Kako pomoći turizmu
Piše: Dimitrije Boarov
Zasad, osim poznatih opštih mera pomoći celoj privredi, nisu predstavljene neke nove mere sektorske podrške turizmu, osim što je rečeno da će se podeliti 400.000 vaučera za subvencionisanje letovanja u zemlji (u pojedinačnoj vrednosti od 5.000 dinara) zainteresovanima koji imaju mesečne prihode manje od 70.000 dinara. To je svakako nedovoljno, s obzirom na procenu ministra Rasima Ljajića da su gubici srpske turističke privrede u prvih pet meseci ove godine već dostigli oko 300 miliona evra, a do kraja godine mogli bi preskočiti i 900 miliona evra.
Pošto se još ne vidi kraj pandemiji i s obzirom na to da turističke agencije još ne prodaju nikakve aranžmane za letovanje na moru ni u susednim zemljama, gde još vladaju mere dvonedeljnog karantina za strance (a većina paket-aranžmana obuhvata deset dana odmora), lako je proceniti da je predstojeća “klasična” turistička sezona izgubljena, ali je teže predvideti neće li u samoj Srbiji biti na leto bar popunjeni domaći hotelski i smeštajni kapaciteti, i po kojim cenama. Sve to može da izazove seriju bankrotstava mnogih turističkih preduzeća i gubitak velikog broja radnih mesta, kao i zaustavljanje investicionog ciklusa koji je poslednjih godina uhvatio maha baš u izgradnji hotela i širenju restorana i kafića u turistički zanimljivim krajevima i većim gradovima.
Nekoliko dana pre ovog skupa u PKS, pažnju je privukao regionalni onlajn panel Srbije, Hrvatske i Crne Gore, pod nazivom “Turizam na respiratoru”, u organizaciji (otkazanog) Exit festivala. I u ovoj raspravi pošlo se od procene Svetske turističke organizacije (WTO) da će obim poslova u turizmu ove godine opasti oko 70 odsto, a da će se ova značajna privredna grana, koja svetskoj ekonomiji daje 10 odsto BDP-a, oporaviti tek 2023. Učesnik panela iz Hrvatske Boris Žgomba izneo je u ovom dijalogu mišljenje da ova kriza menja mnoge temeljne osnove dosadašnje koncepcije razvoja turizma i da u ovoj grani očekuje veće državno-privatno partnerstvo. Drugi učesnici isticali su da će sada tekuću štetu umanjiti samo oni koji brzo uvedu inovativne turističke programe i okrenu se najmlađim turističkim potrošačima, koji će se, verovatno, prvi odvažiti na putovanja i letovanja. Domaćin panela direktor Exita Dušan Kovačević podsetio je da turizam nije važan samo zbog ekonomskog doprinosa i zapošljavanja već on ima i “sociološki i mirovni karakter” jer se preko njega ljudi bolje upoznaju. Ta dimenzija turizma ističe se svuda u svetu “jer život nije samo preživljavanje”, kako je istaknuto u jednoj raspravi u Nemačkoj.
Doista, ta ljudska dimenzija turističkih putovanja i letovanja, kao jednog od ključnih elemenata “radosti i sreće” većine ljudi, sada je pod sečivom ključnog pravila borbe s virusnom pandemijom – o uspostavljanju “socijalne distance”, ma šta to značilo. Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.
Glavni problem svih država u svetu je kako pare svih poreskih obveznika (dakle, i onih koji nigde ne putuju) podeliti turističkim preduzećima kako bi preživela do nekih boljih dana. Vidimo da to muči i američkog predsednika Trampa, koji je baš ovih dana predložio da se pomoć hotelijerima deli i šakom i kapom. To svakako nije prihvatljivo za Srbiju, koja ima šake, ali ima i ograničenu budžetsku kapu, pa se otuda mora naći neki model sektorske pomoći turističkoj grani koji bi imao i meru i kriterijume koji se ne mogu lako zloupotrebiti.
Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji
Tekst je prenet iz Novog magazina.
