća, a konkurs Ministarstva kulture realizuje dva puta godišnje. Filmska asocijacija sprovela je istraživanje među 130 firmi i saopštila da je u martu kinematografija ostvarila gubitak od 9,6 miliona evra, što je oko šest odsto godišnjih prihoda ovog sektora. Više od polovine gubitaka odnosi se na distributere i prikazivače jer se od marta do maja svake godine u bioskopima prikazuje značajan broj filmskih premijera. Filmadžije su se izjasnile da bi im pomoglo poresko rasterećenje zarada, odlaganje testa samostalnosti za preduzetnike, kao i održavanje svih planiranih konkursa za filmsko stvaralaštvo i festivale. Najdužu listu zahteva uputili su muzički operateri i organizatori festivala. Ona se proteže od formiranja kriznog fonda preko usvajanja petogodišnje strategije za rešavanje krize u muzičkoj i industriji događaja, povećanja budžeta za kulturu, odlaganje plaćanja poreza na dodatu vrednost, testa samostalnosti, poreza na dobit, poreza i doprinosa na zarade… do podrške koju traže za izvoz kulturnih proizvoda i usluga. I nezavisni akteri u kulturi javno su apelovali na državne organe da povuku odluke o ukidanju godišnjih konkursa za kulturu, uspostave krizni fond, izvrše avansno plaćanje odobrenih projekata, pokriju troškove poreza i doprinosa za samozaposlene u kulturi i obezbede univerzalni osnovni dohodak za osobe koje rade u nezavisnom kulturnom sektoru. Uvid u ove zahteve pokazuje, da se dosadašnje politike razvoja kreativnog sektora nisu vodile na pravi način i da očigledno postojeće ekonomske mere iz prepandemijskog perioda nisu bile u dovoljnoj meri svrsishodne. Pandemija je pokazala širu sliku o izazovima s kojima se suočavaju akteri u kulturi i kreativnom sektoru.

Direktna pomoć više pogoduje firmama i oblastima u kojima dominiraju tradicionalni modeli rada s visokim udelom stalno zaposlenih radnika

Samostalni umetnici bili su izostavljeni kao korisnici direktnih davanja, te su se odlučili da započnu kampanju kako bi se ovaj propust ispravio. To je i učinjeno početkom maja i zaključkom Vlade odobreno je korišćenje tekuće budžetske rezerve iz koje će im biti isplaćena pomoć. Ipak, pojedina reprezentativna udruženja obratila su se državnim organima sa zahtevom za donošenje tzv. postpandemijskog paketa za umetnike. Aleksandrija Ajduković koordinatorka grupe za fer praksu Udruženja likovnih umetnika, smatra da ukupan iznos od 90.000 dinara nije dovoljan da reši ekonomske probleme samostalnih umetnika. Aleksandrija kaže da bi moto odgovora Udruženja na pomoć bio “Hvala, ali…”, ističući da je potrebno “artikulisati uslove za fer odnose unutar umetničke prakse, s posebnim fokusom na ekonomske instrumente kulturne politike”.

Samostalni umetnici bili su izostavljeni kao korisnici direktnih davanja, te su se odlučili da započnu kampanju kako bi se ispravio ovaj propust

“Mi smo, obraćajući se kabinetu predsednika Vlade, tražili preduzimanje nekoliko mera, kao što su otpis ili odobravanje sredstava za izmirenje dugova i pripadajućih kamata nastalih neblagovremenim uplatama doprinosa za socijalno osiguranje od lokalnih samouprava; naknade u vidu stipendija za stvaranje umetničkih dela, za nabavku materijala i opreme za rad, oslobađanje od poreza na autorske honorare za poslove zaključene od početka proglašenja vanrednog stanja do kraja tekuće godine, povećanje normiranih troškova na 90 odsto pri obračunu poreza na prihode od autorskih dela”.

Čini se da je pandemija pokrenula lavinu pitanja u regulisanju položaja umetnika, a naša sagovornica dodaje “da je trenutak da se umetnici uključe u procese odlučivanja kako o regulativi tako i o instrumenata kojima se oblikuje naša praksa, a ne da budemo samo pasivni korisnici nekih neefikasnih mera”.

Efekti pandemije na kreativni sektor u Srbiji nisu isti za sve aktere i oblasti. Male kreativne firme, preduzetnici i umetnici ranjiviji su na promene u ekonomskom okruženju negoli firme koje raspolažu značajnijim novčanim kapitalom. Ta ranjivost proističe pre svega iz činjenice da je za njih brza digitalna transformacija skup poduhvat, da se ona ne može primeniti u svim delatnostima, kao i da ovi akteri nisu u mogućnosti da različitim poslovnim strategijama obezbede stabilnost u broju kupaca i njihovim potrošačkim navikama. Za mnoge preduzetnike početak godine bio je dobar, nabavke sukcesivne, kupci redovni sve do proglašenja vanrednog stanja, kada je sve zamrlo.

NEVIDLJIVI

Analiza hipotetičke raspodele direktnih davanja na različite oblasti kreativnog sektora pokazuje da direktna pomoć više pogoduje firmama i oblastima u kojima dominiraju tradicionalni modeli rada s visokim udelom stalno zaposlenih radnika (izdavaštvo, IT i softversko preduzetništvo, filmska i televizijska produkcija), dok su takvi modeli produkcije retko zastupljeni u ostalim delatnostima. Određeni broj kreativnih firmi je projektno organizovan s manjim procentom zapošljavanja u stalnom radnom odnosu. Visok je i stepen autorskih ugovora jer se u ovom sektoru pretežno angažuju lica koja pružaju intelektualne usluge ili stvaraju autorska dela. Ovakvi vidovi zapošljavanja“nevidljivi” su iz ugla paketa mera koji je usvojen.

Krediti za likvidnost i nabavku obrtnih sredstava preko Fonda za razvoj kao drugi stub ekonomskog paketa za ublažavanje posledica pandemije usmereni su na obezbeđivanje sredstava za redovno izmirivanje obaveza prema dobavljačima, zaposlenima i državi. Održane su tri sednice upravnog odbora ovog fonda i odobreno je više od 170 zahteva u vrednosti od oko 13 miliona evra. Iako su ovi krediti bili dostupni i firmama iz kreativnih industrija, mali je broj njih koji se dosad odlučio za njihovo korišćenje. Udeo zajmovima za kreativne industrije manji je od jedan odsto (oko 145.000 evra). Reč je o desetak kredita koji su odobreni firmama iz oblasti štamparstva i izdavaštva, modnog dizajna i kreativnih usluga.

Biljana Marinkov, kreativna preduzetnica iz Pirota, vlasnica radionice DEKUPI, smatra da za kredite bilo kog fonda ili banke neće konkurisati u skorije vreme. Ona ističe da bi “za radionicu za izradu suvenira to bio preveliki i rizičan korak”. Biljana je vlasnica i jedino zaposleno lice u svojoj radionici. Ona trenutno organizuje svoje poslovanje uz pomoć direktnih davanja koje koristi od države i smatra “da nije ove pomoći, pitanje je da li bi do kraja godine održala poslovanje ovog malog biznisa”. Njene proizvode kupuju turističke organizacije i turisti, prvenstveno Bugari, koji dolaze u obilazak Pirota. Zatvaranje granica i zastoj u turizmu imao je posledice i na Biljaninu radionicu “turističke organizacije i suvenirnice koje su kupile moje proizvode još uvek ih nisu prodale jer nisu ni imali kome, tako da dok se kupljene količine ne prodaju ne možemo očekivati nove narudžbine niti preduzimati ozbiljnije poslovne poduhvate”.

Međutim, nisu ekonomske mere imale isti značaj za sve kreativne preduzetnike. Za neke od njih, naročito one koji paušalno plaćaju porez, mesečne fiskalne obaveze dostižu nivo minimalne zarade (oko 30.000 dinara). Oni će celokupan iznos bespovratne pomoći koju dobiju najverovatnije vratiti državi kroz plaćanje javnih dažbina. Drugi privrednici će, prema pisanju Petra Paunovića iz Startita, državi vratiti kroz poreze i doprinose oko 60 odsto ove bespovratne pomoći. On ocenjuje da je među preduzetnicima u toku preračunavanje i da su mnogi od njih ustanovili da im se korišćenje mera ne isplati.

Udeo kreativne industrije u zajmovima koje je odobrio Fond za razvoj manji je od jedan odsto

Tekst je prenet iz Novog magazina.