Fakulteti na meti državne mature

Piše: Mateja Lazarević, Novi magazin

Srednjoškolci su besni. Reči „Nećemo maturu!“ odjekuju ispred zgrade Ministarstva prosvete. Ministarstvo dočekuje 25.000 potpisa protiv „državne mature“, koja ima za cilj da transformiše način na koji se završava srednja škola i, još bitnije, upisuje fakultet. Kakav je to projekat koji može da uzruja toliku količinu mladih ljudi? Zar ne bi taj projekat, pod pokroviteljstvom Evropske unije, trebalo da predstavlja korak u pravom smeru, ka reformi, ka revitalizaciji, koja je srpskom obrazovnom sistemu preko potrebna? U pitanju je, u stvari, jedan veoma klimav eksperiment, koji preti da ošteti ne samo buduće generacije srednjoškolaca, već i fakultete koje upisuju.

Jasno je da je planirana „državna matura“ zasnovana na „maloj maturi“, odnosno završnom ispitu, kojim se završava osnovnoškolsko obrazovanje i bodovi sa iste služe za upis u srednje škole. Bitno je napomenuti i da za određene smerove, kao što su filološki i umetnički smerovi, a uostalom i za Matematičku gimnaziju, osnovci polažu poseban prijemni ispit pored završnog ispita, pa se ti poeni za upis sabiraju. Ti prijemni ispiti ne služe samo zarad otežavanja upisa, već žele da naprave selekciju đaka koji neće učiti određene stvari, takoreći, od nule, već da bi u srednjim školama mogli da nadograde već napredno znanje ili da neguju izuzetno interesovanje i posvećenost.

Kako bi izgledalo, recimo, da umetničke smerove i škole pohađaju đaci koji su, ma koliko bili zainteresovani, crtali isključivo na časovima likovne umetnosti u osnovnoj školi, jer su upisali školu samo na osnovu svog znanja srpskog jezika i matematike? Upravo nas sličan ishod očekuje na fakultetima, ukoliko državna matura bude uvedena po planu.

Na državnoj maturi, gimnazijalci polažu srpski jezik i matematiku, a mogu izabrati da polažu i jedan ili dva izborna predmeta sa liste opšteobrazovnih predmeta (strani jezik, istorija, sociologija, biologija, fizika, itd.), koji bi trebalo da izaberu u skladu sa uslovima za upis željenog fakulteta, ukoliko odluče da nastave školovanje. Postoji i stručna matura, na kojoj se može polagati i stručni ispit umesto opšteobrazovnog predmeta, ali su ispiti iz izbornih predmeta isti kao i na opštoj maturi.

Ovaj sistem deluje smisleno možda isključivo u teoriji, kako nas ubeđuju mnoge prosvetne radnice i radnici, a i sami đaci, ali o spremnosti prosvetnog sistema na ovu promenu ne mogu da pričam, jer nisam prosvetni radnik, već student, te ću taj zadatak ostaviti stručnijim od sebe, kao što je, na primer, Marina Vidojević iz Grupe za obrazovanje Ne davimo Beograd, koja upravo ovo pitanje razmatra u svom tekstu, na sajtu pokreta, „Državna matura – loše prepisana lekcija“.

Mogu, doduše, da kažem nešto o onome što vidim sopstvenim očima da se dešava i da će se desiti na mom Filološkom fakultetu, što mislim da savršeno ilustruje problematiku. Iako će državna matura skoro sasvim sigurno zaživeti, način na koji će biti regulisan upis na fakultete je pitanje koje se mora ostaviti samim fakultetima. Naime, u skorije vreme je delovalo da će sve više i više fakulteta izabrati hibridnu opciju, nalik onoj koja postoji pri upisu određenih specijalizovanih škola i gimnazija. Međutim, nedavno je na Nastavno-naučnom veću Filološkog fakulteta donesena odluka o načinu vrednovanja elemenata Državne mature prilikom upisa na fakultet. Kako piše u odluci, za upis na studijske programe Srpski jezik i književnost i Srpska književnost i jezik, uspeh iz škole nosi 40 bodova, ispit iz srpskog jezika i književnosti nosi 40, iz matematike 10, i iz izbornog predmeta ili sa stručnog ispita nosi 10. Za program Jezik, književnost, kultura, koji upisuje ubedljiva većina studenata, srpski nosi 25 bodova, matematika 10, a izborni predmet ili stručni ispit 25.

U odluci se naglašava da kandidat na državnoj maturi može izabrati bilo koji izborni predmet sa liste opšteobrazovnih predmeta, osim ako upisuje engleski jezik – u tom slučaju mora izabrati engleski.

Ova odluka sa sobom nosi drastične i potencijalno katastrofalne promene načinu upisa Filološkog fakulteta, što može primetiti bilo ko studira ili je studirao na ovom fakultetu. Prvi trn u oku jeste što više nije obavezno polaganje stranog jezika pri upisu, već se može izabrati, u suštini, bilo koji predmet, makar to bila biologija. Ovo takođe znači da kandidati ne mogu da izaberu da polažu jezik koji se ne uči u srednjoj školi, kao što su japanski ili arapski, što je za mnoge koji su sigurniji u tim jezicima do sada bila olakšica. Još jedan problem, a i nejasnoća, jeste izmena u upisu profila za engleski jezik.

Do sada su budući anglisti polagali drugačiji test, takozvani „teži engleski“, odnosno engleski jezik sa kvalifikacionim pragom. Međutim, sada će polagati isti test kao i bilo ko, a rezultat promene zavisi u potpunosti od implementacije testa. Nejasno je, takođe, zašto ne postoji isti uslov za druge jezike koji se ne uče od početka, kao što je nemački jezik. Zainteresovanost za nemački je, naravno, jako velika zbog doživljene perspektivnosti smera, a do sada je broj kandidata mahom ograničen time što je morao da se polaže na prijemnom kako bi iko mogao da ga upiše.

Mene, takođe, lično zabrinjava informacija koja se može naći u izveštaju o glasanju sa ove sednice Nastavno-naučnog veća, a to je da niko nije glasao protiv odluke. Možemo tačno zamisliti atmosferu u prostoriji, dok se prolaze tačke dnevnog reda. Dižu se ruke, možda se čuje po koji šapat. Ova odluka, dok je još bila predlog odluke, plodna je bila za raspravu. Svakako je, bez sumnje, najbitnija odluka donesena tog dana. Ali ipak, iz nekog razloga, prošla je glasanje.

Filološki fakultet je, kako vidimo, klasična žrtva eksperimenta koji deluje da je namenjen za potpuno drugačiji obrazovni sistem (na kom se upisuje univerzitet, a ne fakultet). Međutim, nije samo Ministarstvo prosvete ispalo nepromišljeno, već u čitavom sistemu obrazovanja vlada kultura nepromišljenosti, pa tako i na Filološkom. Ostaje nam na razmišljanje da li se ova kultura nameće od spolja ili se gaji i neguje već neko vreme? Svakako je spremna da eksplodira.

Dok se ovakve odluke donose, državna matura se bliži. Ministarstvo prosvete je odlučno da je održi već sledeće godine, a fakulteti, neuspešno, pokušavaju da se spreme za nju. Vreme je da počnemo i mi da učimo od mlađih i da čak i na fakultetu vičemo: „Nećemo maturu!“.

Mateja Lazarević je student završne godine Filološkog fakulteta BU, višegodišnji aktivista i od ove godine član Grupe za obrazovanje Ne davimo Beograd.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.