Ivan Čolović: Imam sreću – od početka sarađujem s najboljima

Ivan Čolović, osnivač i urednik Biblioteke XX vek
Razgovarala: Jelka Jovanović

Prepoznatljivog dizajna i lako pamtljivog, ali opet zbunjujućeg naziva, Biblioteka XX vek izborom izdavača i lucidnošću brojnih autora beleži svet oko nas kao najprecizniji skener. Zato je i na ulasku u šestu deceniju, kao i pre deset godina, najpouzdanija ocena istoričarke Dubravke Stojanović istaknuta u naslovu 200. izdanja da je ova biblioteka “Noga u vratima”. Ne slobode. Ipak, za početak razgovora sa osnivačem Biblioteke XX veka pitamo zbog čega je zadržala prvobitni naziv iako započinje treću deceniju u novom veku i novom milenijumu?

“Glavni razlog što sam odlučio da Biblioteka XX vek u novom veku ne promeni ime jeste to što se time čuva kontinuitet ove serije knjiga. Poruka je bila: mi smo i dalje ono što smo dosad bili. To poručuje i dizajn edicije, koji od početka radi Ivan Mesner. Danas mogu da kažem da je to bila ispravna odluka i da za to navedem i druge razloge. Dve decenije posle početka ovog našeg veka znamo da se humanistička i društveno-naučna misao i dalje zasnivaju na konceptima i teorijama XX veka. Odbojnost prema promenama i danas je odbojnost prema emancipatorskim idejama minulog veka. Ako bi ime ove edicije trebalo uskladiti sa “duhom vremena”, onda bi pre trebalo da se zove Biblioteka XIX nego Biblioteka XXI vek”, kaže Ivan Čolović za Novi magazin i ilustruje aktuelnim primerima: “Ove godine su pravoslavni Uskrs i Praznik rada 1. maj ‘pali’ u isto vreme. Praznični broj Politike (1-3. maj) izišao je Prvog maja, ali u njemu nije bilo ni pomena tog praznika, dok je uskršnjem prazniku posvećeno desetak tekstova, od kojih je većina napisana jezikom i stilom kojim su takvi tekstovi pisani u XIX veku. Isto važi i za praznični broj Večernjih novosti.”

*Tokom ovih pedeset godina koliko radite XX vek desile su se tektonske promene; svet je ušao u ubrzanu digitalizaciju, okončan je Hladni rat, srušen je Berlinski zid. Sa druge strane, vođeni su neki od najkrvoločnijih ratova, uključujući Balkan, raspali su se SSSR i SFRJ, kao i ceo Istočni blok, jaz između bogatih i siromašnih sve je veći… Kako se sve to odrazilo na autore, publicistiku i društvene nauke?

Ova edicija nudi knjige koje pomažu da se te promene shvate. Naravno, rade to i drugi izdavači. Ovde, u Biblioteci XX vek mesto dobijaju studije i eseji koji se bave odnosima između kulture, društva i politike. Cilj je da se našoj publici – a ja pritom mislim na publiku koja čita sve jezike nastale od srpskohrvatskog – ponude ideje, koncepti, instrumenti analize koji pomažu da se stvari imenuju, da se povežu, da im se nađe adekvatan kontekst, da se shvate ideološki izvori i funkcije društvenih i političkih programa, pokreta, sukoba i ratova.

Kad je počeo raspad Jugoslavije, kad je počeo rat, pokazalo se da u razumevanju tih događaja mogu da pomognu neke teorije i koncepti izgrađeni u filozofiji i društvenim naukama. Suočeni sa krizom, ratom i etničkim nacionalizmom, zainteresovali smo se – govorim i u svoje ime, kao učesnik događaja o kojima je ovde reč – za istraživanja i teorije o naciji i nacionalizmu, o etnicitetu i identitetu, o multikulturalnosti i interkulturalnosti, o demokratiji i civilnom društvu, o kulturi ljudskih prava, socijalnom i političkom imaginarijumu, o socijalnom kapitalu i simboličkoj moći, o izmišljanju tradicije i politici sećanja, o orijentalizmu i balkanizmu i drugim konceptima i temama. To je bio razlog da i Biblioteka XX vek posveti pažnju knjigama o ovim temama.

*Za 50 godina kolege i vi objavili ste 247 knjiga, što je impresivan rezultat i za veće izdavače. Kako birate naslove; preporuka, iščitavanje, ponuda domaćih i stranih autora? I kako odlučujete šta će pred publiku?

Ideje i predlozi šta objaviti stižu na sve te načine koje pominjete. Trudim se da izbor ne ograničim na ono što mene lično interesuje ili što interesuje samo uži krug stručnjaka. Kad govorim o tome volim da navedem primer knjige Ranka Bugarskog Lingvistika o čoveku jer taj naslov upućuje na želju da se ne ostane u granicama jedne discipline, u ovom slučaju lingvistike, nego da knjiga ima antropološku dimenziju, da bude deo interdisciplinarnog proučavanja čoveka. A to važi i za druge knjige ove edicije.

Jedno od retkih ograničenja kojeg se od početka držim jeste da ne objavljujem prevode stranih autora koji su već poznati našoj publici zahvaljujući knjigama objavljenim kod drugih izdavača u Srbiji i susednim zemljama. Toga se držim i danas kad se ista dela često objavljuju u prevodima na srpsku, hrvatsku, bosansku i crnogorsku verziju našeg zajedničkog jezika. Istina, za ovo paralelno prevođenje ima opravdanja u postojanju odvojenih tržišta knjiga. Nema ozbiljnih pokušaja da se ta tržišta u interesu pisaca i čitalaca bilo kako povežu, što je jedna od posledica toga što su države nastale na tlu Jugoslavije radikalno nacionalističke, zasnovane na ideji o potpuno autonomnim kulturama, jezicima i nacionalnim “identitetima”.

Međutim, nije neka teško dokučiva istina nego pre empirijska činjenica da u kulturi našeg regiona ima više stvari koje je povezuju nego onih koje se međusobno razlikuju. Zato je za razumevanje politike i kulture u našem regionu potrebno čuti glasove iz svih njegovih delova, iz svih danas nezavisnih država, bez namere da se ta njihova politička nezavisnost dovodi u pitanje. To je razlog što je Biblioteka XX vek, pored autora iz Srbije, otvorena i za autore iz drugih država na tlu Jugoslavije. Nije reč ni o kakvom ključu, balansu itd. A najmanje je to pretenzija da jedna edicija iz Srbije bude centar postjugoslovenskog okupljanja. Ona je samo jedna od malih radionica za proizvodnju znanja, kakvih ima svuda, na raznim tačkama postjugoslovenske kulture.

Nesvodljivost kulture na naciju javlja se kao iskustvo prakse. To važi i za moje izdavačko iskustvo. Često se događa da se za objavljenu knjigu ne može reći kojoj nacionalnoj kulturi pripada. Interesantan primer tog neodređenog “identiteta” je kapitalna studija hrvatskog istoričara Vjekoslava Perice Balkanski idoli. Religija i nacionalizam u Jugoslaviji (2009). Nju je autor napisao na takozvanom EFL-u, engleskom kao stranom jeziku, zatim su lektori Oxfod University Pressa, koji je knjigu objavio, “preveli” Peričin rukopis na korektan engleski, da bi s tog jezika knjiga bila prevedena na srpski i objavljena u Biblioteci XX vek. Tako se dogodilo da jedno od najznačajnijih dela ovog hrvatskog istoričara ne postoji na hrvatskom jeziku nego samo na druga dva, na engleskom i – što je za hrvatske i srpske nacionaliste pravi mali skandal – na srpskom jeziku, odnosno na srpskoj verziji našeg zajedničkog jezika.

I knjiga slovenačkog lingviste Vojka Gorjanca Nije rečnik za seljaka (Biblioteka XX vek, 2017) postoji samo u prevodu na srpski. Rukopis na slovenačkom nije objavljen, a poslednju redakciju autor je radio na rukopisu prevoda. Kad je trebalo da dobijemo dokument o katalogizaciji (CIP) u Narodnoj Biblioteci Srbije traženo je da navedemo naslov originala. Pokazalo se da je Gorjanc rukopis originala ostavio bez naslova, pa smo ga na brzinu smislili: Za kmeta slovar. Zato i ova knjiga ima mesto u zajedničkom postjugoslovenskom kulturnom prostoru, oslobođena robovanja uzusima ideologije i dentarizma.

*Dvestota među knjigama je “Noga u vratima” Dubravke Stojanović, izdata povodom četiri decenije XX veka. Izdvajam kratak citat iz predgovora: “Gra­đa o Bi­bli­o­te­ci ko­ju je ured­nik sa­ču­vao mno­go vi­še go­vo­ri o ju­go­slo­ven­skoj i srp­skoj po­li­ti­ci i društvu ne­go o sa­mom Iva­nu Čo­lo­vi­ću.” Opišite nam Srbiju 1971, kad ste počeli sa XX vekom, i danas – koje su se ključne promene desile u društvenom biću i ljudima?

Dug je spisak tih promena. Knjiga Dubravke Stojanović prati put Biblioteke iz jednog političkog konteksta u drugi, od jedne političke promene do druge. Zato njena knjiga ima podnaslov “Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek”. Za nju ova dugovečna edicija svedoči o tome da se neki kulturni projekti mogu održati na dva načina. Najpre tako što nude potrebne, ali od vlasti i elite koja je podržava neželjene promene i, uporedo s tim, odupirući se nametnutim promenama. Jedan od zaključaka ove knjige jeste da je uvek bilo mesta za slobodu i da se sloboda nije uvek štitila po cenu života nego najčešće po cenu komfora. Zato je, po njenom mišljenju, ova edicija uvek bila “noga u vratima”.

*Već smo pomenuli digitalizaciju, Biblioteka XX vek ide u korak, pa ima i elektronsku ediciju, verovatno da bi se lakše približila mlađim čitaocima. No, mene interesuje kako posmatrate tu veliku promenu u komunikaciji među ljudima, koja se umesto nekadašnjih čuvenih polemika, okruglih stolova, tribina… sve više svodi na sudar dva ekrana? Kako će to uticati na odnose među ljudima, skupinama, državama?

Važno pitanje – pitanje dijaloga. Da li ga novi kanali komunikacije podstiču ili otežavaju? Više od mene o tome znaju neki moji autori. O životu sa stotinu ekrana, o novom panoptikonu piše antropolog Dan Podjed u knjizi Sve te oči, koja je objavljena prošle godine. Pre njega o nepodnošljivom ubrzanju komunikacije pisao je Tomas Hilan Eriksen. Njegova knjiga Tiranija trenutka završava se apelom “Sporo vreme sad!”

Ali moje malo iskustvo komunikacije sa čitaocima Biblioteke XX vek preko sajta, preko interneta, vrlo je pozitivno. Naš sajt prati, komentariše i “lajkuje” nekoliko hiljada ljudi. Mislim da mogu reći da smo s njima u stalnom dijalogu. Zaslužan za to je urednik našeg sajta Slobodan Mandić. Dakle, naš sajt je naš promotivni medij, pa tako ne zavisimo od drugih medija. Isto tako, imamo i svoj sajam knjiga, koji već 15 godina organizujemo u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju, pa možemo da izostanemo sa velikog sajma u Beogradu. Ni sajt Biblioteke XX vek ni naš sajam nisu mesta polemike. Ali oni su u stvari polemički odgovor na situaciju u našem izdavaštvu i kulturi u celini, kojima dominira nacionalizam.

*Vaši verni pratioci izabrali su tri najbolje knjige XX veka: Imaginarni Balkan Marije Todorove (prevele sa engleskog Dragana Starčević i Aleksandra Bajazetov, 2. izdanje 2006), Orijentalizam Edvarda Saida (prevela sa engleskog Drinka Gojković, 2. izdanje 2008 ) i Izmišljanje tradicije, zbornik koji su uredili Erik Hobsbom i Terens Rejndžer (prevele sa engleskog Slobodanka Glišić i Mladena Prelić, 2. izdanje 2011). Jeste li očekivali takav ishod i zašto?

Bilo je to očekivano. Reč je o tri zaista izuzetno značajne i uticajne knjige u literaturi o kolektivnim predstavama, o konstruisanju naših verovanja o nacijama, tradicijama i tzv. identitetima. Ono što je doprinelo da one kod nas imaju veliki broj čitalaca jeste i kvalitet prevoda. Zato sam vam zahvalan što ste naveli i imena prevodilaca. Imam sreću da od početka sarađujem s najboljima.

Međutim, za mene je pravo priznanje i ohrabrenje bilo to što su se na listama izabranih knjiga, pored ovih s najviše glasova, našle i mnoge druge, više od polovine naših izdanja. Učesnici ankete često su poručivali da im je teško da izdvoje samo tri knjige. To su mahom mladi ljudi iz raznih delova našeg regiona. Nagrade (tri puta po 15 i sedam puta po pet knjiga po izboru) otišle su na adrese naših čitalaca u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.

Izlazak iz tesnih okvira

Moja odluka da Biblioteka XX vek, i po autorima koje objavljuje i po publici kojoj se obraća, bude regionalna, do pre izvesnog vremena izgledala je kao pokušaj jednog jugonostalgičara da zaustavi proces raspada zajedničke kulture koji se ne može zaustaviti, kao što se nije mogao zaustaviti proces političkog raspada. Međutim, u poslednje vreme se na sve strane čuju glasovi mladih ljudi u našem regionu koji ne žele da ostanu u tesnim okvirima nacionalistički definisanih kultura. Oni i ne pamte Jugoslaviju niti im je stalo do toga da prave novu zajedničku državu, ali se osećaju kao pripadnici zajedničkog kulturnog prostora. O tome svedoče i podaci da sajt Biblioteke XX vek posećuju ljudi iz raznih mesta našeg regiona, kako danas zovemo Jugoslaviju. To su uglavnom mladi ljudi, studenti, novinari, nastavnici, istraživači.

Takođe, zahvaljujući našim čitaocima van Srbije često dobijamo pozive da Biblioteku ili neko njeno izdanje promovišemo u susednim zemljama. Tako je ova edicija poslednjih desetak godina promovisana u Osjeku, Zagrebu, Rijeci, Zadru, Puli, Sarajevu, Brčkom, Kotoru, Podgorici, Ljubljani… Zainteresovanih za naša izdanja ima i izvan našeg regiona. Objavljen je i veliki broj članaka stranih autora o ovoj ediciji. Prošle godine je profesorka Magdalena Boguslavska (Varšavski univerzitet) na poljskom jeziku objavila pravu malu studiju o Biblioteci XX vek pod naslovom “Neposloška biblioteka”. Pre dve godine imao sam priliku da predstavim Biblioteku XX vek publici u Pragu i Parizu.

Za 13. maj je zakazan razgovor o Biblioteci XX vek u Zagrebu, u okviru programa Klio festa, godišnjeg okupljanja hrvatskih i regionalnih istoričara. Tokom juna trebalo bi da nove knjige ove edicije budu promovisane i u Sarajevu. To će biti prilika da sarajevskoj publici predstavimo knjigu Stefa Jansena Čežnja u međuvremenu, koja upravo govori o današnjem životu ljudi u sarajevskom naselju Dobrinja, o tome kako oni podnose “dejtonizam”.

O Biblioteci XX vek

Biblioteku XX vek osnovao je 1971. godine Ivan Čolović. Prva knjiga bila je studija Pola Langrana (Paul Lengrand) Uvod u permanentno obrazovanje. Danas, posle pedeset godina kontinuiranog postojanja Biblioteke XX vek, ovaj naslov za njenog izdavača ima simbolično značenje.

Od 1971. do 1973. izdavač Biblioteke bio je Narodni univerzitet “Braća Stamenković”, od 1973. do 1974. Izdavačko preduzeće Duga, od 1974. do 1980. Beogradski izdavački grafički zavod, a od 1980. do 1989. Izdavačko preduzeće Prosveta. Posle toga Biblioteka XX vek izlazi kao izdanje svog osnivača i urednika. Od 2018. Biblioteka XX vek, pored osnovne serije, ima posebnu seriju Memo, koju objavljuje u saradnji sa umetničko-dizajnerskom grupom Škart.

Biblioteka XX vek objavljuje naučna i esejistička dela domaćih i stranih pisaca o širokom krugu antropoloških tema. Njen cilj je da zainteresovanoj publici predstavi najvažnije autore, ideje, discipline i tendencije na području interdisiplinarnog istraživanja čoveka, društva i kulture. Biblioteka XX vek objavljuje dela potvrđene vrednosti i ona čiji se autori bave aktuelnim i novim temama i nude ključeve za razumevanje sveta u kojem živimo.

Prilikom izbora knjiga stranih autora uzimaju se u obzir samo dela autora koji ranije nisu prevođeni na naš jezik.

Biblioteka XX vek svoj likovni izgled duguje akademskom slikaru Ivanu Mesneru, koji je autor korica svih dosad objavljenih knjiga.

(Izvor: http://www.bibliotekaxxvek.com)

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.