Intervju Luj Robitej – počast velikom simbolu poezije i muzike

Piše: Marija J. Đorđev, Novi Magazin

Sa odobrenjem Lenarda Koena (1934-2016), pod umetničkom direkcijom Luja Robiteja i u snažnoj dramaturgiji Erika Žana, tri međunarodno priznata koreografa, Andonis Fonjadakis, Anabel Lopez Očoa i Istan Rastim, bila su zadužena da osmisle pokret na muziku legendarnih pesama.

Njihov moćan i celovit koreografski svet obasjava Koenov jedinstven rad i oživljava ga zahvaljujući trudu četrnaestoro izuzetnih igrača trupe Ballet Jazz Montreal. Okružen timom slavnih dizajnera, Igraj sa mnom / Dance Me kombinuje scenski, vizuelni, muzički, dramaturški i koreografski izraz, kako bi se odala počast najčuvenijem montrealskom ambasadoru kulture. Za nezaboravnu predstavu, Balet Jazz Montreal ima ekskluzivna petogodišnja izvođačka prava.

“Ne mogu da se setim koliko sam godina imao kad sam prvi put čuo njegovu muziku, ali mislim da je bila sredina osamdesetih godina prošlog veka, kad sam postao njegov pravi fan”, kaže umetnički direktor trupe Ballet Jazz Montreal i idejni tvorac predstave Igraj sa mnom, Luj Robitej.

Kako ste došli na ideju da kreirate predstavu inspirisanu Lenardom Koenom i njegovom muzikom?

Ideja o predstavi datira još iz perioda kasnih 1980-ih godina kada sam bio igrač u kompaniji Veliki kanadski balet u Montrealu. Pre nekoliko godina pozvali su me organizatori proslave 375 godina Montreala sa idejom da realizujem celovečernji program, koji ne bi bio tipičan kolaž trupe Ballet Jazz Montreal. Odmah mi je na pamet pala muzika Lenarda Koena kao savršeno rešenje. Oduvek sam sanjao da igram uz njegovu muziku. Nije mi se ostvario san kao igraču, ali jeste kao umetničkom direktoru trupe.

Šta je bilo u fokusu tokom rada na omažu čuvenom kantautoru, koji je rado dolazio i gledao predstave trupe Ballet Jazz Montreal?

Cilj, ni Koenov, ni moj, nije bio da predstavimo njegovu biografiju na sceni, već da iz njegovog opusa crpimo inspiraciju kako bi jezikom pokreta diskutovali o suštinskim temama vezanim za čoveka. Predstavu je dramaturški osmislio Erik Žan kao čulnu interpretaciju Koenovog dela. Nismo želeli da predstavimo doslovno priče njegovih pesama već da nam one budu inspiracija. Istan Rastim je, na primer, intenzivno proučavao Koenovu poeziju kako bi kreirao svoju koreografiju. Andonis Fonjadakis se više fokusirao na kreiranje jednog muzičkog toka. Kaže da je njegove reči tretirao više kao osećanja i senzacije bazirane na glasu i ritmu.

Koliku odgovornost ste osećali radeći na predstavi posvećenoj velikom umetniku i čoveku?

Režiranje predstave o Lenardu Koenu nosi veliku odgovornost. Želeo sam da odam počast tom velikom simbolu, ne samo poezije i muzike, već i našeg zajedničkog rodnog grada.

Predstava evocira životne cikluse kroz pet sezona, kako je opisano u Koenovoj muzici i pesmama. Za one koji ne poznaju dovoljno njegovu muziku, možete li objasniti značenje tih ciklusa?

U predstavi Igraj sa mnom ne postoji narativna linija i mnogo je interesantnije pratiti raspoloženje i ton svake od pet sezona. Svaka ima drugačiju energiju koju mi pokušavamo da približimo publici pokretom, pre nego da ispričamo priču.

Koen je 2009. održao koncert u Beogradu. Tri sata je bio na sceni, na kraju je na kolenima pevao, a publika je tražila još. Šta ga, prema vašem mišljenju, čini tako velikim, tako posebnim?

Ono što mislim da ga čini posebnim jeste to što bez obzira na svu njegovu veličinu, u njegovom liku i delu snažno se oseća običan čovek. Svaki čovek. On je govorio o suštinskim temama svakog čoveka, ali ih je artikulisao na neverovatno poetičan i ličan način. Ne postoji niko sličan njemu.

Zašto ste odabrali baš Andonisa Fonjadakisa, Anabel Lopez Očou i Istana Rastima da svojim koreografijama ožive Koenove legendarne pesme? Šta svako od njih donosi i kako su njihove koreografije usklađene?

Oni se vrlo razlikuju među sobom. Estetika Andonisa Fonjadakisa je vrlo muževna i fizička, Anabel Lopez Očoa unosi ženstvenost i liričnost, a Istan Rastim je negde između njih dvoje. Njihove koreografije su povezane Erikovom dramaturgijom koja dozvoljava izvesnu koherentnost i fluidnost između komada. Proces izbora koreografa je bio dug. Na kraju su se izdvojila ova tri rukopisa kao interesantni zbog svojih nijansi, komplementarnosti, sličnosti i sposobnosti da pruže različite glasove. Želeli smo da pronađemo drugačiji ritam za svaku pesmu i svakoj damo jedinstvenu boju, svetlost i nijansu tako da smo kreirali koherentno delo od tri različita jezika. Pokušali smo da stvorimo put, jednu dramatičnu krivu koja nije priča.

Repertoar trupe Ballet Jazz Montreal bazira se na tehnici, strogosti i estetici klasičnog baleta. Kako se u to uklapa Koenova muzika?

Iako je naš stil utemeljen u klasičnom baletu, stalno težimo tome da ga modifikujemo, modernizujemo i da se poigravamo sa njim, jer jedna od naših misija jeste demokratizacija igre.

U poslednjih nekoliko godina, umetnički pravac kompanije favorizovao je multidisciplinarne komade koji spajaju igru sa drugim umetničkim disciplinama kao što su pozorište, video i muzika. Kako se to odrazilo na kompaniju?

Komad Igraj sa mnom omogućava nam da uđemo u veća pozorišta i veće gradove gde publika nije sastavljena isključivo od ljubitelja igre, tako da možemo da privučemo širu publiku Koenovom muzikom i predstavom koja nalikuje rok koncertu. Uspeh ove predstave nas je motivisao da razvijemo mnogo širi opseg dela koji uključuju različite scenske elemente.

Kako publika reaguje na Igraj sa mnom?

Reakcije ljudi su ono najdivnije u vezi ovog komada. Lenard Koen je sa nama posredstvom predstave Igraj sa mnom. Ono što je nama, kao kompaniji, interesantno jeste to što sa ovom predstavom tragamo za publikom koja nikad nije prisustvovala predstavi umetničke igre i koja dolazi zahvaljujući imenu Lenarda Koena. Ova predstava održava njegovo delo živim i ljudi imaju priliku da vide vizuelnu interpretaciju njegovih pesama.

Sa ovom predstavom tragamo za publikom koja nikad nije prisustvovala predstavi umetničke igre i koja dolazi zahvaljujući imenu Lenarda Koena

Pod sloganom Čista senzacija glavni program 17. BFI, od 21. marta do 12. aprila 2020, donosi produkcije iz Francuske, SAD, Kanade, Argentine, Nemačke, Brazila, Belgije, Italije, Holandije, Hrvatske, Izraela i Španije.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.