Fantastična simfonija

Piše: Jelena Milašinović

Povodom stogodišnjice orkestra Beogradska filharmonija priređuje Gala koncert sa najvećim prijateljem orkestra legendarnim maestrom Zubinom Mehtom, 20. juna 2023. godine u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Ulaznice su, kao i obično rasprodate u rekordnim roku jer pored toga što je naklonjen Beogradskoj filharmoniji, Mehta je veliki prijatelj Srbije.

Zubin Mehta: Partitura mog života – sećanja

Ispunjen život – uzbudljiva autobiografija. Krenuo je iz Bombaja tridesetih i četrdesetih godina i postao jedan od najpoznatijih dirigenata na svetu. Kakva ličnost se krije iza maestra? Šta stoji iza njegovih muzičkih uverenja, a šta iza njegovog angažmana u Izraelu?

Ova knjiga je svedočanstvo o jednoj ne samo uzbudljivoj karijeri već i o zanimljivostima iz Mehtinog privatnog života.

Po najpovoljnijoj ceni na sajtu Samizdata.

Maestro je izabrao dva simfonijska remek dela, tako da su programu Simfonija br. 7 Ludviga van Betovena i „Fantastična simfonije“ Hektora Berlioza.

Danas 87. godišnji maestro, aktivni je dirigent nemerljive veličine. Na svetskoj muzičkoj sceni prisutan je više od 60 godina sa nastupima koji su postali istorijski. Koncert povodom stogodišnjice orkestra biće njegov 11. nastup sa Beogradskom filharmonijom, a poslednji put je to bilo 2021. godine povodom obeležavanja šest decenija od prvog nastupa sa Filharmonijom što je ujedno bio i njegov debi.

„Veoma se radujem ponovnom susretu sa Beogradskom filharmonijom, orkestrom sa kojim delim dugotrajne uspomene. U živom sećanju mi je prvi nastup sa ovim orkestrom davne 1958. godine, a prilikom svakog narednog zajedničkog koncerta susretao sam sve bolji i bolji ansambl. Pre dve godine kada smo nastupali zajedno, bio sam zadivljen nivoom orkestra koji zaslužuje svaku moguću podršku. Čestitam voljenoj Beogradskoj filharmoniji veliki jubilej i ponosan sam što ga obeležavamo zajedno, 20. juna na Kolarcu. Svi mi volimo tu salu, ali Filharmonija već dugo sanja svoju novu Koncertnu dvoranu koju je zaslužila da bi dostigla nove visine u svom drugom veku postojanja. Izuzetno me veseli činjenica da je detaljni projekat za novu zgradu u finalnoj fazi i želja mi je da Novu Koncertnu dvoranu Beogradske filharmonije što pre otvorimo zajedno. Koncert povodom filharmonijske stogodišnjice je moj 11 nastup sa orkestrom i biće mi veoma neobično da ne vidim mog velikog prijatelja Ivana Tasovca pored sebe.“

POGLED IZ AVIONA: Mehta i Tasovac su delili posebno prijateljstvo i bratski odnos. Povezivala ih je vulkanska energija stvaranja, progresivna vizija i shvatanje muzike kao moćnog alata u pomeranju svih granica i barijera. Mehta je podržavao Tasovčeve napore u obnovi instrumentarijuma pa tako fond namenjen tome nosi njegovo ime. Pomogao je da Filharmonija ode na turneju u SAD i kontinuirano podržavao ideju o potrebi za novom koncertnom dvoranom Beogradske filharmonije i radovao se zajedno sa Tasovcem svakoj novoj fazi razvoja ovog projekta. Prema njegovoj preporuci izabran je jedan od najboljih akustičara sveta, gospodin Tateo Nakajima za čije se ima vezuju vrhunska dostignuća na polju akustike, presudne za jednu koncertnu dvoranu.

Mehta se šalio sa Tasovcem u vezi sa arhitektonskim rešenjem zgrade govoreći da treba da ima oblik njegove frizure i da se vidi odmah iz aviona. U prilici oko Gala koncerta, maestro će imati priliku da upozna autorku arhitektonskog rešenja nove filharmonijske zgrade, gospođu Amandu Levit i najnovija odvijanja na razradi projekta. Pored istog shvatanja muzike, Tasovac i Mehta su delili ljubav prema životu, pa su njihovi zajednički izlasci postali antologijski i redovni. Tako je u razmaku od godinu dana, Mehta ponovo slušao čuvenog kafanskog kontrabasistu i primetio da mu još uvek fali jedna žica na instrumentu.

Beogradski nastup ujedno otvara regionalnu turneju Mehte i Beogradske filharmonije koja se nastavlja u Tirani i Skoplju, u okviru inicijative Otvoreni Balkan. Jedan od najvećih dirigenata današnjice, dokazani je autoritet u iniciranju izgradnje mostova između različitih kultura. Svojom jedinstvenom energijom i vizijom, doprineo je rušenju brojnih barijera kroz svoje muzičke misije i hrabro odlazio svugde gde je bila potrebna uteha, da kroz muziku odagna strah i pruži osećaj radosti. Predvodio je muzičare u ujedinjenom Jerusalimu, spajao Jevreje i Arape s ciljem da se makar nakratko prevaziđe mržnja jer, kako smatra Mehta, muzika i mržnja isključuju jedna drugu.

U Berlin je uspeo da dovede Izraelsku filharmoniju 1971, dirigovao je u razrušenom Sarajevu 1994. Činio je sve što je moguće kako bi se prevazišle razlike i uklonile političke i istorijske prepreke. Tako je pohitao i 2000. da sa Beogradskom filharmonijom podrži političke promene u Srbiji koncertom koji je mnogima vratio dostojanstvo, a povodom predstojeće turneje kaže:

„Bila mi je velika želja da sa Beogradskom filharmonijom obiđem zemlje regiona jer smo zajedno bili u Dubrovniku 2011. godine i prilikom poslednje posete Beogradu 2021. predložio sam tu ideju predsedniku Vučiću, da idemo u južniji deo regiona i on je tu ideju odmah podržao. Smatram inicijativu Otvorenog Balkana veoma važnom a kroz jezik muzike koji ima veliku snagu treba uvek da nastojimo da gradimo mostove između nas. Drago mi je da u tome mogu da doprinesem koncertima koje ću održati sa BF u Tirani u kojoj nikad nisam bio, kao i da se vratim u Skoplje gde sam dirigovao odmah nakon zemljotresa 1963. godine. „

Nakon Gala koncerta na Kolarcu, Mehte će isti program izvesti u zgradi Nacionalnog pozorišta, opere I baleta Tirane 22. juna i u Filharmoniji Republike Severne Makedonije 24. juna.

JEDAN OD TITANA: U dirigentskom svetu, Mehta je pripadnik čuvenog trojstva Titana uz Seiđija Ozavu i Danijela Barenbojma. To su poslednja trojica dirigenata „stare garde“ čije su karijere svojevrsna istorija muzika. Mehtin muzički kalendar je izuzetno bogat, te je upravo nedavno imao nastup u Salcburgu u čast Barenbojma, na kome je nastupio zajedno sa superstarovima Ćećilijom Bartoli, Plasidom Domingom, Lang Langom i orkestrom Mađom muzikale.

Beogradska filharmonija je veoma privilegovana što je u Mehtinom srcu kao jedan od malobrojnih orkestara sa kojima redovno sarađuje.

„Ja sam veoma odan čovek. Kada mi neki čovek postane prijatelj, uvek ostajem uz njega. Isto važi i za orkestre. Ostajem veran ‘svojim’ orkestrima i zato mi ništa ne znači da kojekuda sviram s nepoznatim ansamblima i da posle nekoliko proba dođem do delimično zadovoljavajućih rešenja“, kaže maestro u svojoj autobiografiji Partiture mog života.

Tako je s nekim orkestrima ostajao vrlo dugo. U Losanđeleskoj filharmoniji je proveo 16 godina, Izraelsku je upoznao 61, da bi postao njen doživotni dirigent, i to bez ugovora jer takva prijateljstva se ne potpisuju. To mesto je prepustio mlađem kolegi 2019. U Njujorškoj je proveo period od 78. do 91. i konačno u Minhenskoj filharmoniji od 98. do 2006.

Bečki filharmoničari predstavljaju njegove korene, a Berlinska filharmonija mu je pružila nove mogućnosti u muzici. Firenca je vremenom dobijala na značaju s festivalskim orkestrom Mađo muzikale, kao i Bavarska državna opera, koja je postala član njegove muzičke porodice.

Prilikom poslednjeg susreta sa orkestrom 2021. godine, kada se obeležavalo šest decenija od prvog nastupa sa Filharmonijom, maestro je bio presrećan napretkom orkestra i progresom koji su ostvarili zajedno sa šefom dirigentom Gabrijelom Felcom. Uvek ističe posebnu kulturu muziciranja i emociju koju daju svi muzičari: Svaka osoba svira svim svojim srcem, a to pravi veliku razliku. Izvanredni muzičari koji sve vreme stvaraju muziku“, objasnio je Mehta i odao javnu tajnu: „Rado im se vraćam, a i svi znaju šta mi je slaba tačka – srpska kuhinja i mnogo ljutog ajvara,“ izjavio je tom prilikom maestro.

Skoro da je neobjašnjiva ta magija koju Zubin Mehta deli sa orkestrom. Muzičari uvek ističu svoj ponos i privilegiju da su toliko puta imali priliku da rade sa njim, ali da je to uvek novo iskustvo, drugačije od prethodnog i doživljaj koji je neponovljiv. Svojim pristupom Mehta podstiče neverovatnu lakoću sviranja i uživanja u radu i učini da se svaki muzičar oseti opušteno i prirodno. Iz ugla filharmoničara naviše se uočava njegova mirnoća, staloženost i komunikacija sa svakim članom, očima, rukama, telom. Pogotovo oni koji su imali prilike da imaju solo u programu koji su izvodili sa maestrom, smatraju da su to i prilike koje su ukažu malo puta u životu. Tako se kontrabasista Filip Savić osećao kao „Darko Pančev kada je ‘91 stajao na beloj tački i kada je šampionski pehar zavisio on njega“ dok je izvodio čuveni solo Malerove „Titan“ simfonije. Oboistkinja Sanja Romić smatra da da unosi neverovatan osećaj topline i dostojanstva, a u isto vreme opuštenosti i jednostavnosti. „To je karakteristika velikih ljudi koji znaju šta rade i drže sve pod kontrolom“.

Filharmoničari se osećaju sigurnim u prostoru koji im Mehta otvara da se slobodno izraze i prepuste. Postoji uzbuđenje pred svaki koncert ali taj jedinstveni oslonac koji im on pruža muzičare drži u uverenju da Mehta jednostavno sve zna!

A ovog juna ta čvrsta veza biće opipljiva povodom jednog od najznačajnijih dana za Beogradsku filharmoniju u njenom celokupnom trajanju. Slavlje 100. rođendana filharmonijske umetnosti, postojanosti i entuzijazma sa najvećim od svih, ostaće upisan zlatnim slovima u istoriji ne samo Beogradske filharmonije već i istorije muzičkog izvođaštva. Vreme će još jednom prestati da postoji u nesvakidašnjoj simbiozi i skladu koji maestro stvara oko sebe, jer nastupi sa Zubinom Mehtom dosežu sami smisao, koji je sada potrebnije nego ikad.

O programu koncerta, Danica Maksimović, urednica programa BGF

I sam Betoven je Simfoniju br. 7 smatrao svojom najizvrsnijom simfonijom, a jedan od kritičara tog vremena ocenio je da je ona melodijski najbogatija, najprijatnija i najrazumljivija od svih Betovenovih simfonija. Naravno, bilo je i onih koji su imali veoma negativno mišljenje o delu. Među njima su bili i Karl Marija fon Veber za koga je Simfonija br. 7 bila dokaz da je Betoven konačno zreo za ludnicu i otac Klare Šuman, Fridrih Vik, koji je ocenio da je ovakvu muziku mogao da napiše samo neko veoma pijan. Rihard Vagner koji je i sam imao problema s kritičarima je, međutim, bio impresioniran Simfonijom br. 7, koju je nazvao apoteozom plesa, ocenivši je kao savršenu muziku za igru. Prema njegovim rečima, na muziku Sedme simfonije, stolovi i klupe, šerpe i šolje, bake, slepi i sakati, čak i deca u kolevci, počinju da igraju. Rešen da dokaže svoju imaginativnu teoriju, i sam Vagner je jednom prilikom plesao uz ovo delo, uz klavirsku pratnju Franca Lista.

Razvoj simfonijske forme kroz istoriju muzike od Hajdna preko Betovenovih dela obeležen je jednom prekretnicom. Očaran Betovenovim dostignućima na polju ovog žanra, Hektor Berlioz, prototip romantičarskog umetnika, zanesenjaka i buntovnika je simfonijskoj formi Fantastične simfonije pridodao podnaslov Epizoda u životu jednog umetnika i za razumevanje dela neizbežan, detaljno ispisan program čime je programska muzika ušla na velika vrata u istoriju muzike. Platonski zaljubljen u glumicu Harijetu Smitson (sa kojom je kasnije sklopio ne tako idiličan brak, koji je na kraju razveden), Berlioz je kroz ovu simfoniju ispričao autobiografsku priču o svojoj opsesiji ljubavlju prema lepoj glumici i halucinacijama izazvanim prekomernim uzimanjem opijuma. Ne samo po broju stavova, inovaciju je predstavljalo i uvođenje idée fixe, teme koja se transformisala kroz stavove prateći atmosferu i dramaturgiju dela.

Tekst je prenet sa portala časopisa Nova magazin.