Ivan Krastev: Putin je talac sopstvene retorike

Izvor: Novi magazin

Vladimir Putin zaista veruje da ovo što se dešava u Ukrajini nije rat već specijalna operacija jer ne može biti rata između jednog istog naroda i nikada neće verovati onima koji mu govore da to nije istina, ocenio je u nedavnom intervjuu za Špigel politikolog Ivan Krastev.

U očima čoveka koji je letos u svom eseju napisao da je između Ukrajine i Rusije podignut zid i da se taj zid mora srušiti, ono što se sada zbiva je “ponovno mirno ujedinjenje”, ali je tragedija “što se umesto toga dešava nasilna ponovna kolonizacija Ukrajine”, kaže predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji i stalni saradnik bečkog Instituta za humanističke nauke u razgovoru za nemački list.

Krastev, koji se s Putinom sreo na marginama konferencije u Sočiju ubrzo posle aneksije Krima, objašnjava da ruski predsednik u to vreme nije ispoljavao sadašnji “mesijanizam”, ali je i tada smatrao da je neshvaćen i govorio o šovinizmu i licemerju Zapada, što mu je postalo opsesija.

“Znate li da je za delove svoje deklaracije o aneksiji Krima doslovno preuzeo odlomke iz deklaracije o nezavisnosti Kosova koju je Zapad podržao? Ili da je napad na Kijev započeo uništenjem televizijskog tornja baš kao što je NATO srušio televizijski toranj u Beogradu 1999?”, podsetio je Krastev.

Prema njegovim rečima, Putin ovakvom retorikom želi da nauči Zapad pameti.

“Želi da nam kaže: učio sam od vas. Čak i ako to znači da radi upravo ono zbog čega nas mrzi. Te večeri u Sočiju bio je ogorčen jer aneksiju Krima porede s Hitlerovom aneksijom Sudeta 1938. Putin živi u istorijskim analogijama i metaforama. Oni koji su neprijatelji večne Rusije mogu da budu samo nacisti. I zato je požurio da prikaže sukobe u Donbasu kao genocid. Putinova preterivanja postala su toliko ekstremna da više nemaju nikakve veze sa stvarnošću. Postao je talac sopstvene retorike”, smatra Krastev.

U IZOLACIJI: On je ruskog predsednika u Sočiju doživeo kao “inteligentnog i bistrog, direktnog, konfrontativnog” i sarkastičnog kada razgovara s nekim sa Zapada.

“Ali sitnice otkrivaju najviše o ljudima. Iznosio je situaciju u Donbasu kao agent strane tajne službe koji tačno zna koliko ljudi živi u kom selu i šta se dešava u svakom od njih”, priseća se Krastev.

Rusija je za Putina, kaže, odavno prestala da bude država u standardnom smislu i postala neka vrsta istorijskog, hiljadugodišnjeg tela. Fotografije iz Kremlja na kojima za beskrajno dugačkim stolom sedi udaljen od drugih učesnika sastanka potvrđuju da “oko njega vlada određena samoća koja na neki način odražava samoću Rusije”.

Kada je neko dvadeset godina na vlasti u autoritarnoj državi, niko se više ne usuđuje da mu se suprotstavi.

“Uspostavili ste sistem, sami ste postali sistem i ne možete ni da zamislite da cela zemlja ne misli isto. Takođe ne možete da zamislite da postoji neko ko bi vas adekvatno zamenio. Zato sami morate da rešavate sve probleme dok ste živi”, kaže bugarski politikolog.

Putin veruje da je Rusija samostalna civilizacija. Pored toga, “ima određenu demografsku fiksaciju” – više ga zanimaju Ukrajinci nego njihova teritorija. Pandemija je dovela do smrti milion ljudi u Rusiji, natalitet i broj stanovnika opadaju i slovensko jezgro zemlje se smanjuje. Krastev podseća da je Putin u više navrata govorio da bi da nije bilo revolucije i kasnije raspada SSSR-a, Rusija danas imala 500 miliona stanovnika. Nedavno je prvi put napao sovjetsko nasleđe, optužujući Lenjina da je stvorio Ukrajinu. “Bio je to govor nacionaliste, antiboljševika”, podseća Krastev.

Ukrajinci ne postoje – oni su Rusi, pravi neprijatelji su nacisti i Amerikanci, tako da postoje jedino Rusija i antirusija. Paradoksalno, kaže Krastev, Putin je ovim ratom samo istakao da Rusi i Ukrajinci nisu isti narod. Postao je otac ukrajinske nacije jer je aneksija Krima uticala na stvaranje ukrajinskog identiteta.

DALEKO OD STAROG ŽIVOTA: Sada ga je iznenadilo što se Ukrajinci brane, prkose ruskim vojnicima i što je predsednik Volodimir Zelenski ostao u Kijevu.

“I sankcije su ga iznenadile. Putinova slika Zapada je poput karikature. Kao da ga stanje na Zapadu podseća na poslednje dane Sovjetskog Saveza. Nama se desilo, sad su oni na redu, sada se oni urušavaju. Putin je mislio da će Evropa pokušati da izbegne teške odluke. Sankcije su sve promenile. One menjaju svakodnevni život ruske srednje klase. Nekada su bili samo posmatrači, ali sada mogu da osete posledice Putinove politike na svojoj koži”, kaže Krastev.

Danas dominira romantični pogled da je Rusija klasična imperijalna sila, a Ukrajina vodi antikolonijalnu borbu. Krastev je podsetio na studije po kojima je u 20. veku 55 odsto ratova dobijala slabija strana.

Rusija je postala ostrvo koje se odvaja od kopna i tone u okean. Za njene građane promene nisu trivijalne jer znaju da će za povratak na staro biti potrebno mnogo vremena, ako se ikada i vrati.

“Ovo nije rat Rusa već Putinov rat. Sve one apolitične Putinove pristalice sada prvi put postavljaju sebi najbolnije pitanje koje se može postaviti autoritarnom vođi: zna li šta radi? Da li je još uvek pri zdravoj pameti?”, kaže Krastev.

Upitan kako će se ovaj sukob pretvoriti iz toplog u hladni rat, Krastev predviđa da će se to desiti kada obe strane budu iscrpljene, ali da trenutno nijedna nema koristi od završetka rata.

“Ako Putin popusti, gotov je. Dakle, on mora da eskalira akciju kako bi naterao Ukrajince na kapitulaciju. Za Ukrajince bi neutralnost i odricanje od članstva u NATO-u bila mogućnost. Ali Zelenski je upravo čovek koji nikada ne bi potpisao takav sporazum. Čak i ako bi Ukrajinci prihvatili uslove Moskve, sankcije Zapada bi takođe morale da budu ukinute, a to će verovatno ići teško”, kaže Krastev.

On smatra da oštre sankcije SAD više imaju veze sa spasavanjem Tajvana nego Ukrajine jer Amerikanci žele da pokažu Kini koja bi bila cena ako tamo interveniše.

Kada je reč o nuklearnom oružju, Krastev je rekao da ne zna da li bi ga Putin upotrebio.

“Izolacija bi mogla bi ga navede na mnogo toga. Sa druge strane, situacija je toliko komplikovana da bi možda pribegao i Niksonovoj strategiji ludaka.”

Krastev podseća da je Putin stavio tačku i na nemački pacifizam. Svet se promenio. I režim u Rusiji će morati da se promeni da bi opstao, ali isto važi i za Evropu, u kojoj će se pored ekonomije promeniti i odnos prema slobodi i demokratiji. Zabranjivanje Russia Today i drugih medija ukazuju da Evropljani postaju manje tolerantni.

“Ne znamo šta će biti u Rusiji posle Putina niti u Evropi, koja je trenutno u romantičnoj fazi. Ali ne bi trebalo da pravimo iste greške kao 1989. Tada smo mislili da će se Istok dramatično promeniti, ali ne i Zapad. Sada će se Rusija dramatično promeniti. Ali i mi ćemo”, rekao je Ivan Krastev.

Prevela i priredila: T. J.

Banalizacija nacizma i nuklearna pretnja

Jedno je kritika ukrajinske vlade i Zapada, ali kada kažete da je Zelenski nacista, rušite moralne temelje sveta posle Drugog svetskog rata, podseća Krastev.

“Jedno od najvažnijih pravila je da se ne sme banalizovati nacizam. A prekršio je još jedno važno pravilo posle Hladnog rata – ne pričati o nuklearnom naoružanju… U poslednjih trideset godina političari su se složili da o njemu ne raspravljaju, a još manje da prete da će ga upotrebiti. Trećeg dana rata, čim je invazija zapela, Putin je baš to počeo da radi. I ono upozorenje da bi Ukrajina mogla da nabavi i upotrebi takvo oružje. To je brutalno, a i pomalo glupo – ako biste da vam Zapad udovolji, treba da iznesete priču u koju će ljudi poverovati. Ali takve priče nema”, rekao je Krastev za Špigel.

Izvor: Novi magazin.